PEŠTERSKA VISORAVAN OKOVANA SNEGOM I LEDOM! Vide se samo tragovi vukova, ali i oni nestaju za pola sata (VIDEO)
Smrzlo i na Pešterskoj visoravni. Zbog vetra i snežnih nanosa pojedini putevi bili su neprohodni. Kad udari minus, do sela Poljice i Pode, retko ko se usudi da krene.
"VI SEDITE NA PLANINAMA, A MI DA RAZMIŠLJAMO O VAŠOJ VAKCINACIJI" Lončar nikad oštrije o porastu broja novoobolelih
IMA LI ŠANSE DA SE FUDBALSKI SLADOKUSCI RADUJU NA TRIBINI MARAKANE? Nova sednica Kriznog štaba, na stolu DVE MERE
MALA DARA ULAZI NA VELIKA VRATA! Premijera filma "Dara iz Jasenovca" zakazana za 20. februara na RTS-u
Za vuka kažu da ćud ne menja nikada, što se za zimu na Pešterskoj visoravni ne može reći. Ćud menja onako kako ona hoće. Tu joj ni čovek ne može ništa.
Na Pešterskoj visoravni u selu Poljice mogu se videti samo tragovi vuka i terenskih vozila, koja pokušavaju da dođu do zavejanih meštana, ne bi li im pomogli. Međutim, udari vetra su toliko jaki, da se i ti tragovi za pola sata zaveju.
Ipak svoje tragove prave dvojica Pešteraca. Na ovom prostranstvu, posle četiri sata, oni su prvi na koje smo naišli.
- Ima minus 12, 13 stepeni, sad trenutno. Jutros je bilo oko minus 20. Ali sad je malo toplije, duva, ali hladno je, steže, probija kosti - kaže Vujo Luković iz sela Vrsjenica.
Vujo je sa drugom krenuo do prijatelja, do sela Poda, da mu ponesu neke osnovne namirnice, ali dalje ne mogu da se probiju, moraju da nastave peške još tri kilometra. Vujo se vukova ne plaši.
- Bilo je slučajeva, sretnemo se sa vukovima, ali "alaknemo", a vukovi pobegnu - dodaje Vujo.
Na pitanje da pojasni šta to znači, on vikne na specifičan način. "Vuk je plašljiva životinja i brzo pobegne - kaže Vojo.
Pobegnu i domaćini kuća, ali zimi od minusa. Mraz je zaključao sva vrata u selu Poljice. Doskočiti zimi, uvek je lakše u paru. Zato je tu i poštar Bojan.
Je li ima devojaka na ovoj zimi? "Malo, malo", kaže Bojan Kuč, poštar iz sela Dolići.
- Za zimu se obučemo toplo, ali smo navikli. Bez rukavica i šala, ovo je normalno za nas - dodaje Bojan.
Da ne bismo dangubili, krenuli smo sa njima da bi se nastavila priča. Pre nekoliko dana pročišćen, sada već i smrznut put, brzo se sakrije. Na ruku ne ide ni to što ne postoji nijedan jedina tabla, koja pokazuje pravac kuda da idete.
- Poznajemo put, srećom, ali desi se i da se put promaši - kaže Vujo Luković.
- Kad ne raznosim poštu, izađem u susret meštanima. Ponesemo hranu i namirnice koje su im potrebne - dodaje Bojan Kuč.
Njima je ostalo još pet kilometara puta. Tu smo ih ostavili. Oni odlaze svojim poslom, mi ostajemo svojim. A visoravan? Videćemo sa kakvim minusom će osvanuti jutro.