"ZADAVIĆU TE A PRVO ĆU TI SLOMITI ZUBE" Žrtve nasilja u Srbiji izložene višegodišnjem strahu i žive u PAKLU
Da bi se utvrdilo da li žrtva govori istinu preduzima se psihološko-psihijatrijsko veštačenje
Vređanje, pretnje, pasivna agresija…samo su deo psihološkog zlostavljanja, vrste nasilja u porodici, koje kada se prijavi jednako je kažnjivo kao fizičko zlostavljanje. Istraživali smo kako se ovo nasilje dokazuje, prepoznaje, ali i da li se i koje kazne izriču nasilnicima.
DA LI JE LETO GOTOVO ILI NAS ČEKAJU VRUĆINE: Meteorolozi dali prognozu za SEPTEMBAR, narednih dana sledi PROMENA
HITNO DA SE USVOJE NOVE MERE U SRBIJI! Preti katastrofalan scenario kao i prošle godine - eksplozija žarišta
"MASA JE NAGRNULA SA OBE STRANE, SVAKO JE HTEO DA UĐE U AVION..." Oglasio se srpski pilot koji je dovezao avion iz pakla Kabula
Od uvođenja zakona o sprečavanju nasilja u porodici 2016. godine, kazne za nasilje u porodici postale se znatno oštrije. Nasilnici su kažnjavani, udaljavani od kuće na 30 dana i sklanjani u pritvor. Za samo tri i po godine od uvođenja ovog Zakona razmatrano je više od 166.000 slučajeva nasilja u porodici, a presude koje su se donosile mahom su bile u slučajevima fizičkog nasilja.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu jedno je od retkih tužilaštava koje je sprovodilo istrage zbog psihološkog nasilja u porodici, kako stručnjaci kažu, možda i najtežeg oblika zlostavljanja.
Prema rečima Danijele Jokanović, zamenice Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i člana odeljenja za sprečavanje nasilja u porodici pri ovom beogradskom tužilaštvu, za razliku od fizičkog nasilja koje se uglavnom dokazuje materijalnim dokazima – izveštajem lekara o konstatovanim povredama, kod psihološkog nasilja akcenat je na iskazu oštećenog i proceni da li je iskaz verodostojan.
– Da bi se utvrdilo da li žrtva govori istinu preduzima se psihološko-psihijatrijsko veštačenje kojim se između ostalog može utvrditi da li žrtva daje autentičan iskaz, da li je sklona konfabulacijama, kao i da li je ugroženo njeno spokojstvo i da li je trajno narušeno njeno duševno stanje. Kod psihološkog nasilja često učinioci upućuju pretnje članovima porodice i ukoliko i sami priznaju da su to učinili za postojanje krivičnog dela dovoljno je da žrtva posvedoči da se osetila ugroženo, uplašeno i da je pretnju napada na život i telo shvatila kao realnu i ozbiljnu. Da li je nekome ugroženo spokojstvo, može se utvrditi i na osnovu izveštaja lekara psihijatra, ukoliko je konstatovano da postoje stresogene reakcije kao i da žrtva u kontinuitetu ima neki psihički problem, a i koji problem je iniciran ponašanjem učinioca krivičnog dela – objašnjava tužiteljka Jokanović.
– Žrtve često nisu svesne da su žrtve nasilja. Događa se da su one odrastale u takvim okolnostima da ne znaju za drugačije i da je njima prirodno okruženje da ih neko etiketira, omalovažava. Tek sazrevanjem, odrastanjem i uključivanjem u druge tokove oni dolaze do spoznaje da su žrtve nasilja. One su u stalnoj atmosferi straha i zazora i to na duge staze – kaže Vulić Bojović.
Tužiteljka Jokanović objašnjava da je teško opredeliti broj predmeta koji se odnose samo na psihološko nasilje, imajući u vidu da krivično delo nasilje u porodici, kako je zakonski interpretirano podrazumeva ugrožavanje telesnog integriteta sa jedne strane, a sa druge ugrožavanje spokojstva i duševnog stanja (što bi predstavljalo psihološko nasilje). Ona se osvrnula i na predmete ovog tužilaštva koji su okončani osuđujućim presudama, a koji se odnose na ovu vrstu nasilja. Kako kaže, Tužilaštvo u svojim optužnim aktima insistira na strogim sankcijama bez obzira da li je u pitanju psihičko ili fizičko nasilje, a sud je taj koji donosi konačnu odluku o vrsti i visini sankcije.
– Imali smo slučaj S. L. gde je presuda postala pravosnažna 7. februara 2019. godine i podrazumeva upućivanje pretnji supruzi rečima: "Zadaviću te, a prvo ću ti slomiti zube, iščupati jezik, a potom zadaviti" i upućivanje pitanja žrtvi da li želi da to uradi ispred gostiju ili nasamo ili ispred dece, a što je za posledicu imalo generalizovano anksiozno depresivni poremećaj kod oštećene. Drugi slučaj koji smo imali podrazumeva presudu protiv U. Đ. koja je postala pravnosnažna 08.03.2021. godine i koja se odnosi na upućene pretnje majci i očuhu rečima: "Samo da popušim cigaretu, je*aću vam majku, pobiću vas i zapaliti, sad ću da te ubijem", paljenje stoljnjaka, razvaljivanje vrata sobe, a za koja dva krivična dela je okrivljenom potvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i pet meseci i izrečena je mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara. U konkretnom slučaju, reč je o učiniocu koji je više od polovine svog života proveo na izdržavanju kazne zatvora, kome je bilo teško da se resocijalizuje – priča sagovornica.
Kako kaže, ova dva slučaja nisu jedini koji su se vodili pred Prvim osnovnim tužilaštvom u Beogradu kada je u pitanju psihološko nasilje.
– Postupali smo u predmetu protiv D. A. protiv koje je presuda postala pravnosnažna 04.03.2019. godine i kojom je okrivljena osuđena na kaznu zatvora od jedne godine i tri meseca. U ovom predmetu okrivljena je upućivala pretnje majci, a pored kazne zatvora izrečena je mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja narkomana – dodaje Joković i ističe da je ove presude nisu ni prve ni jedine kada je u pitanju psihološko nasilje, ali su po složenosti i specifičnosti predmeti koji su izdvojeni bili prilično teški za rad i to ne u procesnom smislu već u smislu razumevanja stanja u kojima su se učinioci nalazili, kao i teških borbi koje su njihovi bliski članovi porodice vodili tokom trajanja postupka.
– Dodatne otežavajuće okolnosti za tužioce i sudije koji rade na ovakvim predmetima jesu i pisma koje je okrivljeni konstantno upućivao svim učesnicima u postupku u kojima je koristio različite simbole, a to dodatno opterećuje predmet i izaziva napetost za vreme trajanja postupka. Takođe, činjenica da je jedan od osuđenih lica sebi oduzeo život nakon što je izdržao kaznu zatvora, iako je u pitanju neosuđivano lice i čije stanje nije imalo psihopatološke odlike, već je bolovao od anksiozno depresivnog poremećaja, govori o obavezi svih učesnika u postupku da dodatno izoštre čula i dublje ispituju motive, razloge i stanja kod okrivljenog kao i da se bave procenom opasnosti po druge – naglašava ona, dok psiholog Radmila Vulić Bojović dodaje da ona i njene kolege na psihoterapijama imaju dosta ljudi koje su bile žrtve psihološkog nasilja.
– Kako se izboriti sa tim? Radom na sebi, obrazovanjem, traženjem podrške, jačanjem samopouzdanja, a nekada i psihoterapijom – naglašava ona.
Prema rečima javnog tužioca Ljubivoja Đorđevića iz Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, u ovom tužilaštvu postoji odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici u kojem radi osam zamenika javnih tužioca koji imaju određena opštine koje prate.
– Svake nedelje se održavaju se sastanci – kordinacije sa predstavnicima policije i zaposlenima u Centrima za socijalni rad. Zamenici preventivno prate rizične porodice – kaže Đorđević.
Prema njegovim rečima ovo tužilaštvo od januara prati 1.300 porodica zbog nasilja, od čega je oko 1.200 prijavilo nasilje prvi put ove godine.
– Rade se individualni planovi i daju se nalozi centrima, policiji i drugim organima šta da preduzmu – kaže Đorđević.