U SRBIJI PRVO PROGOVORE ENGLESKI, PA MATERNJI JEZIK - TEK SA ČETIRI GODINE! Roditelji, u pamet, razgovarajte s detetom
Mališani u Srbiji sve više vremena provode uz mobilne telefone i tablete
Mališani u Srbiji sve kasnije počinju da govore, a neretko se dešava da prvu reč izgovaraju tek sa četiri godine. Jedan od razloga je, kako kažu logopedi, i taj što deca, umesto sa roditeljima, sve više vremena provode uz mobilne telefone i tablete.
ŠTA DOSAD ZNAMO O TREĆOJ DOZI VAKCINE: Kakvo je mišljenje proizvođača, šta kažu domaći stručnjaci i koje je iskustvo Izraela
ČETVRTI TALAS U SRBIJI VEĆ POČEO! ŠTA MOŽEMO OČEKIVATI U NAREDNOM PERIODU? Brzina i jačina zavise samo od jedne stvari
PATRIOTIZAM NA DELU: Svetski poznati lekar došao iz Čikaga jer želi da pomogne rodnom Šapcu
Višesatno gledanje popularnih crtaća i pesmica na engleskom ima za posledicu i to da naša deca često prvo progovore engleski, pa maternji jezik! Mnogi roditelji zbog brojnih obaveza, nažalost, sve manje vremena provode s decom, sve manje s njima pričaju i najlakše im je da im daju u ruke telefon ili uključe TV da se sama tako zabave.
Dr sc. Nataša D. Čabarkapa, logoped, kaže da joj roditelji često govore da su neke govorno-jezičke faze izostale kod njihovog deteta "i da se još uvek nije pojavila funkcionalna reč, iako dete ima dve, tri, a u najtežem slučaju četiri godine".
- Da bi se govor razvio, potreban je dobar sluh. Dete koje ne čuje ili ima neku prepreku pri slušanju neće razviti govor na vreme. Bitan je i podatak iz porodične anamneze da li je neko od roditelja kasnije progovorio, da li su postojali neki od faktora rizika pre rođenja, tj. u toku trudnoće. Međutim, takođe, socioemocionalna klima u kojoj dete odrasta mora da bude stimulativna da bi dete progovorilo. Ako ne pričate sa svojim detetom, ono nikada neće progovoriti - objašnjava dr Čabarkapa i dodaje da "prekomerna upotreba tehnologije na ranom uzrastu izlaže dete mnoštvu informacija koje ne razume, a komunikacija je jednosmerna". Televizor, tablet i telefon, kako ističe Nataša.
- Dete upija sadržaje i na zvučnu stimulaciju ne mora da odgovori, pa zato kasnije ima problem da učestvuje u razgovoru. Melodije govora u crtanim filmovima su uglavnom neprirodne i nekarakteristične za spontanu komunikaciju, pa dete usvaja pogrešan obrazac. Boje su jarke, a slike se brzo smenjuju, što je intenzivan stimulus za dečji nervni sistem.
Ona ističe i da su istraživanja pokazala da se "govorno-jezička patologija kod dece predškolskog uzrasta povećala sa 8,3 odsto (1953) na 63 odsto 2010".
Istraživanja Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora su pokazala da dete od dve godine nekada provede i do sedam sati dnevno ispred tableta. Čak i kada jede.
- Najnoviji trend je učenje govora sa TV. Mnogo dece koja mi dolaze u centar su višesatno provodila vreme pored televizora, tableta ili telefona, pa se dešava da prva funkcionalna reč bude na engleskom ili na drugom stranom jeziku, a ne na maternjem - kaže ona i dodaje da je razlog "vaspitna zapuštenost", jer su deca, zbog poslovnih obaveza i nedostatka vremena roditelja, prepuštena bebisiterkama, bakama i vrtiću.
Razgovarajte s detetom
l Roditelji se moraju baviti detetom kako bi ono razvilo pravilan govor, ističe dr Čabarkapa.
- Morate s njim da se bavite, da govorite, pričate, pokazujete mu i igrate se s njim. Morate da detetu budete govornik i sagovornik i da mu stvorite komunikaciju. Od prvog detetovog udaha, tj. od prvog krika na rođenju, preko vokala, nazala, ploziva, laterala, glasova, reči i rečenica, stvarate ravnopravnog člana ovog društva.
Kasnije su mogući i problemi u školi
l Dr Nataša Čabarkapa kaže i da višesatno gledanje sadržaja na stranom jeziku može dovesti do toga da dete otežano razume maternji jezik.
- Može doći do izmenjene artikulacije, odnosno da glasovi budu umekšani ili da pojedini glasovi izostanu. To u kasnijem periodu može da dovede do poteškoća u usvajanju školskih veština.
- l Problemi sa sluhom
- l Genetska predispozicija
- l Faktori rizika u toku trudnoće - razni virusi, infekcije majke, lekovi koje majka pije tokom trudnoće, intrakranijalna krvarenja bebe, povrede koje mogu da nastanu prilikom porođaja...
- l Dugo korišćenje pasirane hrane i neaktivnost mišića orofacijalne regije
- l Dugo korišćenje cucle ili flašice
- l Višesatno provođenje vremena ispred tableta, telefona ili TV
- l Kasni odlazak kod logopeda