BRUTALNA AMERIČKA OFANZIVA NA ZAPADNI BALKAN: Taktika je promenjena, ali je cilj ostao isti - administracija SAD ponovo preti
Napori Vašingtona biće usmereni na rešavanje sprege političkog miljea i novca, što bi moglo da posluži i svojevrsno sredstvo pritiska, a za koje bi mogao dobiti podršku sa strane.
Tako se bar može zaključiti na osnovu izjava, ali i konkretnih poteza koji dolaze sa dve najvažnije adrese - Stejt departmenta i Bele kuće, Džozefa Bajdena. Najnoviji primer koji ide u prilog ovoj tezi je izjava specijalnog predstavnika Stejt departmenta za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara, koji je rekao da je korupcija kamen u cipeli i razlog što ekonomija nije raskrstila sa korupcijom.
ERDOGAN POSTAVIO NA TVITER KAKO JE DOČEKAO VUČIĆA! Pogledajte veličanstveni snimak (VIDEO)
ERDOGAN POSLAO VAŽNU PORUKU VUČIĆU I SRBIJI: Cilj je još uspešnija saradnja, obaramo rekorde (FOTO)
"OVO MALO KO POZNAJE BOLJE OD MENE" Vučić šokiran besmislenim optužbama: Rezultati su bili tačni u nula jedan
Upitan koja su to pitanja koja ga danas najviše zabrinjavaju na Balkanu, dao je jasan odgovor i imenovao "krivca".
- Rekao bih da postoje neke velike uspešne priče. Priča o bivšoj Jugoslaviji je uspešna. Ako pogledate sedam zemalja koje su činile Jugoslaviju, dve su u Evropskoj uniji, četiri su u NATO-a. A na Zapadnom Balkanu, tri su u NATO-u, a četiri ostvaruju solidan napredak ka ulasku u Evropsku uniju. Međutim, postoji jedna prepreka koja predstavlja izazov - to je korupcija. Korupcija je zaista razlog zbog kojeg mnoge zemlje nisu ostvarile veći napredak - rekao je on.
Kako je dodao, "to je takođe razlog što delovi regiona imaju demografske probleme".
- Tako da moram da budem iskren, kad god sretnem ljude u dijaspori, veliki broj ljudi koji napuštaju region ne odlaze zbog etničkih problema. Ne odlaze jer ne žele da žive u multietničkim državama. Odlaze jer nemaju priliku za adekvatnu ekonomsku budućnost bez koruptivnih veza. Dakle, to je problem broj jedan sa kojim se Balkan suočava i takođe najveći izazov za dovođenje stranih direktnih investicija u region - rekao je Eskobar.
I ne samo izjavama, kao svojevrsni novogodišnji poklon, krajem decembra prošle godine saopšteno je da u naš regio stiže ni manje ni više nego stalni pravni savetnika koji će biti dodeljen Ambasadi SAD u Zagrebu i radiće u bliskom partnerstvu sa i u Ministarstvu pravde Hrvatske.
Cilj je, kako je jasno objavljeno, da se povećaju kapaciteti za istragu, krivično gonjenje i suđenje u slučajevima koji uključuju korupciju i organizovani kriminal širom Zapadnog Balkana, uključujući Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, tzv Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju.
Ova pozicija ranije nije postojala, a navodno bi ovaj specijalac trebalo da bude 14 meseci u regionu. Ipak, niko se ne bi iznenadio da mu se mandat produži.
Otprilike u to vreme pojavile su se i informacije da SAD dodaju političare na takozvane crne liste, a postoje najave da bi posle pojedinaca sa Kosova i Metohije protiv kojih su ovih dana raspisane sankcije, novom crnom listom bi mogle da budu obuhvaćene i ličnosti sa drugih delova Balkana, pa i sa prostora Republike Srpske i centralne Srbije.
Šta govore ovi potezi Bajdena? Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da su nastavak strategije koju je najavio na početku mandata.
- Ako gledamo Bajdenove odluke i najavljenu strategiju, jasno je da je korupciju postavio kao glavnu vrednost i politički i put da se dođe do vladavine parava, a samim tim i demokratije. To je pragmatičan i tačan pristup, jer kad dovedete pod kontrolu tokove politike i donosioce odluka i novca, jasno je da će efekat toga biti u politici a to će i biti akcenat. Više je prednosti, dokazivo je na sudu, ali i prihvatljivo kod naroda - ističe Janjić.
I prethodne administracije su uvodile sankcije, podseća on, ali nisu imale tako jasne odredbe kao ove poslednje.
- Korupcija je ključni momenat, jer će preko nje moći da mešaju i menjaju političke elite i oblikuju sistem liberalne demokratije. Ako krenemo od devedesetih kad su koristili opštu formulu borbe za ljudska prava, sada se težište pomera ka korupciji. Najnoviji paket se odnosi na Afriku i Zapadni Balkan, i podsećivanje pažnje svakoj državi ponaosob - podseća on.
Ranije je bilo fokus na narešenoj problematici oko Kosova i BiH, i pretpostavke da je svuda isti "rat", koji još nije završen.
- Sada se ciljevi ne vezuju sa završavanjem rata jer uzroci koji su doveli do ratova nisu otklonjeni. Bajdenova politika će dobiti podršku spolja, već je stigla od Australije, Britanije ali u EU ide malo sporije zbog desničarskih partija i uticaja Rusije i Kine koje imaju na njih - napominje Janjić.
Izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković takođe je nedavno rekao da je sve to deo novog pristupa američkog predsednika.
- Borba protiv korupcije deo je novog, globalnog pristupa predsednika Bajdena, na koji su u svojim izlaganjima ("hearings") pred Kongresom ukazivali i Eskobar, pa Hil. Na "visoku korupciju" ("high level corruption") se gleda kao način podrivanja demokratije, kome pribegavaju autoritarni režimi. Tako su zbog dešavanja u Rusiji, usvojili "Magnitsky Act", koji je poslužio kao osnov za izricanje sankcija povezanim licima - ističe Savković.
On dodaje da pretpostavlja da će mandat tog savetnika biti i da ispita, tamo gde ima indicija da one postoje, veze između organizovanog kriminala, korupcije i sveta politike.
- Pojedinim licima u našem regionu su sankcije već izrečene, one jesu sredstvo i političkog pritiska - ističe Savković.
Za to se Amerika je, sudeći prema kadrovima koji su preuzeli, ili će preuzeti uloge u regionu, i spremila.
Imenovan je Gabrijel Eskobar za izaslanika Stejt departmenta za Zapadni Balkan, a tu su i Kristofer Hil koji će službovati kao ambasador SAD u Beogradu, ali i Džefri Hovenier koji je preuzeo ulogu diplomatskog predstavnika Amerike u Prištini. Njima će se u BiH pridružiti i Majkl Marfi, dok je Džejms O Brajen koji je nominovan za koordinatora za politiku sankcija američkog Stejt departmenta.
Svi oni su bili vrlo aktivni u regionu devedesetih, a koliko dobro znaju Balkan svedoči da su dvojica učestvovala u uspostavljanju rada nove ambasade SAD u Srbiji nakon petooktobarskih promena, dvojica su bili učesnici pregovora u Rambujeu a jedan je pisao tekst Dejtonskog sporazuma.