ISPOVEST MAJKE UBIJENOG GARDISTE: Dabogda Vuka i Tadića snašlo isto što i mene!
Najviše ju je zabolelo to što Tadić „pljunuo“ na njenu bol.
- Stariji sin mi je podario unuka. Dao mu je ime Dražen. Kad ga pozovem „Dražene, sina“, utroba mi se kida. Ako su krivi za smrt mog deteta, dabogda Vuka i Tadića snašla moja sudbina... - ovim rečima majka ubijenog gardiste Dražena Milovanovića, Biljana (60) počinje ispovest ogorčena zbog poražavajuće činjenice da ni posle 12 godina ne zna ko su krvnici koji su presudili njenom sinu.
Lažna nada
- Svaki 5.oktobar otkukam kad idem na Topčider – priznaje nesrećna majka, koja premijera Aleksandra Vučića preklinje samo jedno: da iskoristi svoj uticaj i pomogne da se ubice što pre uhapse.
MISTERIJA KOJA TRAJE VIŠE OD DECENIJU: Prošlo je 12 godina od pogibije gardista na Topčideru
Od prethodnog režima Borisa Tadića, Vuka Jeremića, Vojislava Koštunice dobijala je samo lažne nade, utešne reči i ruku na ramenu. Ipak, uzda se u Vučićevu pomoć da se već jednom sazna zbog čega su deca na pravdi boga pobijena.
- Tražimo da se saslušaju svi koji su mogli da imaju neka saznanja o tome kako su nedužna deca pobijena, svi koji su bili na Topčideru, svi koji su nešto znali, uključujući i Tadića i Jeremića. Kako je Jeremić mogao prvi da sazna i da javi? Čudno je, a Tadić me primio mesec dana posle tragedije i rekao mi: „Deca se našla u pogrešno vreme na pogrešnom mestu“, i nudio nam pare – priseća se Biljana detalja i dodaje da joj je Tadićev potez ličio na kupovinu ćutanja.
Da ih srce zaboli
Najviše ju je zabolelo to što je Tadić tim potezom „pljunuo“ na njenu bol.
- Ja sam njima poslala sina jakog, zdravog i pravog vojnika da čuva državu, a on mi nudio pare! Sram ga bilo! Vučić je održao obećanje za komisiju i svaka mu čast, ali za ovu dvojicu, Jeremića i Tadića, dabogda ih snašlo ovo što je mene ! Da ih zaboli srce, pa da vide kako je – izgovara kroz suze majka.
Iako ima unučiće, , koji joj dane ispunjavaju ljubavlju, mira nema. Volju za životom održava lekovima.
- Da nije ubijen, Dražen bi sada imao porodicu, imala bih i od njega unučiće. Ali, eto, ja idem na groblje i kukam. E, to, mnogo boli, mnogo. Bez lekova ne mogu ni da dišem – kaže na kraju razgovora Biljana Milovanović.