Kada sam izašla iz vode, videla sam njegovu kosu, a onda je nestao u Dunavu: Ispovest Aleksandre (12) koju je spasao DEDA INVALID kida srce
Želeli smo da pecamo, pa smo došli na prvu peščanu plažu Ada u Belegišu. Deda je predložio da idemo na špic... Ne znam kako smo iznenada upali u duboku vodu. Zagrlila sam ga, jer ne znam da plivam, ali smo počeli da tonemo.
Ovako je za svoju dušu otovrila 12-godišnja Aleksandra Jovanović iz Belegiša, prisećajući se tragedije koja se dogodila na Dunavu kada je počela da se davi, a iz Dunava je izgurao njen deda, inače čovek sa invaliditetom koji nije imao jednu ruku.
- Sećam se da me je deda gurao ka obali dok sam bezuspešno pokušavala da nogama napipam dno. Plakala sam i govorila: Deda, pomozi mi, pomozi... On je odjednom nestao, a onda se opet stvorio ispred mene. Gurao me je tom svojom jedinom rukom, i ja sam nekako stigla do obale - seća se mala Aleksandra.
Srećom, dete je uspelo da se spase iz reke, ali njen deka, njen heroj nije.
- Kada sam izašla iz vode i osvrnula se, na površini vode sam videla samo njegovu kosu. Potom je nestao u Dunavu. Moj deda Mile je umro da bih ja živela!
- Kada sam isplivala na obalu, nije mi bilo dobro, videla sam neke ljude, oni su pozvali tatu, Hitnu pomoć i policiju. Deda je bio dobar, mnogo sam ga volela, a i on mene... - govori Aleksandra tiho, sa beskrajnom tugom u glasu.
Nesrećni Milorad Jovanović bio je invalid, nije imao jednu ruku, ali je uprkos hendikepu od moćnog Dunava oteo unuku. Za sebe nije imao snage. Njegovo telo ronioci Žandarmerije pronašli su tek dan kasnije. A meštani Belegiša, gotovo pola godine posle ove drame, još pričaju o njegovom podvigu!
NAPAD U BEOGRADU: Mladić (18) izboden na Studentskom trgu
- Kako su upali u duboku vodu, niko od nas ni danas ne ume da objasni. Bio je dobar čovek. To dokazuje i njegova žrtva. Neka počiva u miru! - kaže njegov komšija Ilija.
- Žao mi je što se ovo dogodilo - dodaje njegov prijatelj Đorđe. - Pamtićemo ga po dobrom, bio je veseo, dobrodušan, čvrst... Uvek bi se našao da pomogne onima kojima je pomoć bila potrebna. Zašto je sve tako moralo da bude, ni danas mi nije jasno.