Zemljotres za zemljotresom: Balkan podrhtava - najjače se zatresla Grčka

U poslednjih 48 sati, grčko-albanski pojas zabeležio je niz manjih zemljotresa koji ukazuju na probuđenu seizmičku aktivnost u ovom delu Balkanskog poluostrva. Prema najnovijim podacima Republičkog seizmološkog zavoda Srbije, registrovana su tri uzastopna potresa koja geografski prate gotovo istu liniju rascepa i dešavaju se na identičnoj dubini.

Na osnovu podataka iz automatskog izveštaja, ovi događaji oslikavaju migraciju pomeranja tla sa juga ka severu, od centralnog dela Grčke, preko same granice, sve do unutrašnjosti Albanije.

Precizne lokacije potresa: Tlo podrhtavalo od Grčke do Albanije

Analizirajući tabelu epicentara Republičkog seizmološkog zavoda, primećuje se jasan vremenski i geografski obrazac. Hronološki, potresi su se kretali od juga prema severozapadu duž jonske i kontinentalne obale:

1. Grčka (Snažan početak niza): Serija je započela 12. jula 2026. godine u 07:11 časova (GMT). Ovaj potres je bio ujedno i najjači u nizu, sa magnitudom 3.4. Precizne koordinate epicentra iznose 38.68 N (severne geografske širine) i 23.65 E (istočne geografske dužine). - grčko ostrvo Evija (Eubeja), u okolini mesta Psahna
2. Granična regija između Grčke i Albanije (Središnja tačka): Narednog dana, 13. jula u 02:50 GMT, seizmička aktivnost pomerila se ka severozapadu na samu granicu. Potres magnitude 2.9 zabeležen je na koordinatama 39.81 N i 19.85 E. - neposredno uz severnu obalu grčkog ostrva Krf (blizu mesta Kasijopi) i nedaleko od albanske obale (Ksamil)
3. Albanija (Najnoviji potres): Samo nekoliko sati kasnije, 13. jula u 06:05 GMT, tlo je ponovo podrhtavalo, ovog puta u Albaniji. Ovaj najslabiji zemljotres, jačine 2.5 stepeni, precizno je lociran na 41.34 N i 19.54 E. - u blizini mesta Kavaja (Kavajë) i zapadno od Tirane

Šta povezuje ova tri zemljotresa?

Ono što ova tri potresa čini specifičnim jeste njihova izražena geografska i geološka bliskost. Posmatrajući koordinate, epicentri prate liniju koja se proteže zapadnim delom Balkanskog poluostrva.

Zanimljivo je da sva tri zemljotresa dele identičnu dubinu od tačno 5 kilometara. Ovo su izuzetno plitki potresi koji se zbog blizine površini često mogu osetiti mnogo intenzivnije nego dublji zemljotresi, iako su njihove magnitude u rasponu od 2.5 do 3.4 relativno blage i ne bi trebalo da izazovu materijalnu štetu.