Đilasovih 10 JAHAČA APOKALIPSE: Opet se UJEDINJUJU da PUSTOŠE Srbiju
Dragan Đilas pozvao je na okupljanje opozicije posle kraha koji su svi zajedno doživeli na beogradskim izborima. Nekadašnji lider DS sada ponovo okuplja bivše stranačke kolege sa namerom da Srbiju ponovo "zajašu" ličnosti koje narod pamti kao „jahače apokalipse“, uzevši u obzir kakvu su pustoš ostavili iza sebe.
Pročitajte i:
Ideju o novom opozicionom bloku, Dragan Đilas, predstavio je u ponedeljak zajedno sa Sašom Jankovićem i Vukom Jeremićem.
Minijaturna stranka Borisa Tadića, SDS, trenutno je najbliža odluci da se priključi opozicionom savezu koji okuplja Dragan Đilas, pišu pojedini mediji.
DS će odluku doneti tek posle stranačkih izbora, a Aleksandar Šapić je rekao da se neće pridružiti, ali ne bi bilo prvi put da bivši pripadnici „žutog preduzeća“ prekrše svoju reč. U Đilasovoj viziji, sigurno je i Šapić viđen kao deo koalicije koja nema ništa da ponudi, osim mržnje prema aktuelnoj vlasti, a rezultate njihovog rada, narod je dobro zapamtio, pa su na izborima zato i prošli kao „bosi po trnju“.
Đilas pokušava da okupi bivše članove DS koju su prethodno rasturili i doveli do propasti, a kakva su pošast bili za državu, svedoče afere, malverzacije i pustoš koja je ostala iza njih u Srbiji.
Zajedničko im je da su svi oni u vreme dok je DS bio na vlasti, bili visokim pozicijama u državi koje su koristili za svoju ličnu korist, a sad ih spaja samo jedan cilj, svi oni grabe da se opet dočepaju vlasti.
Dragan Đilas je po odlasku sa mesta gradonačelnika Beograda, prestonici ostavio dug od 1,1 milijardu evra.
Balša gura Demokratsku stranku u zagrljaj Dragana Đilasa
Njegova vladavina prestonicom Srbije, ostala je u narodu upamćena i po brojnim aferama, a najveća među njima je svakako bespotrebno bacanje para na izgradnju Mosta na Adi. Most je Beograđane koštao 400 miliona evra, a za istu sumu novca, u svetu su izgrađeni mnogo veći i funkcionalniji mostovi.
Najviši drumski most na svetu "Vladuc de Millau" u Francuskoj, koji je dug čak 2,5 kilometra koštao 400 miliona evra, dok je Most na Adi koji je dug 0,9 kilometara koštao 400 milona evra. Đilas je uzimao i kredite za most koji nije ni dovršio do kraja.
Građani se dobro sećaju nabavke i ugradnje podzemnih kontejnera, koji nikada nisu profunkcionisali, usled ozbiljnih tehničkih nedostataka i katastrofalnog kvaliteta. Naime, tadašnja beogradska vlast na čelu sa Đilasom, potrošila je za nabavku i postavku kontejnera 6 miliona evra.
Beograd je po planovima Demokratske stranke trebalo da ovim projektom poprimi razmere svetske metropole – ipak, do toga nije došlo. Naprotiv, ovaj projekat je potpuno propao, a ispostavilo se da je sam tender bio predmet malverzacija.
Isto tako, ono što Beograđani nikako ne mogu da zaborave je takozvani “Puzzle grad“, banjička igraonica sagrađena 2009. godine u vreme kada je na vlasti u Opštini Voždovac vladala Demokratska stranka, i koja se za veoma kratko vreme pretvorila u kućicu strave i užasa. Takođe i park Terazije, sagrađen kod buvljaka u Bloku 42, još jedno je ruglo za koje su bili zaduženi Đilas i DS.
Aleksandar Šapić nekada je bio samo jedan u nizu saradnika gradonačelnika Đilasa koji je Beograd gurnuo u dugove. Tako se za Šapića slobodno može reći da je političku karijeru počeo kao "zvezdica u usponu" i učenik Đilasove škole. Zajedno sa svojim "velikim učiteljem" potrošio je silne pare na podzemne kontejnere, da bi, kada se osamostalio i postao predsednik opštine Novi Beograd, nastavio da primenjuje ono što je naučio od demokrata.
Jedna od najpoznatijih afera koja se vezuje za Šapića je svakako bespravna gradnja u Studentskoj 45. Naime, parcelu na tom mestu kupuje Rade Dedović, ni manje ni više nego ujak Aleksandra Šapića, ruši postojeći objekat i na tom mestu gradi novi, nelegalni objekat na dve etaže.
Ostali bez konkretnih odgovora: Građani su danas propitivali Jankovića, a on im ZGRČENO odgovarao
Bespravni objekat izgrađen je posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju (29. 11. 2015. ) i nalazi se na zemljištu čija je namena javna odnosno predviđena je za izgradnju objekata studentskog standarda, te je zbog toga predviđeno njegovo rušenje. Iako, je Šapiću Gradski Sekretarijat za inspekcijske poslove naložio da se objekat potpuno sruši do dana današnjeg taj objekat nije uklonjen.
Još jedan bivši član žutih, koji danas pokušava da dođe na neku vodeću poziciju u Srbiji je Vuk Jeremić. On pristupa Demokratskoj stranci nakon što je Tadić postao predsednik Srbije i brzo nakon toga postaje ministar spoljnih poslova. Iako se kao kandidat za predsednika Srbije predstavljao kao veliki patriota, dok je upravo on bio u Tadićevom ministarstvu prištinski korpus bio je rasformiran, a dok je bio u Predsedništvu Srbije, Kosovo je proglasilo jednostarnu nezavisnost. Kada je on bio u Ministarstvu spoljnih poslova, Srbija je podnela takvu tužbu Međunarodnom sudu pravde, sa takvim pitanjem, koje je dovelo da taj sud potvrdi odluku Prištine o nezavisnosti. Takođe, kada je Jeremić vodio MSP, koje je pregovaralo sa Prištinom, tada je dogovoreno kako da se uspostave administartivni prelazi, koji liče na granične prelaze, a koji su kasnije uspostavljeni.
Jeremić je sve ovo iskoristio za ličnu promociju, kako bi postao predsedavajući u Generalnoj skupštini ujedinjenih nacija. S toga se postavlja pitanje, da li je Jeremić takvu poziciju dobio zahvaljujući “angažmanu“ oko kosovskog pitanja, s obzirom da su ga upravo za presedavajućeg podržale Zapadne zemlje.
I propali predsednički kandidat Saša Janković može se pohvaliti da je na bitnu funkciju u državi došao dok je DS bio na vlasti. Na funkciju zaštitnika građana poslanici Skupštine Srbije izabrali su ga 2007. godine, a umesto da brani interese građana, Janković je svoju funkciju iskoristio za sopstvene interese.
Janković je na mestu zaštitnika građana proveo 9,5 godina i prema njegovim rečima za tu funkciju dobijao platu 340.000 dinara mesečno što za taj period iznosi 38.760.000 dinara. Tako je na veoma važnoj i odgovornoj poziciji punio svoje džepove iz državnog budžeta, a umesto da se bavi zaštitom građana Janković je najveći deo svog vremena trošio tvitujući i baveći se politikom.
Đilas, Pajtić i Ješić hoće da preotmu DS, a kad su bili na OKUPU nisu mogli očima da se gledaju
Koristio je sve resurse koji su mu bili na raspolaganju kao zaštitniku građana da se što više bavi politikom i da proba da se pozicionira kao lider opozicije. Na kraju je dao ostavku kako bi se kandidovao na predsedničkim izborima na kojima je kao drugi osvojio 3,5 puta manje od prvoplasiranog, aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Da mu je drugo mesto bilo kratkog daha i da je samo kratko bio zvezda u usponu govori pogatak da Pokret slobodnih građana ubrzano izgubio podršku i da ga je veliki broj članova napustio.
Dragan Šutanovac prošao je "žutu" školu, sve moguće funkcije za vreme njihove vlasti da bi na kraju sačekao da svi oni odu iz DS-a, a on ostane kao "veliki" predvodnik stranke. Ono što je svakako obeležilo njega, dok je bio na državnoj funkciji, je afera "Pašnjak".
Naime, predsednik Demokratske stranke, koji prema dostupnim podacima nema dana radnog staža van politike, pored luksuznog stana, vrednog skoro milion evra u blizini Hrama Svetog Save na Vračaru, iznad kog je nadzidao i penthaus od 139 kvadrata, ima čak 300.000 evra oročene štednje na ličnim računima u banci. Postavlja se pitanje odakle Šutanovcu, koji je bio i bivši ministar odbrane, toliki novac, ako se pored politike nikada nije bavio nijednim drugim poslom.
Šutanovic se ipak nije udostojio da građanima Srbije objasni odakle mu toliki novac, te se stoga ovaj slučaj može posmatrati kao odličan primer vrednosti za koje se demokrate zalažu već 27 godina.
Sadašnji predsednik Nove stranke, takođe izdanak "žutih" i bivši premijer Srbije, Zoran Živković, ostao je upamćen u narodu po sumnjivoj prodaji "Sartida" i "Beopetrola". On je kao predsednik vlade, na jednoj od svojih prvih sednica odobrio prodaju preduzeća "Sartid" koje je EU označila kao jednu od 24 sporne privatizacije, kao i prodaju "Beopetrola". Njega je, Ratko Stojanović, član tenderske komisije pri prodaji "Beopetrola", okrivio za štetan kupoprodajni ugovor s "Lukoilom", a Savet za borbu protiv korupcije naveo je da je prilikom privatizacije "Beopetrola" država oštećena za 100 miliona evra.
Nakon izlaska iz politike 2007, Živković se posvetio svojoj velikoj strasti - vinu! Zakupio je 47 hektara zemlje u Krčedinu i zasadio vinograd od čak 165.105 sadnica. Tako je nastala Kuća vina "Živković", čija vrednost se procenjuje na milion i po evra. Rad na vinogradu pratila je afera vezana za bespovratne subvencije u iznosu od oko 525.000 evra koje mu je dodelilo Ministarstvo poljoprivrede.
Šef države mora da snosi odgovornost, ne samo za svoje političke poteze, već i za poteze svojih saradnika, da kontroliše rad vlade i odgovara direktno građanima koji su ga izabrali i ukazali mu poverenje.
Odgovornost za svakog predsednika i premijera države je svakako ekonomska stabilnost zemlje koju vode, a upravo se desilo da je po odlasku sa funkcije predsednika, Boris Tadić ostavio Srbiju na rubu ekonomske propasti. Dok je narod grcao u dugovima zbog politike i šefovanja Borisa Tadića, on se "skućio" u vili od 300.000 evra.
Godine 2012. Tadić gubi predsedničke izbore, a zatim ne uspeva da formira vladu, pa zauvek odlazi sa vlasti. Tadić napušta stranku i neko vreme ostaje van politike, ali ubrzo formira Socijaldemokratsku stranku SDS početkom 2014. godine. Ovim je pokazao sujetu i želju da bude predsednik nečega, makar to bila i mala stranka koja nikom ne znači.
Pajtić je dugo godina bio pokrajinski premijer, a njegova vladavina upamćena je po tome što nije učinio ništa.
Bojan Pajtić je preuzeo DS nakon Đilasa, a pozata je njihova netrpeljivost još od tih dana.
Tako je jedan dnevni list preneo detalje jednog od poslednjih razgovora Đilasa i tadašnjeg potpredsednika stranke Pajtića. Problem je nastao kad su novosadske demokrate odbile da usvoje Đilasov izveštaj o radu. Đilas je navodno pozvao Pajtića u dva sata ujutru i počeo da viče na njega:
- Šta je magistre, pardon, doktore Pajtiću, ko su ovi tvoji ludaci u Novom Sadu i da li ti stojiš iza njih?
Sledi velika čistka u DS: Osloboditi se Šutanovca i Đilasovih milionskih dugova!
Pajtić nije mogao da otrpi i navodno mu je odbrusio da je Boris Tadić bio u pravu kad je govorio da je Đilas "prokleti karijerista koji gazi preko mrtvih".
- Makar ja ostao na ulici, Đilasa ću oterati iz Demokratske stanke jer mi je dosta tih njegovih uličarskih fazona – navodno je rekao Pajtić najbližim saradnicima.
Krajem 2004. DS napušta jedan deo članova predvođen Čedomirom Jovanovićem koji potom osnivaju LDP.
Poznato je da Jovanović, vrlo brzo po dolasku na funkciju, nakon 5. oktobra, postaje izuzetno imućan, a danas je vlasnik nekoliko firmi. Stranku koristi kao politički paravan za lično bogaćenje i privatne poslove, zbog kojih očajnički pokušava da se domogne vlasti, godinama.
ZA ČEDU GLASALI SAMO ON I ŽENA: Lider LDP na svom biračkom mestu dobio dva glasa
LDP je nekako uspevao da pređe cenzus na izborima, ali neuspeh da se domognu vlasti frustrirao je i članstvo i birače, pa je podrška opadala, a posle nedavnih beogradskih izbora i sam lider stranke, priznao je da su na nivou statističke greške zajedno sa još nekim partijama. Tragikomedija njegovog političkog delovanja vidi se u činjenici da je na biračkom mestu, na kome je glasao sa suprugom, LDP osvojila dva glasa, na beogradskim izborima.
Goran Ješić, potpresednik Demokratske stranke, nakon što je dugo živeo u skromnom porodičnom stanu, u poslednjih desetak godina počeo je naglo da kupuje luksuzne nekretnine širom sremskog okruga.
Tako bivši predsednik opštine Inđija već godinama živi u penthausu od oko 250 kvadrata u stambeno-poslovnoj zgadi u kojoj mu se nalazi i firma. Pritom je deo tog poslovnog prostora, prem navodima određenih medija, građen bez građevinske dozvole.
Poseduje i stan na dva nivoa u centru Inđije. Ješićev brat Vladimir živi u vili u elitnom naselju Tatarsko blago, nadomak Novog Sada, a interesantno je da se na istoj toj adresi vodi i kompanija “Seracell“ koja se bavi matičnim ćelijama, a u kojoj je Vladimir Ješić i zaposlen.
Ješić se ni tu nije zaustavio, već je obezbedio i članove šire porodice. Naime, zatvoren bazen u selu Putinci, između Inđije i Rume, pripada njegovom ujaku koji je pritom u vreme kupovine bio nezaposlen radnik.
Ješić je 2013. kupio stan u Beču i to trosoban od 116 kvadrata za, kako je sam naveo, pokretanja biznisa iz oblasti konsaltinga. Iako je u to vreme bio potpredsednik vojvođanske vlade i poslanik, kao i predsednik opštine Inđija, niko od nadležnih nije reagovao na činjenicu da je pokrenuo i privatni biznis.
Stefanović je potpisao ukidanje srpskih tablica, predaju katastarskih knjiga Prištini a da nisu rešena imovinska pitanja desetina hiljada Srba, podizao barikade na severu pokrajine, pa sa njih pobegao, a vlada čiji je pregovarač bio dovela nas je u poziciju da se dijalog ne odvija uz posredovanje Ujedinjenih nacija.
Pokušao je da postane zaštitnik socijalno ugroženih slojeva i ironično osnovao svoj pokret Levica Srbije. Niko mu nije poverovao u pokušaju da postane Če Gevara.
Predsedništvo Levice Srbije na čelu sa Borkom Stefanovićem podržalo je Dragana Đilasa u nameri da se kandiduje za gradonačelnika Beograda.
Građani Srbije dobro znaju ko su ovi ljudi i šta su uradili. Veoma su male šanse da će ikada više dobiti bilo čije poverenje, ali oni ne prezaju ni od čega, skupljaće glas po glas, promil, procenat, ne bi li se dokopali vlasti i nastvili da čerupaju državnu kasu i da se bogate na račun naroda. Jahači apokalipse nikako da odjašu i ostave nekim boljima da spasavaju ono što je ostalo posle njih.
Posle svih ovih i drugih afera koji su ispratili ovu "žute" postavlja se pitanje šta bi oni svi sa Đilasom na čelu mogli da urade za Srbiju i njene građane, ako bi se dočepali vlasti. Da li bi se pražnjenje državne kase i džepova građana nastavilo.
Bezobrazluk koji demonstriraju i potcenjivanje sećanja ovog naroda skupo ih je koštalo na izborima, ali zaslepljenost željom za novcem i moći, glavna je vodilja ovih ljudi koji misle da je Srbija njihova prćija pa da je koriste kako im je želja i ne mogu da se pomire sa činjenicom da nikada više neće imati uticaj, jer se ova zemlja ne vraća nazad u prošlost.