VERNICI DANAS SLAVE SVETOG MUČENIKA IPOLITA I SVETOG TIHONA ZADONSKOG: Evo zbog čega je važno da im se pomolite
Sveti mučenik Ipolit rođen je i vaspitan kao neznabožac i radio je kao nadzornik tamnica u Rimu. Njegov život se promenio kada je tu bio zatvoren arhiđakon Lavrentije.
BOLEST HARA SRBIJOM, A NIJE KORONA: Veliki skok broja zaraženih - šest povezanih slučajeva smrti
ŠTA NAS ČEKA ZA VIKEND? Čubrilo objavio najnoviju prognozu - evo kada će ponovo biti toplije
NESTVARNA SCENA: Pogledajte kako grom udara u Golubačku tvrđavu (VIDEO)
Danima je Ipolit gledao kako ovaj budući svetitelj čini čuda i leči ostale zatvorenike pritom propovedajući o jednom Bogu i Hristovoj ljubavi. Shvatio je da i on počinje da veruje u sve to i zamolio je Lavrentija da ga krsti. Nakon ovoga, prema predanju, Ipolit je Lavrentija odveo u svoj dom gde je ovaj kristio celu njegovu prodicu, decu, ženu i dadilju.
Kada je Lavrentije bio ubijen za Hrista, Ipolit je noću uzeo telo ovog mučenika i časno ga sahranio. Međutim, to je nekako došlo do ušiju cara Dekija, i treći dan po smrti Lavrentijevoj, Ipolit je bio uhvaćen i izveden pred cara.
Pošto nije hteo da se odrekne vere, tučen je kamenjem po ustima. Potom je car naredio da ga razdenu nagog i šibaju, ali Ipolit mu je na to, kako priča kaže, mirno poručio: "Nisi me razdenuo nego si počeo da me odevaš!" Tada su ga protegli po zemlji i udarali nemilosrdno, a Ipolit je samo glasno izgovarao: "Hrišćanin sam!"
Međutim, najstrašnije iskušenje tek je čekalo ovog svetitelja. Car je čuo da su se i svi članovi Ipolitove porodice krststili i naredio je da ih dovedu. Upravo je stara dadilja bila ta koje je prkosnu caru rekla istinu: "Mi više želimo s našim gospodarem časno umreti u veri Hristovoj, nego li beščasno s vama nečestivima živeti". Nakon toga, predanje kaže, ona je bila prvo ubijena, a onda i svi ostali članovi Ipolitove porodice i to na njegove oči. Najzad se Ipolita vezali za divljeg konja i vukli ga tamo i ovamo sve dok mučenik dušu svoju nije predao Bogu.
Zbog strašne smrti koja je zadesila ovog hrišćanina, ali i celu njegovu porodicu, današnji praznik smatra se praznikom svakog doma u kome vlada mir i sloga i u kome spone ljubavi povezuju roditelje i njihovu decu.
Svi bi trebalo da se pomole za zdravlje i da ostatak dana provedu zajedno. Veruje se da će članove te porodice sreća pratiti preko cele godine.
Sveti Tihon Zadonski koji se danas proslavlja imao je gnevljivu prirodu. Gnevio se često na ljude, i kajao se, pa se opet gnevio. Tu svoju slabost on je osećao jače nego iko drugi.
Mnogo se molio Bogu, da ga Bog popravi i spase od tako jarosne naravi. I zaista po Božjem promislu dogodi mu se nešto što je zauvek ukrotilo gnev njegov i privelo ga smirenju skrušenosti. Tako posle jedne molitve u kojoj je prosio od Boga bolest koja bi ga iscelila od gneva, on zaspi, i u snu vidi sebe u jednom hramu. Izlazi sveštenik iz oltara i nosi na rukama malo dete pokriveno providnom maramom.
On priđe k detetu, pogleda ga, i upita sveštenika kako je mladencu ime? Odgovori mu sveštenik: Vasilije (što na grčkom znači: Car). Onda Tihon skine maramu sa deteta i poljubi dete u desni obraz. U tom trenutku dete ga udari desnom rukom po levom obrazu tako silno, da on jaukne od bola i probudi se. Osetio je da ga boli cela leva strana od vrha do dna tela. On zablagodari Bogu, i od tada više se nije ljutio ni na koga i ni na što.
Svetom Tihonu se posebno uznose molitve kod duševnih bolesti: depresija, alkoholizam, ludilo, buncanje.