clear sky
25°C
22.06.2024.
Beograd
eur
117.0612
usd
109.1887
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan
Podešavanja Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan

"U MOSKVI SE TADA VEROVALO ZAPADU" Bocan-Harčenko odgovorio Basti zašto je Rusija uvela sankcije Srbiji 1992. godine

18.03.2023. 15:51
Aleksandar Bocan Harčenko
Aleksandar Bocan Harčenko / Izvor: Foto: Facebook/Посольство России в Республике Сербии

"I dalje smo otvoreni za saradnju sa bratskom Srbijom na svim uzajamno korisnim inicijativama."

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko oglasio se nakon pitanja ministra privrede Radeta Baste o tome zašto je Rusija uvela sankcije SR Jugoslaviji 1992. godine. 

"SITUACIJA STABILNA, BEZREZERVNA PODRŠKA VUČIĆU" Održana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost

"SITUACIJA STABILNA, BEZREZERVNA PODRŠKA VUČIĆU" Održana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost

"NEĆU DA POTPIŠEM NIŠTA" Moćna poruka predsednika Vučića pred odlazak u Ohrid (FOTO)

"NEĆU DA POTPIŠEM NIŠTA" Moćna poruka predsednika Vučića pred odlazak u Ohrid (FOTO)

VUČIĆ O NALOGU HAŠKOG SUDA ZA HAPŠENJE PUTINA: "Ode svet, samo da mi ne odemo za njim..."

VUČIĆ O NALOGU HAŠKOG SUDA ZA HAPŠENJE PUTINA: "Ode svet, samo da mi ne odemo za njim..."

Izjavu ruskog ambasadora, podeljenu na zvaničnoj Fejsbuk stranici Ambasade Rusije u Srbiji, prenosimo u celosti:

- Malo nam je čudno što je ministar privrede Srbije Rade Basta (sa kojim smo ne tako davno imali sadržajan sastanak i dogovorili se da podržavamo direktan dijalog) odabrao platformu društvenih mreža da bi pitao zašto je Rusija 1992. godine glasala u Savetu bezbednosti UN za zapadni nacrt rezolucije o sankcijama Jugoslaviji.

U redu, odgovorićemo u duhu otvorenosti. U Moskvi se tada, neposredno nakon prelaska na politički pluralizam i tržišnu ekonomiju, verovalo Zapadu. Iskreno se računalo da će se zajedno raditi na izgradnji sveta bez linija podela i sukoba, zasnovanog na ravnopravnoj saradnji svih suverenih država i zajedničkom rešavanju otvorenih pitanja. Nadalo se da će se na sličan način delovati i "sa druge strane" tek skinute "gvozdene zavese". Polazilo se od činjenice da će recepti koje nude novostečeni partneri dati pravilan rezultat.

Posle raspada SSSR-a, društveno-politička i ekonomska situacija u Rusiji bila je izuzetno teška, ali je već tada Moskva ulagala znatne napore da se zaštite temelji pravednog svetskog poretka. Nastavljala se trgovinsko-ekonomska saradnja sa Beogradom, koji je i dalje bio naš najvažniji partner na Balkanu. Zahvaljujući inicijativnim koracima ruske diplomatije, rešenje o skidanju restrikcija sa Jugoslavije odmah nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma je, uprkos prvobitnom suprotstavljanju zapadnjaka, uvršteno u paket odgovarajućih međunarodnih dogovora.

U međuvremenu, ubrzo je postalo očigledno da su mišljenja o poštenom i dobronamernom ponašanju Zapada daleka od realnosti. Tačka bez povratka u razumevanju istinitih ciljeva Vašingtona i njime predvođenih evropskih saveznika umnogome je postao 24. mart 1999. godine, kada su natovci, zaobilazeći Savet bezbednosti UN, verolomno započeli varvarsku agresiju protiv Jugoslavije, koja je rezultirala pogibijom oko dve hiljade civila, uništenjem infrastrukture i industrije zemlje.

Rusija se od tada promenila. Postala je značajan politički i ekonomski centar razvoja u multipolarnom svetu u nastajanju. Vratila se svom identitetu posebne viševekovne civilizacije, evroazijske i evro-pacifičke sile.

Zapad je, naprotiv, ostao opsednut idejom sopstvene privilegovanosti i isključivosti. I danas nastavlja svoju agresivnu liniju rušenja međunarodnopravnih normi koje ometaju postizanje potpune dominacije. Nadmeno stavlja ceo svet pred izbor "sa nama ili protiv nas". Obraća se svima, koji nisu spremni da se potčine njegovoj volji, jezikom ultimatuma, nelegitimnih jednostranih sankcija, i na kraju, grube sile, izazivajući nestabilnost i raspirujući sukobe u svim regionima sveta. Eksploatiše i prisvaja – po neokolonijalnom modelu – tuđe resurse, nastoji da po svaku cenu obuzda industrijski i tehnološki razvoj konkurenata, vrši pritisak na njih netržišnim metodama.

I sami smo iskusili veliki deo toga, čim smo izjavili da ćemo principijelno braniti međunarodno pravo i nacionalne interese.

Sa istim arogantnim pristupom Zapada su se suočili – i suočavaju – i drugi slobodarski narodi. U nameri da konačno otrgnu pokrajinu Kosovo i Metohiju od suverene Srbije, zapadnjaci bahato nameću Beogradu ponižavajuće uslove, pokušavajući da diktiraju njegovu spoljnopolitičku agendu, pozivajući ga da odustane od uravnotežene i plodne viševektorske diplomatije.

Umesto zapadnih ucena i pretnji, mi, gospodine Basta, nudimo konstruktivnu saradnju (sigurni smo da ste, s obzirom na Vašu funkciju, svesni velikog pozitivnog doprinosa ruskih trgovinskih i investicionih projekata održivosti srpske privrede). Rusija, da dodamo, ima mnogo istomišljenika: na tom temelju razvijaju se odnosi unutar Evroazijske ekonomske unije, BRIKS, ŠOS, kao i naše bilateralne veze sa mnogim zemljama Azije, Afrike (ove godine će se u Sankt Peterburgu održati drugi samit Rusija – Afrika), Latinske Amerike.

Naravno, i dalje smo otvoreni za saradnju sa bratskom Srbijom na svim uzajamno korisnim inicijativama.