Veliki Petak: Sudbine dvanaest apostola – priča o veri, hrabrosti i mučeništvu (FOTO)

Dok hrišćani širom sveta obeležavaju Veliki petak, dan kada je Isus Hrist razapet na Golgoti, podsetimo se inspirativne, ali tragične priče o dvanaest apostola – Isusovih najbližih sledbenika. 

Njihov život posle Hristovog raspeća obeležen je hrabrošću, progonima i, u većini slučajeva, mučeničkom smrću. Uz poznatu sliku Tajne večere Leonarda da Vinčija i mapu njihovih putovanja, ovaj niz postova otkriva kako su apostoli širili Jevanđelje i kako su završili svoje živote.

Od Jerusalima do Rima, od Etiopije do Indije, ovi ljudi su putovali hiljadama kilometara, suočavajući se s rimskim vlastima i lokalnim paganskim zajednicama koje su često bile neprijateljski nastrojene prema novoj veri. Prema tradiciji, jedanaest od dvanaest apostola stradalo je mučeničkom smrću, dok je samo jedan umro prirodnom smrću.

Sudbine dvanaest apostola

Petar (Simon Petar)

Petra, poznatog kao „stena“, odvela je misija u Rim, centar Rimskog carstva. Car Neron, koji je hrišćane proglasio neprijateljima države, osudio ga je na raspeće. Petar je zahtevao da ga razapnu naopako, smatrajući da nije dostojan da umre kao Isus. 

Andrej

Petrov brat Andrej propovedao je u Maloj Aziji i Grčkoj. U Patrasu su ga rimske vlasti uhvatile i razapеле na krstu u obliku slova X, koji je danas poznat kao Andrejev krst i simbol je na zastavi Škotske i na zastavi mornarice Rusije.

Jakov Veliki (sin Zevedejev)

Jakov, brat apostola Jovana, bio je prvi apostol koji je stradao. Kralj Irod Agripa naredio je njegovo pogubljenje 44. godine u Jerusalimu, želeći da uguši širenje hrišćanstva. Jakov je javno obezglavljen pred masom, što je zapisano u Delima apostolskim (Dela 12:2).

Jovan (sin Zevedejev)

Jovan, Jakovljev brat i autor Jevanđelja po Jovanu, jedini je apostol koji je umro prirodnom smrću. Rimski car Domicijan naredio je da ga bace u kotao pun ključalog ulja, ali Jovan je čudesno preživeo. Nakon toga je prognan na ostrvo Patmos, gde je dobio vizije zapisane u Otkrivenju. Umro je u dubokoj starosti u Efesu.

Filip

Filip je propovedao u Maloj Aziji, a u Hijerapolisu je stradao nakon što je preobratio suprugu rimskog prokonzula. Razapet je naopako, ali je, prema tradiciji, nastavio da propoveda čak i dok je visio na krstu.

Vartolomej

Vartolomej je putovao u Jermeniju, gde je preobratio tamošnjeg kralja. Zbog toga je bio živ odran, a tradicija kaže da je nastavio da propoveda čak i dok su mu skidali kožu. Njegovo mučeništvo postalo je inspiracija za mnoge umetničke prikaze.

Toma (Neverni Toma)

Toma je propovedao u Indiji, gde je postao zaštitnik hrišćana. Arheološki nalazi iz 3. veka u Kerali potvrđuju prisustvo ranih hrišćanskih zajednica u Indiji. Toma je na kraju ubijen kopljima od strane lokalnog stanovništva koje nije prihvatilo njegovu poruku.

Matej (carinik i pisac Jevanđelja)

Matej, nekadašnji carinik, propovedao je u Etiopiji prema mnogim tradicijama. Tamo je stradao – isečen je mačevima i kopljima zbog svoje vere.

Jakov Mali (sin Alfejev)

Jakov Mali stradao je u Jerusalimu. Pozvan je da se javno odrekne Isusa na vrhu Hrama, ali je umesto toga proglasio Hrista za Spasitelja. Bačen je s Hrama, a rulja ga je potom dokrajčila.

Tadej (Juda, sin Jakovljev)

Tadej, poznat i kao Juda (da ne bi bio pomešan s Judom Iskariotom), propovedao je u Mesopotamiji i Persiji. Prema tradiciji, stradao je mučeničkom smrću – neke priče kažu da je ubijen strelama, dok druge navode da je kamenovan.

Simon Zilot

Simon, poznat kao Zilot, propovedao je u Persiji i severnoj Africi. Prema tradiciji, stradao je mučeničkom smrću – neke priče kažu da je razapet, dok druge tvrde da je presečen na pola testerom.

Juda Iskariot i njegov naslednik Matija

Juda Iskariot, koji je izdao Isusa za 30 srebrnjaka, nije doživeo uskrsnuće. Obuzet krivicom, vratio je novac i obesio se blizu Jerusalima. Na njegovo mesto izabran je Matija, koji je propovedao u Etiopiji, gde je, prema tradiciji, obezglavljen od strane lokalnih pagana.

Hrabrost koja je promenila svet

Hrišćanska poruka izazivala je strah kod rimskih vlasti i lokalnih paganskih zajednica, ali dvanaest hrabrih ljudi nije odustalo od svoje misije. Njihova žrtva postavila je temelje za širenje hrišćanstva, koje danas broji milijarde sledbenika. Arheološka otkrića, poput onih u Etiopiji i Indiji, potvrđuju prisustvo ranih hrišćanskih zajednica, o čemu je pisao i The Daily Beast prošle godine.

Istorijski izvori, poput Dela apostolskih, potvrđuju sudbinu nekih apostola, poput Jakova Velikog, dok su sudbine drugih poznate kroz crkvenu tradiciju i kasnije zapise Svetih Otaca.

Ova nas podseća na snagu vere i hrabrost apostola koji su, suočeni s progonima, ostali verni Živom Bogu.