Jezivo! Zorana su sekli nožem, umotali u celofan i zapalili (FOTO)
Patolozi kažu da je telo bilo toliko unakaženo da tako nešto nikad nisu videli
Prošlo je više od 11 godina od stravičnog mučenja i ubistva Zorana Vukojevića, koji je bio svedok-saradnik na suđenju za ubistvo premijera Srbije. On je 3. juna 2006. otet, mučen, iskasapljen, a potom zapaljen. Telo je nađeno nedaleko od Aerodroma Beograd, pored autoputa. Patolozi kažu da je telo bilo toliko unakaženo da tako nešto nikad nisu videli.
SAZNAJEMO! Promenjen spisak svedoka u ubistvu Jelene Marjanović, danas svedoče OVA ČETIRI MUŠKARCA
Prebijan, sečen noževima i tako izmasakriran, a još živ, umotan u celofan, pa zapaljen - bačen je u raku iskopanu pedesetak metara od mesta na kom je pronađen u šumi. Tako zapaljen i izmasakriran, puzao je još nekih pedeset metara.
Ubice su ga navodno mučile da bi priznao gde su zakopani milioni od otmica koje su vršili Zemunci, tako da se pretpostavljalo da su ga oni ubili.
Već u novembru 2006, kada je uhapšen pripadnik klana Aleksandar Simović, ispostavilo se da su pretpostavke o ubicama tačne jer je DNK analizom utvrđeno da su njegovi otisci nađeni na lisicama kojima je tokom mučenja bio vezan Vukojević.
U trenutku ubistva Zorana Vukojevića, članovi Zemunskog klana Aleksandar i Miloš Simović, Milan Jurišić, Sretko Kalinić, Ninoslav Konstantinović i Vladimir Milisavljević Budala bili su u bekstvu.
Nikad objavljena svedočenje o likvidacijama ZEMUNSKOG KLANA: Nakon ove rečenice usledio bi HOROR
Načinom na koji je ubijen Vukojević poslato je nekoliko poruka:
- Spaljivanje automobila, kojim je izvršena otmica, u garaži kod Arene, bila je prva poruka i simbolika koja treba da znači: tu smo i radimo neometano kao i ranije.
- Vukojevića su očigledno hteli živog da bi ga mučili, inače bi ga ubili još u dvorištu da su hteli samo likvidaciju. To mučenje je druga poruka svim "izdajnicima", odnosno svedocima-saradnicima, da će svako biti mučen i da oni nemaju nikakav problem da to odrade.
- Treća simbolika i poruka je iskopana rupa kao za Ivana Stambolića.
Ubistvo svedoka saradnika tri godine posle ubistva Đinđića bila je i poruka sistemu da Klan i dalje funkcioniše i ubija.
U junu 2006. suđenje za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića i dalje je bilo u toku. Optužnica se, između ostalog, oslanjala i na iskaze tri svedoka saradnika: Ljubiše Buhe Čumeta, bivšeg šefa Surčinskog klana i članova Zemunskog klana Zorana Vukojevića i Miladina Suvajdžića, zvanog Đura Mutavi.
Dan posle ubistva svedoka-saradnika ministar policije Dragan Jočić i ministar pravde Zoran Stojković tvdili su da je problem što sud odugovlači s procesom i da u suprotnom svedok ne bi bio ubijen.
Tadašnji direktor BIA Rade Bulatović nije se oglašavao povodom ubistva, ali je istog dana pisao tekst u Poltici o Svetskom prvenstvu u fudbalu.
Zoran Vukojević je do 2000. bio profesionalni policajac, radio je u SUP-u Zemun. Dušana Spasojevića, čiji je bio kum, znao je od 1995. Kao njegov šef obezbeđenja počeo je da radi 2000. godine u Šilerovoj ulici u Zemunu.
Vukojević je policiji prvi iskaz dao u akciji Sablja. Posle toga postaje svedok-saradnik i sve što je rekao policiji, ponovio je na glavnom pretresu i u suočavanju sa optuženima.
On je na glavnom pretresu, koji je bio zatvoren za javnost, rekao da je grupa Dušana Spasojevića radila za Državnu bezbednost od 1998. i da su se s Radomirom Markovićem tada dogovorili da mogu da rade šta hoće i koga treba da ubijaju po gradu.
- Koliko ja znam, oko 30 ubistava su izvršili oni po gradu i time su se javno hvalili - rekao je Vukojević.
Svedočio je o tome da je JSO obezbeđivao Spasojevića, a da ih je on finansirao, ali i o tome da su Milorad Ulemek i Dušan Spasojević odlučili da ubiju Zorana Đinđića.
Na početku suđenja za ubistvo Vukojevića, Aleksandar Simović je negirao da ga je ubio Vukojevića, tvrdeći da je za to čuo iz medija. U stanu u kojem je uhapšen Simović, pronađeni su revolver "Smit i Veson", automatska puška sa municijom, ručna bomba, kao i municija za magnum 357, kojim je izvršeno ubistvo.