UZORAK JE BIO KONTAMINIRAN? Naučnici izrazili sumnju u "deltakron", moguće da je došlo do greške u laboratoriji
Moguća varijanta hibrida kovida pojavila se na Kipru, a tim stručnjaka koji ga je otkrio nazvao ga je soj "deltakron", zbog njegovih genetskih potpisa nalik omikronu unutar delta genoma.
Nedavno je zabeležena i takozvana "blizanačka epidemija", to jest prvi slučajevi flurone, kombinacije gripa i virusa korona. Kako nauka objašnjava pojave ovakvih kombinacija virusa koji deluju istovremeno i tako komplikuju ionako tešku epidemijsku situaciju za Magazin na Prvom Radio Beograda 1, govorila je Jelena Begović, naučni savetnik i direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu.
MISTERIJA "DELTAKRON": Da li je korona demonstrirala svu svoju MOĆ ili je u pitanju jedna velika greška?
"TERA VAKCINU U MAJČINU, A GUŠI SE" Ova ispovest Srbina pokazuje koliko svi živimo u DVA PARALELNA UNIVERZUMA (FOTO)
SITUACIJA SA KORONOM U SRBIJI KRITIČNA! Omikron pritiska zdravstvo sve više, da li nas čekaju NOVE MERE na zakazanoj sednici Kriznog štaba
- Proces u kojem se udružuje više varijanti virusa nije nepoznat u nauci i naziva se rekombinacija, to jest postojeći genetički materijal se razlaže i ponovo spaja u nekim svojim delovima. Stručnjaci sa Kipra objavili su otkriće deltakrona za koji tvrde da kombinuje u sebi karakteristike delte i omikron soja virusa SARS-Cov-2, što objašnjavaju genetskim potpisima sličnim omikronu unutar delta genoma virusa. Ali mnogi stručnjaci analizirali su ove nalaze i izrazili sumnju da se zapravo radi o kontaminaciji uzoraka - kaže Jelena Begović.
Prema njenim rečima, dodatnu sumnju izaziva činjenica da otkrivene mutacije leže u jednom delu genetske sekvence za koji se zna da je problematičan u određenim procedurama sekvencioniranja.
- Ovakve greške u laboratorijama se dešavaju, pa je ipak potrebno još vremena i istraživanja da bi se dokazalo postojanje deltakron - kaže Begovićeva.
Što se tiče flurone, pojave gripa udruženog sa koronavirusom, Begovićeva ističe da treba praviti razliku, jer je ovde u pitanju zaražavanje sa dva različita virusa koji se pojavljuju u isto vreme u organizmu. Moguće je da jedan od njih nadjača drugi svojim dejstvom, pa bi tako i tok bolesti bio različit.
Neka istraživanja su pokazala da, na primer rinovirus, koji izaziva običnu prehladu, može da potisne kovid iz ćelija u organizmu. Ova pojava još se istražuje, ali rino virus je toliko raširen, da bi možda mogao da pomogne u suzbijanju korone.
Sve navedeno je izazov za naučnike, mada je fizička distanca usporila širenje svih drugih virusa, čime je otežano proučavanje ovakvih procesa.