"DEČAK JE MORAO DA STOJI POD VRELIM TUŠEM 15 SEKUNDI" Niški doktor o slučaju koji je šokirao Srbiju, majka je morala da uradi OVO
Svaka opekotina veća od 15 odsto telesne površine zahteva obavezno bolničko lečenje zbog opasnosti od šoknog stanja i smrti deteta, a kamo li kada je površina tri puta veća od one koja je zacrtana kao rizična i opasna, kaže prof.dr Predrag Kovačević, direktor Klinike za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KC u Nišu.
Slučaj dvoipogodišnjeg dečaka G. S iz Niša koji je preminuo 29. januara nakon što je, pod još neutvrđenim okolnostima, zadobio teške opekotine od vrele tečnosti na više od polovine površine kože šokirao je srpsku javnost. Dečak je nakon povređivanja lečen u kućnim uslovima, tako što su mu majka i baka mazale mast kupljenu u apoteci, što je očigledno bila fatalna greška usled koje je preminuo za svega nekoliko časova.
Jeste li čuli za "zeleni rudnik" u Srbiji? Riznica bakra i zlata koja nas pozicionira među lidere Evrope
NALOŽENO PSIHIJATRIJSKO VEŠTAČENJE MAJKE DEČAKA IZ NIŠA: Preti joj do 13 godina zatvora, isplivao važan detalj iz njenog života
VEŠTACI ĆE OTKRITI UZROK SMRTI DEČAKA IZ NIŠA: Majka se brani ćutanjem, njeno ponašanje je svima sumnjivo
- Vrela voda može da napravi opekotine koje mogu i životno da ugroze dete pogotovo u tom nekom mlađem uzrastu. Koža deteta je jako tanka i osetljiva pa može da dođe do teških komplikacija. Čak i kod opekotina vrelom vodom ako je površina veća od 15 odsto kože dete mora da se hitno primi u bolnicu i da se krene sa lečenjem kako bi se sprečio nastanak šoknog stanja koje je životno ugrožavajuće - objašnjava prof. dr Kovačević.
On kaže da i vrela voda iz bojlera može da izazove teške opekotine kože ali da je potrebna izloženost od 10 do 15 sekundi.
- Što je voda toplija, kraće je vreme ekspozicije potrebno da se dobije opekotina. Opekotina kod tako male dece može da nastane bukvalno za 10 sekundi ako je voda bila kipuća, ali i vrela voda iz bojlera može napraviti teške opekotine za petnaestak sekundi. Da je posle toga odmah dete ohlađeno, ne bi se razvili tako duboki termalni efekti toplote na samu kožu. Da je dete odmah dovedeno u bolnicu, ne mogu da tvrdim, ali je veoma verovatno da do takvog smrtnog ishoda ne bi došlo - dodaje prof. dr Kovačević.
On kaže da su takve opekotive veoma bolne i da je upravo nesnosan bol jedan od faktora koji dovodi dete u stanje šoka.
- Šokno stanje se kod dece brzo razvija, za dva, tri sata ako se ne daju svi lekovi i nadoknada tečnosti infuzijom. Apel je da se dete sa svakom opekotinom dovede kod lekara da lekar proceni ozbiljnost dubine oštećenja kože. Čim je preko 15 odsto odmah mora u bolnicu da dođe, jer ni lekar ne može da zna da li će opekotina da krene u zarastanje sama bez hirurškog lečenja ili će morati da se operiše zamenom kože, objašnjava on.
- Opekotine od vrelog ulja su opasnije od vrele vode jer je tačka topljenja uja veća od tačke ključanja vode, tako da vrelo ulje je faktički se smatra užarenom tečnošću jer je temperatura najmanje 150, 160 stepeni, daleko iznad temperature koju izaziva vrela voda. Tu je potrebno još kraće vreme, možda tri ili pet sekundi. Kada je u pitanju užareni predmet, u trenutku dodira nastaje oštećenje koje je dovoljno jako da može da izazove opekotinu - objašnjava profesor dr Kovačević.
Istraga slučaja preminulog dečaka još je u toku. Majka deteta je uhapšena i nalazi se u pritvoru. Na saslušanju u tužilaštvu odlučila je da se brani ćutanjem, što je izazvalo sumnju da se dete nije povredilo slučajno, kako je prvobitno rekla policajcima.
Mehanizam nastanka opekotina kod dvoipogodišnjeg G. S, koji je od užasnih povreda preminuo, zvanično još nije rasvetljen i očekuje se da upravo obdukcija koja je urađena u Zavodu za sudsku medicinu pruži odgovore na ta pitanja, kao i na dilemu čime je dečak poliven.