"BIO JE IZUZETAN ČOVEK, ĆERKE GA SE NEĆE NI SEĆATI" Porodice stradalih Gorana i Branimira NEUTEŠNE, Šimanovci u suzama
Do nesreće je došlo u novoj hali koja još nije puštena u pogon, a namenjena je za proizvodnju hrane za pse i mačke.
Branimir B. (36) iz Rume i Goran K. (45) iz Šimanovaca nastradali su juče u nesreći koja se dogodila u skladištu fabrike koja se bavi proizvodnjom sredstava za zaštitu bilja "Agrosava" u Šimanovcima.
"KADA JE ČULA DA JE NA SLOBODI POČELA JE DA VRIŠTI" Ispovest roditelja devojčice koju je obljubio KUĆNI PRIJATELJ
AKCIJA SUBOTIČKE POLICIJE: Uhapšen diler (41) - nađena velika količina različitih narkotika
TRAGEDIJA NADOMAK PANČEVA! Jedna osoba izgubila život u teškoj saobraćajnoj nesreći
Do nesreće je došlo u novoj hali koja još nije puštena u pogon, a namenjena je za proizvodnju hrane za pse i mačke.
Prema nezvaničnim informacijama, do tragedije je došlo u trenutku kada je eksplodirao sud pod pritiskom vodene pare. Odmah su reagovale sve dežurne službe, ali nažalost, mogle su samo da konstatuju smrt dva radnika.
U nesreći je povređen još jedan zaposleni, koji je medicinski zbrinut i nije životno ugrožen.
Bolno saznanje
U Šimanovcima, nekoliko stotina metara od mesta gde je došlo do tragedije, nalazi se porodična kuća Gorana K.
- Ne znam šta da kažem, u šoku smo. Goran je moj brat od strica, a za nesreću sam saznao kada me je majka pozvala i rekla da je u fabrici došlo do nekog kurcšlusa i da su im rekli da svi idu kući. Čuli smo da su neki ljudi poginuli, ali isprva nismo znali ko. Tek kada su čelni ljudi firme došli pred kapiju, znao sam da ne sluti na dobro - priča brat poginulog Gorana.
Kako ističe, u fabrici radi više generacija iz njihove porodice.
- Sve ove kuće što vidite su naše porodice i skoro svi radimo u toj fabrici. Goran je bio izuzetan čovek, porodičan, vredan, otac dva maloletna deteta. U godinama kada im je najpotrebniji ostaju bez njega. Velika je ovo tuga, verujte mi, ne mogu dalje da govorim - sa knedlom u grlu, suznih očiju, rekao je brat.
Takvog majka jednom rađa
Šezdesetak kilometara od fabrike, na samom ulazu u Rumu, živeo je Branimir B. Ispred porodične kuće desetine rođaka i prijatelja porodice, muk.
Dolazili su da zapale sveću i izjave saučešće.
- Nije ga mrzelo da svaki dan putuje, bio je radnik, borac. Dođe sa posla, pa ode u radionicu u kojoj je radio bravariju. Ma takvog je majka jednom rodila. Gledam ga jutros kroz prozor, ode na posao. Da sam samo znao da je to poslednji put da ga vidim - sa suzama govori stric nastradalog Branimira. Kako navodi, za Branimirom su ostale dve ćerkice.
- Dve lutkice, jedna ima šest, a druga četiri godine. Kada odrastu, neće se ni sećati oca. Mi smo izbeglice iz Korduna, borili smo se za parče hleba, skućili se. Bane je desetak godina radio u toj firmi, a tamo mu radi i rođeni brat. Došli su svi da izjave saučešće, a ja se iskreno nadam da će se i otkriti ko je kriv za nesreću koja nas je zavila u crno - zaključio je Branimirov stric, vidno potresen.