BALKAN SAMO ŠTO NIJE EKSPLODIRAO: Zastrašujući izveštaj NATO o regionu

Sa visokom stopom nezaposlenosti, široko rasprostranjenom korupcijom, erozijom stanja demokratije i vladavine prava, često sa ruskim mešanjem u državne poslove, Zapadni Balkan mora biti snažno podržan u evro-atlantskih integracijama, navedeno je u najnovijem nacrtu izveštaja Parlamentarne Skupštine NATO alijanse.

Nacrt izveštaja je objavio Odbor za ekonomiju i bezbednost Parlamentarne skupštine NATO-a, koji je prethodno pripremio Ričard Benion, izvestilac za ekonomiju i bezbednost komiteta i poslanik Konzervativne partije u Velikoj Britaniji.

ĐETIĆI, OTVORITE DRŽAVNU KASU: Evo koliko STOTINA HILJADA EVRA godišnje košta članstvo u NATO!

RUSIJA O ULASKU CG U NATO: Preuzmite odgovornost za posledice!

Parlamentarna skupština NATO-a,  međuvladina organizacija članica Alijanse i pridruženih zemalja, je telo koje direktno komunicira sa parlamentarnim strukturama nacionalnih vlada država članica. Glavni cilj Parlamentarne skupštine je da stvori političku agendu za Savet NATO, kroz izveštaje svojih pet odbora, koji se predstavlja na godišnjem zasedanju u jesen.

Nacrt izveštaja o proceni ekonomske tranzicije na Zapadnom Balkanu daje politički i ekonomski uvid stanja u regionu, sa kratkim osvrtom na istoriju. U izveštaju se navodi da Zapadni Balkan ostaje oblast od posebnog interesa za NATO, koji je trenutno prisutan u regionu, kroz snage na Kosovu (KFOR) i operaciju Althea. Ističe se da samo Srbija i Republika Srpska nisu pokazali interesovanje da postanu deo NATO-a.

Iako NATO priznaje da je EU bila ključni igrač u održavanju stabilnosti u regionu, takođe smatra da ekonomska kriza “čini da se otvore vrata za anti-EU, populističke i nacionalističke pokrete”.

Proces evropskih integracija regiona je uzdrman brojnim političkim i ekonomskim pitanjima, ali i zbog spoljnih faktora. Kao  jedan od glavnih problema koje su izazvale poremećaj u celom regionu ističe se, u nacrtu izveštaja, trenutna nestabilnost u EU, koju je izazvao procvat nacionalističkih i autoritarnih pokreta.

Kosovo se često bavi tenzijama u odnosima sa Srbijom, za koje stoji u izveštaju da su u porastu tokom proteklih godinu dana, otkako je “Beograd poslao voz oslikan sloganom “Kosovo je Srbija”. Odnosi su još gori od kada je Priština objavila nameru da se formira regularna vojska.

Što se tiče Crne Gore, zemlje koja će uskoro postati NATO-članica, izveštaj se bavi planiranim pučem i sa opozicijom koja trenutno bojkotuje parlament, dok je situacija u Makedoniji  “još obeshrabrujuća”, sa predsednikom koji odbija da da mandat opozicionom lideru Zoranu Zaevu da formira vladu.

– Sve u svemu, političke tenzije između zemalja Zapadnog Balkana se ne smiruje, čak i sa intevencijom EU – stoji u nacrtu izveštaja.

Osim internih problema, Zapadni Balkan se suočava sa visokom stopom nezaposlenosti, posebno među mladima, koji su “osetljiviji na demagogiju i dezinformacije”.  Što se tiče stanja demokratije, u izveštaju se navodi da je nivo demokratskog razvoja na Zapadnom Balkanu nazadovo šest godina za redom.

Takođe, nacrt izveštaja se bavi odnosom Rusije sa zemljama Zapadnog Balkana, što čini da je region “plodno tlo da izazove NATO i EU uticaj”.

U izveštaju se zaključuje da postoji vrlo visok rizik da Zapadni Balkan sklizne nazad ka nacionalističkim ideologijama.