SRBIJA DANAS U ASTANI: Grad BUDUĆNOSTI zarobljen u STEPI (FOTO)

Čudo usred stepe i grad budućnosti - ovako se najkraće može opisati Astana putniku koji dolazi iz daleka, a koji se prvi put nađe u ovom gradu .

Ušuškana usred jedne od najvećih stepa na svetu, Astana se može nazvati i usamljenim gradom s obzirom da je ništa ne okružuje čitavih 1.200 km. Ukoliko se nađete na jednom od mnogobrojnih oblakodera u Astani, moći ćete da uživate u božanstvenom pogledu na grad u „nastajanju“ dok će vam se u daljini pogled gubiti u prostranstvima stepe.

Najmlađa prestonica na svetu

Za glavni grad Kazahstana Astana je proglašena 1997. godine odlukom predsednika države Nursultana Nazarbajeva. Do 1997. godine, prestonica je bio grad Almati koji je smešten na jugu zemlje.

Među ključnim razlozima premeštanja prestonice u Astanu bili su geostrateški položaj Astane koji je mnogo povoljniji nego što ima Almati; opasnost od zemljotresa u Almatiju kao i težnja vlasti da se oslobodi uticaja tradicionalnih klanova.

U Astani danas živi više od 800 hiljada stanovnika. Grad ima specijalan status u okviru Kazahstana, pored gradova Almatija (koji je najveći grad u zemlji) i Bajkonura (koji je iznajmljen Rusiji). Geografski, Astana pripada oblasti Akmola koja predstavlja najseverniju provinciju Kazahstana.

Drugi najhladniji grad na svetu

Ukoliko se odlučite da Astanu posetite zimi, morate barem malo da volite najhladnije godišnje doba. Kazaci kažu da grad svoju autentičnost najviše dobija tokom zimskih meseci jer mu snežna belina daje određenu specifičnost čineći ga drugačijim. 

Kazahstanska prestonica je drugi najhladniji grad na svetu gde temperature tokom zimskih meseci mogu da padnu i do - 45 stepeni. Ipak, prosečna temperature zimi je “podnošljivih” – 20. Od svih godišnjih doba, zima najduže traje. Sneg se zadržava do aprila meseca dok je najhladniji februar mesec. Izlazak u grad, bez kompletne zimske “opreme”, može da predstavlja veliki izazov. 

Ruski uticaj

Za svakodnevno sporazumevanje i život u Astani nećete moći bez ruskog jezika. Teško da ćete uspeti i taksi da pozovete bez elementarnog poznavanja ruskog. Iako je kazaški zvaničan jezik (pripada grupi turkijskih jezika), u svakodnevnoj komunikaciji govori se ruski. Gotovo svi Kazaci, i mladi i stari, po pravilu i u kućama govore ruski i prihvataju rusku kulturu kao svoju.

U istoriji Kazahstana ruski uticaj je bio prilično izražen. Rusi su na ovaj prostor prvi put stigli u 18. veku da bi do sredine 19. veka celi Kazahstan postao deo Ruske imperije. Za vreme Sovjetskog Saveza, na prostoru današnjeg Kazahstana, osnovana je bila Kazaška SSR.

Grad bez istorije

Ovaj „usamljeni“ grad i čudo usred stepe ne može se pohvaliti bogatom istorijom.

Današnja Astana osnovana je 1824. godine na reci Išim kao naselje Akmoli i služila je kao odbrambeno utvrđenje sibirskih kozaka. Godine 1832. naselje je dobilo status grada i promenilo je naziv u Akmolinsk. Grad Akmolinsk nosiće naziv do 1961. godine kada će biti preimenovan u Celinograd. Nov naziv grada rezultat je sovjetskog uticaja.

Naime, naziv Celinograd grad dobija kako bi se obeležilo njegovo prerastanje u kulturni i administrativni centar sovjetskog privrednog projekta - Devičanska polja (na ruskom Освое́ние целины́). Projekat je pokrenut u vreme sovjetskog vođe Nikite Hruščova 1953. godine godine, a njegov cilj bio je povećanje poljoprivredne proizvodnje Sovjetskog saveza kako bi se smanjila nestašica hrane.  U to vreme nestašica hrane je vladala mnogim delovima SSSR-a, među kojima je bila i oblast današnjeg severnog Kazahstana.

Nakon izlazka Kazahstana iz Sovjetskog Saveza 1991. godine Celinograd menja naziv u Akmola (na kazaškom znači Beli grob) da bi svoje konačno ime Astana (na kazaškom prestinica) dobila 1998. godine.

Budućnost može da počne

Najzaslužnija osoba za strmoglavo brz razvoj grada, njegov moćan izgled na kojem bi mu pozavidele mnoge svetske metropole, jeste predsednik Nurslultan Nazarbajev.

Da vizija preko noći može da postane stvarnost dokazao je sedamdesetošestogodišnji kazaški predsednik koji je potrošio brdo novca u izgradnju nove prestonice angažujući najpoznatije svetske arhitekte - britanca Normana Fostera i japanca Kišo Kurosavu. 

Zahvaljujući velikom prilivu novca koji dolazi od mineralnih goriva, uključujući ugalj, prirodni gas, naftu i uranijum, Nazarbajev je Astanu za desetak godina pretvorio u srednjoazijski Dubai.

Fosterova čuda obasjavaju grad

Kada stignete u Astanu prvo što će vam privući pažnju jesu impozantne građevine čudnih struktura. Poslednjih godina grad je doživeo nagli ekonomski razvoj. Gde god da se uputite uglavnom ćete nailaziti na nove građevine, one koje su tek izgrađene ili na one koje su još u procesu izgradnje. U prvim godinama 21. veka Astana, u svom današnjem obliku, gotovo i da nije postojala.

Među građevinama čiji je tvorac britanac Norman Foster najveći utisak ostavljaju Palata mira i pomirenja poznata i kao Piramida mira, kula Bajtarek i Kan Šatir - tržini centar.

Ukoliko vas put nekim čudnim ili sudbinskim spletom okolnosti dovede u Astanu nikako ne smete propustiti da obiđete kulu Bajtarek. Kada Kazahstanca koji živi u Astani pitate šta nikako ne smete propustiti da vidite dok ste u Astani, njegov prvi odgovor biće - Bajaterk.

Kula Bajterek visoka je 105m i predstavlja prikaz stare persijske bajke o drvetu topole među čijim granama je magična ptica sreće Samruk snela zlatno jaje. Zlatna kugla na vrhu kugle predstavlja vrhovno božanstvo Sunce. Za posetioca unutrašnjost zlatne kugle može biti veoma interesantna jer se sa nje pruža božanstven pogled na celu Astanu. Ukoliko se popnete na kulu i zavirite u njenu unutrašnjost primetićete  zlatni trougao sa otiskom šake predsednika Nazarbajeva.

Posle kule Bajterek još jedno u nizu Fosterovih čuda u Astani jeste i Piramida mira (Palace of Peace and Accord) koja je sagrađena 2006. godine sa ciljem da bude domaćin Kongresa svetskih lidera i tradicionalnih religija.

Spolja, piramida ne odaje utisak impozantne građane i najverovatnije vas neće oboriti s nogu na prvi pogled. Međutim, ono po čemu vas Piramida mira može “kupiti” jeste simbolika njene unutrašnjosti. Piramida mira ukazuje na hijerarhiju a predstavlja okultni hram posvećen božanstvu Sunca.

U donjem delu Piramide nalazi se dvorana za operu dok je u njenom centralnom delu smešten Međunarodni centar kultura i religija (International Centre of Cultures and Religions) kao i prostorije kulturnog centra Astana. Vrh Piramide je zastakljen je i obložen slikama belih golubova, koji se ne mogu videti spolja već samo iznutra. 

Najveći šator na svetu

Među Fosterovim čudima koje nikako ne smete propustiti da posetite jeste i čuveni tržni centar Kan Šatir. Šatir, najviši šator na svetu, otvoren je 2010. godine na 70. rođendan predsednika Nazarbajeva. U njemu se nalaze zabavni park, veštačka plaža i trkalište.

Kan Šatir je postavljen na 20 metara visokoj betonskoj osnovi i predstavlja najviše zdanje u Astani.