Bolna ispovest majke nastradalog dečaka (4) kog je usmrtilo drvo: Mog Ogija nema više, a samo se igrao pred kućom
I kamen bi zaplakao
Dečak O. I. (4) iz Borče, koji je teško povređen kada je 17. septembra olujni vetar oborio drvo na njega pred zgradom u ulici Braće Rajt, preminuo je juče u bolnici.
Porodica mališana ne miri se sa činjenicom da je njihov mezimac zauvek otišao, a krici majke parali su juče Borču.
Danijel (32) je poljubio devojku od 15 godina: Napisao OVAJ status i krenuo u krvavi pir u Kraljevo
- Dvoje starije dece daje mi volju, ali Ognjen, moja duša, ne znam kako ću da živim bez njega- kroz suze priča majka Sabina I. (32).
Sabina kaže da su se i tog kobnog 17. septembra, kao i svakog drugog dana, njena deca igrala sa drugarima iz okolnih zgrada u betonskoj "kockici" u Ulici braće Rajt u Borči.
- Vetar je počeo jače da duva i znala sam da je to neko upozorenje, da se sprema nešto loše. Nama su vrata uvek otvorena jer nemamo prozore i ako zatvorimo pogušićemo se. Izašla sam da ih potražim i videla Ogišu kako se drži za ruke sa bratom i sestrom i dolaze ka meni. U tom trenutku, drvo se obrušilo. Nije samo Ognjen bio tu. Jednom malom su ogrebana cela leđa, još dece koja su krenula na ovu stranu su povređena... - priča potreseno Sabina, dočekujući sa starijim sinom Igorom (13), ćerkom Ivanom (15) i majkom Jaldezom rođake i komšije.
Krštenje u bolnici
-Ognjena smo krstili u bolnici. Nisu mogli da puste ni kuma da ga poljubi u ručicu, da mu čestita. A i ja sam baš tako danima i ulazila, samo na sekund, da ljubim moju malu ručicu... Svaki trenutak sa njim dok je bio u bolnici bio mi je bitan. Ostadoh željna svog deteta - kroz plač kaže Sabina.
Dečak je odmah sa teškim povredama glave prevezen u Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, gde su se lekari 11 dana borili za njegov život.
- Puls mu je skočio pre tri-četiri dana i onda smo se svi poradovali. Nadu i veru svi u porodici nismo gubili do poslednjeg trenutka - priča dečakova majka, dok sa suzama u očima gleda Ogijevu sliku i zapaljenu sveću.
- Dvoje starije dece daju mi volju i nadu, ali ono najmanje i najslađe, moja duša, moje oko buljavo najlepše na svetu... Ne znam kako ću da živim bez njega. Verovala sam i nadala se da će se izboriti. Kad nisam bila u bolnici, u crkvama sam palila sveće za zdravlje. Sad me svaki sveštenik zna - priča neutešna majka.
Strašan prizor u Zemun polju: Muškarac sedeo na pruzi, voz naleteo na njega i usmrtio ga
Dečak će biti sahranjen danas u 15 sati na groblju Zbeg. Sabina se zahvalila se opštini Palilula, ističući da kao samohrana, a nezaposlena majka, i bez socijalne pomoći ili dečjeg dodatka, ne bi znala kako sve da plati.
- Živimo u lošim uslovima, samo sa vodom, bez struje. Hvala predsedniku opštine, stvarno su se angažovali. Ko zna kako bih se snašla...- kaže Sabina.
