MAFIJAŠKO UBISTVO NA NOVOM BEOGRADU: Dragan (35) izrešetan u Golfu 2 kod "Meka" na Fontani dok je čekao hranu - ubice tada pobegle niz Narodnih heroja i više od 20 godina izbegavaju pravdu

Devedesete godine bile su period kada je Beograd funkcionisao između ratova, sankcija i potpunog haosa na ulicama. Oružje je bilo dostupno gotovo svima, pucnjave su postale svakodnevne, a likvidacije deo crne hronike koja je punila naslovne strane. U atmosferi bezakonja i siromaštva, kriminalci su postajali svojevrsne urbane legende. Davali su intervjue, pozirali za novine i svoje sukobe vodili gotovo javno. Sve priče o beogradskom podzemlju, žestokim momcima i krvavim obračunima devedesetih možete pronaći u našoj rubrici Kriminal 90-ih.

Dragan Ugarković Ugar važio je za jedno od poznatijih imena stare zemunske ekipe tokom devedesetih godina. U pričama iz tog vremena opisivan je kao hrabar i nezgodan protivnik, čovek kojeg su stariji poštovali, ali i osoba dobro poznata policiji.

Reputacija sa malo zatvorskog staža

Prema tadašnjim pričama i svedočenjima ljudi iz podzemlja, Ugarković iza sebe nije imao mnogo robije u odnosu na reputaciju koja ga je pratila. Navodilo se da je krajem osamdesetih boravio u zatvoru u Holandiji, gde je vreme provodio sa nekadašnjim poznatim jugoslovenskim makroom Đurom Radonjićem Grofom. Prema pričama iz tog perioda, čak su u zatvoru imali i svoju fudbalsku ekipu.

Po povratku iz inostranstva okrenuo se legalnim poslovima, makar prema onome što se tada govorilo po Zemunu.

Uspon u Zemunu i prvi sukobi

Nakon ubistva Ćente, po pričama koje su kružile podzemljem, Ugar je postao jedan od najuticajnijih ljudi Zemuna. Od samog početka važio je za čoveka kojeg stariji kriminalci cene i poštuju. Upravo tada počinju i prvi ozbiljni napadi na njega.

Po zemunskoj čaršiji dugo se prepričavao obračun između Ugarkovića i jednog od najpoznatijih beogradskih kockara tog vremena. Navodno su se pri susretu prijateljski zagrlili, a potom istovremeno zapucali jedan na drugog. Obojica su tada ranjena u noge.

Napad "zoljom" na diskoteku "Taš"

Prema pričama njegovih prijatelja, početkom devedesetih Ugarković je prvi put ispalio raketu iz ručnog bacača "zolja". Meta je bila diskoteka "Taš", koja je te večeri imala svečano otvaranje. Zbog čega je došlo do napada nikada nije zvanično razjašnjeno.

U tim pričama često se pominjao i sukob sa Jovanom Guzijanom Cunerom, kao i navodne veze sa Zvezdarskim klanom i samom diskotekom "Taš", ali konkretne potvrde tih motiva nikada nisu objavljene.

Nova ranjavanja i odlazak u "Tifani"

Nedugo zatim Ugarković je ponovo ranjen na jednom prestoničkom splavu. Međutim, sledeći napad mogao je da bude koban.

Februar 1994. - rafali u restoranu "Tifani"

Tokom februara 1994. godine ranjen je u restoranu "Tifani" na Voždovcu sa više od dvadeset metaka ispaljenih iz "heklera". U tadašnjim pričama po gradu govorilo se da iza napada stoji Boris Petkov, kao i da je u njegovoj kući održan sastanak na kojem je Ugar proglašen neprijateljem.

Ugarković je kasnije tvrdnje da iza svega stoji Petkov komentarisao kao pokušaj da mu neko "podmetne kosku", naglašavajući da nije naivan da poveruje u prvu priču.

- Pametan čovek nikad ne reaguje na prvu loptu. Danas su ljudi spremni na sve. Mene su izrešetali iako sam došao da mirim dvojicu ljudi - pričao je Ugar posle napada.

Nakon ovog događaja, koji je pukom srećom preživeo, Ugarković se pojavljivao u medijima i otvoreno govorio o svom životu.

Legija stranaca i poznanstvo sa Legijom

Aleksandar Jovović Jovke, jedan od poznatih momaka miljakovačke ekipe, svojevremeno je govorio o Ugarovoj hrabrosti, ali i problemima koje mu je takav karakter donosio:

- Moj drug Dragan Ugarković Ugar bio je najjači u Zemunu. Ubijen je metkom u potiljak i nikada se nije sa sigurnošću saznalo ko stoji iza toga, iako se pričalo o umešanosti Zemunskog klana. Bio je svuda, zamerao se mnogima. Preživeo je kišu metaka u "Tifaniju" kada je otišao da vrati robu otetu njegovom prijatelju. Bio je hrabar, bio je sa Miloradom Ulemekom u Legiji stranaca. Dok su pucali na njega uspeo je da se skupi i preživi, ali je ostao teško izranjavan. Operacija je trajala 14 sati. Nekim čudom je ostao živ. Na kraju ga je, ipak, koštala prejaka reč. Bio je u svakoj priči, nije se nikoga plašio i svima je stajao na žulj - govorio je Jovke.

Pisac i novinar Saša Đurović takođe je pričao o Ugarovoj reputaciji:

- Ugar je bio najbolji prijatelj mog brata i najhrabriji čovek kojeg sam upoznao. Sam je ušao u "Tifani", dok ga je moj brat čekao u kolima. Unutra su ga izrešetali, neki kažu sa 13-14 metaka, neki tvrde i više od 20. Posle svega uspeo je da se oporavi, ali sa teškim posledicama. Sećam se da smo ga posećivali u bolnici i da je jedan čovek držao pištolj uperen u njegovu nogu. Kasnije se pokazalo kakav je to zapravo bio "drug". Posle je ubijen i Ugar, a onda i taj čovek. Ugar je bio dobar sa ljudima iz Zemuna, radili su sa kolima, ali šta se tačno dešavalo iza svega, teško je reći - pričao je Đurović.

Povlačenje iz javnosti i poslovi u senci

Posle ranjavanja u "Tifaniju", Ugarkovićevo ime se sve ređe pojavljivalo u novinama. Otvorio je restoran i lokal sa poker aparatima, dok se po podzemlju pričalo da se bavio i unosnim nelegalnim poslovima.

Njegovi prijatelji tvrdili su da je imao krvavu, ali uspešnu karijeru, kao i mnogo neprijatelja koji su pokušavali da ga uklone. Prema pričama iz tog vremena, nekoliko puta je izbegao sigurnu smrt.

Navodilo se i da je, iako dobro poznat policiji, sarađivao uglavnom sa malim krugom bliskih ljudi iz Zemuna, koji se nisu mešali u poslove drugih beogradskih klanova.

21. novembar 1999. - likvidacija kod "Fontane"

Dragan Ugarković Ugar, pripadnik stare zemunske garde, ubijen je 21. novembra 1999. godine kod "Fontane" na Novom Beogradu. U obračunu je ponovo korišćen "kalašnjikov", oružje koje je tih godina često bilo simbol beogradskog asfalta.

Ugarković je likvidiran oko 21 čas u Ulici Narodnih heroja, dok je sedeo za volanom svog metalik sivog "golfa 2" sa registracijom italijanskog grada Bolonje.

Ubice su, prema tadašnjim informacijama, stigle crnom "askonom" bez tablica iz pravca Pariske komune i prišle njegovom automobilu sa leve strane. Neposredno pre napada Ugarković je parkirao vozilo iza taksi stanice, dok su dvojica njegovih prijatelja otišla do obližnjeg "Mekdonaldsa" po hranu.

Napadači su sačekali da njegovi saputnici uđu u restoran, a zatim iz automobila u pokretu otvorili vatru. Čak devet hitaca pogodilo je Ugara u glavu i vrat, dok je sedeo u vozilu sa upaljenim motorom.

Njegovi prijatelji istrčali su iz "Meka" i zatekli ga teško ranjenog, ali još živog. Preminuo je nekoliko trenutaka kasnije, otvorenih očiju.

Nakon likvidacije napadači su pobegli niz Ulicu Narodnih heroja ka zgradi Savezne carine, gde im se izgubio svaki trag. Policija je odmah pokrenula intenzivnu potragu, dok su Ugarkovićevi prijatelji privedeni na informativni razgovor i kasnije pušteni.