SERIJA CRNIH VESTI OTKRIVA MRAČNU ISTINU O KOJOJ SE DUGO ĆUTALO: Šta se to dešava sa decom iz Vranja?
Poslednjih meseci učestalo stižu vesti o slučajevima vršnjačkog nasilja neretko naslovljene sa "ponovo u Vranju". Gotovo da svakog meseca mediji objave detalje novog slučaja, što se poklapa sa zvaničnom statistikom ovdašnjeg Centra za socijalni rad, ali je u realnosti broj mnogo veći, jer škole CSR-u ne prijavljuju svaki slučaj. Sagovornici iz Vranja takođe su mišljenja da je broj mnogo veći, ali i da se sa time suočavaju i ostala mesta u Srbiji.
ŠKOLSKI DRUG ORGANIZOVAO MASOVNU TUČU? Osmak žrtva brutalnog vršnjačkog nasilja u Vranju - slomljen mu nos i prst
TEŠKO VRŠNJAČKO NASILJE U VRANJU: Dve tinejdžerke napale treću, posle žustre rasprave usledio sukob u kafiću!
ŠOKANTNE SCENE SA ULICA VRANJA: Snimak tuče devojaka - Čupaju kose, valjaju se po asfaltu, prolaznici gledaju (VIDEO)
"Pretučen dečak nakon grudvanja", "Terali ih da se skinu pa ih snimali", "Maloletnice napale devojčicu u kafiću", "U dogovorenoj tuči dečaku polomljen nos i prst", "Dečaku u igraonici skakali na glavu i šutirali ga", samo su neki od naslova koji su šokirali srpsku javnost, a tiču se incidenata u Vranju krajem prošle godine i početkom ove.
Tokom prošle godine, Centru za socijalni rad je iz škola stiglo gotovo tri puta više prijava vršnjačkog nasilja nego li tokom 2021. godine. Prema poslednjim dostupnim podacima, u prošloj godini je u proseku mesečno stizala jedna do 2 prijave, a u poslednjih 5 godina zabeleženo je više od 35 slučajeva. Međutim, u realnosti je broj veći, zato što škole ne prijavljuju sve slučajeve, već se CSR uključuje na takozvanom „trećem nivou“ nasilja među vršnjacima u školama.
Na prvom nivou reaguje odeljenski starešina, nastavnik ili vaspitač samostalno, u saradnji sa roditeljem, tako što intenzivira vaspitni rad sa vaspitnom grupom, odeljenjem, grupom učenika ili individualno. Ako se nasilno ponašanje ponavlja i te aktivnosti nisu bile delotvorne, a posledice su teže, ako se radi o nasilju i zlostavljanju od strane grupe prema pojedincu ili ako isto dete i učenik trpi ponovljeno nasilje i zlostavljanje, škola mora da interveniše aktivnostima koje su predviđene za drugi i treći nivo.
To podrazumeva uključivanje takozvanog Tima za zaštitu, kada razredni u saradnji sa pedagogom, psihologom, Timom za zaštitu i direktorom, uz obavezno učešće roditelja intenzivira vaspitni rad. Ako to nije delotvorno, direktor pokreće vaspitno-disciplinski postupak i izriče meru, u skladu sa zakonom.
Podaci iz vranjskog Centra za socijalni rad odnose se samo na slučajeve koji su "došli" do trećeg nivoa, kada je neophodno angažovanje CSR, zdravstvene službe, policije i drugih organizacija i službi, dok je realan broj incidenata u školama mnogo veći.
Kako kaže novinarka lokalnog portala Slobodna reč Dejana Cvetković, čini se da su upravo mediji izvršili neku vrstu pritiska pa je problem počeo ozbiljno da se shvata.
- Bitno je da se ne bavimo samo pojedinačnim slučajevima, već sistemom, koji, makar mi tako deluje, ne funkcioniše u svim školama. Dosta slučajeva iz Vranja je dospelo u medije u poslednje vreme, ali to ne znači da se nasilje do sada nije događalo, naprotiv, mislim da zapravo javnost čuje za mali broj, ali su mediji izveštavanjem izvršili neku vrstu pritiska da situacija počne ozbiljno da se shvata - kaže Cvetković.
Kako dodaje, slučajevi iz Vranja su u žiži javnosti i zbog činjenice da se u manjem gradu brže i lakše sve sazna, kao i da Vranje, ima dopisnike za gotovo svaki nacionalni portal.
Sve se više priča o vršnjačkom nasilju i to je dobro, smatra porodična savetnica iz Vranja Rosa Drmonjić.
- Nažalost, izveštavanje, kao i angažovanje nadležnih se daleko više svodi na ‘desilo se’, nego na preventivu i tu je zapravo greška. Moramo da razumemo da je vreme u kojem živimo mnogo ‘brže’, fokus je lošiji, empatije je sve manje i sve to zahteva drugačiji sistem reagovanja - ističe Drmonjić.
Kako dodaje, institucije moraju brže i preciznije da reaguju, a roditelji da shvate da decu moraju "u svet" slati spremniju za život.
- Jedino tako možemo da izbegnemo da ta deca postanu kako žrtve, tako i nasilnici - dodaje.
Da je slučajeva bilo oduvek, ali je Vranje dobilo loš imidž grada u kojem se deca krvnički biju i međusobno zlostavljaju tek nedavno, dokazuje i statistika Centra za socijalni rad za 2018. godinu, kada je registrovano skoro duplo više slučajeva na mesečnom nivou nego u 2021. godini.
Međutim, tada je izostao pritisak javnosti, koji je ovog puta na neki način "naterao" i nadležne da problem počnu da shvataju ozbiljno – grad je formirao Radnu grupu za prevenciju i borbu protiv vršnjačkog nasilja.
Kako je najavljeno iz ove Radne grupe, pripremljen je program koji će od ponedeljka, 20. februara, do petka, 24. februara, biti održan sa ciljem prevencije vršnjačkog nasilja, u osnovnim i srednjim školama na području Vranja, u okviru kojeg će "biti održana razna predavanja o ovoj temi".