OGROMAN NAPREDAK SRBIJE U PROTEKLIH PET GODINA: Zašto je Vučiću narod ukazao poverenje da vodi državu i u sledećem mandatu

Na predsedničkim izborima u aprilu 2022. godine predsedenički kanditat Aleksandar Vučić ostvario je istorijsku pobedu, koja nije zabeležena u modernoj srpskoj istoriji, osvojivši 2.224.914 glasova, odnosno 58,59 odsto od ukupnih glasova izašlih birača.

Narod je politici Aleksandra Vučića ukazao apsolutno poverenje da vodi državu i u narednom periodu. Prepoznati su konkretni rezultati, marljivost i zalaganje da Srbija bude bolja i kvalitetnija svakog dana.

Mnogo toga urađeno je u prethodnih pet godina, u prvom predsedničkom mandatu Vučića, a ovo su samo neki od rezultata zbog kojih je narod ukazao poverenje aktuelnom predsedniku da nastavi da vodi državu u najtežem periodu od Drugog svetskog rata, koji je uzrokovan rusko-ukrajinskim sukobom i svetskom ekonomskom krizom.

Investicije u puteve

U periodu od 2015. do 2020. godine sanirano je oko 1.975,57 kilometara državnih i 1.841,93 kilometara lokalnih puteva, dok je samo u 2021. godini urađeno 547 kilometara lokalnih i 682 kilometra državnih puteva.

Jedan od najznačajnijih panevropskih saobraćajnih koridora, koridor 10, završen je posle 50 godina.

Značaj ovog koridora ogleda se u tome što njegovi kraci prolaze kroz Srbiju i povezuju je Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugrasku, Severnu Makedoniju i Grčku. Pored regionalne povezanosti, ovaj koridor povezuje i gradove i opštine u Srbiji kao što su Niš, Leskovac, Vladičin Han, Vranje, Bujanovac i Preševo.

Takođe, ovaj koridor biće od velikog značaja i za sve investitore koji su spremni da ulažu u našu zemlju, s obzirom na to da će dolaziti zbog nižih transportnih troškova. Pored toga, južni krak ovog značajnog koridora prolazi i kroz Grdeličku klisuru, dok istočni krak ide u smeru prema bugarskoj granici što predstavlja dodatni plus za razvoj industrije i privrede i dolazak novih investitora koji će našim građanima obezbediti nova radna mesta i veće plate.

Južni krak počinje od Grabovnice i ide do granice sa Severnom Makedonijom, ukupne je dužine 95,7 km, dok je istočni krak Koridora 10, odnosno kompletan autoput od Niša do granice sa Bugarskom, u ukupnoj dužini od 87 km. Na celom istočnom kraku od Niša do Dimitrovgrada urađeno je 87 mostova, pet tunela (Bancarevo, Sopot, Sarlah, Pržojna padina, Progon, čija je ukupna dužina 2,6 kilometara), pet saobraćajnih petlji, 12,5 miliona kubnih metara iskopa, nasipa od 9,5 miliona metara kubnih materijala i približno 780.000 tona asfalta.

Ovih 813 kilometara potpuno završenog autoputa kroz našu zemlju promenilo je Srbiju, pokazalo da se projekti završavaju do kraja, ali, što je najvažnije, povezalo ljude, gradove i učinilo nam svima život lakšim.

Pored gore navedenih prednosti koje donosi Koridor 10, važno je istaći i to što je Koridor 10 najbezbedniji evropski put gde je broj krivičnih dela smanjen za 40 odsto. Razlog tome jeste unapređeni sistem bezbednosti u tunelima. 

Autoput "Miloš Veliki"

Auto-put "Miloš Veliki" povezuje Beograd sa Čačkom u dužini od 120 kilometara. Trasa auto-puta E-763 je krak transevropskog auto-puta koji povezuje njegove glavne pravce od Gdanjska do Atine i Istanbula sa Jadranskim morem i lukom Bar. Povezuje sledeće gradove i opštine: Obrenovac, Ub, Lajkovac, Ljig, Rudnik, Takovo, Gornji Milanovac i Preljinu. Surčinskom saobraćajnicom povezan je sa Koridorom 10 i Beogradom.

Ovaj auto-put otvoren je 2019. godine. Završetkom i tog dela autoputa "Miloš Veliki" od Beograda do Čačka se stiže za oko sat vremena. Auto-put ima ukupno 12 mostovskih konstrukcija, raspona od 11 do 1.581 metra, kao i dve velike petlje Surčin i Obrenovac.

Modernizacija železnice

U protekle 4 godine velikim naporima radjeno je na realizaciji projekata modernizacije železničke infrastrukture vrednih preko milijardu i po evra.

Srbija je obezbedila 48 novih vozova, 1 brzi, a uskoro stižu još 2 nova voza za brzine do 200km/sat.

Puštanjem u rad brzog voza "Soko" na relaciji Beograd - Novi Sad pokazalo se koliko se Srbija brzo i aktivno modernizuje iz dana u dan. 

Koliko je ovaj projekat značajan za našu zemlju, dovoljno govori podatak da bi se značajno brže stizalo od Beograda do Budimpešte, nego od Budimpešte do Beča!

Poboljšan kvalitet zdravstvenih usluga

Među najznačajnijim projektima koji su sprovedeni u Srbiji od 2017. godine jesu nove bolnice koje pružaju kvalitetnije i najsavremenije načine lečenja. 

U toku su radovi na izgradnji te medicinske ustanove. Kada je 1936. godine građena prva dečja klinika, to je bio najznačajniji događaj u Evropi, a danas izgradnjom nove bolnice Srbija će uspeti da dostigne nivo da naša dečja medicina bude na vrhu evropskog i regionalnog zdravstvenog sistema.

Nova klinika bi trebalo da bude izgrađena do 2024. godine, na stogodišnjicu osnivanja pedijatrije u Beogradu. "Tiršova 2" će imati površinu od 66.000 kvadratnih metara, od toga 40.000 medicinskog prostora, a osam najsavremenijih operacionih sala i intenzivna nega 10.000 kvadrata. Kompleks je projektovan za ukupno 286 bolničkih kreveta koji će biti raspoređeni u 154 sobe.

U rekonstrukciju Kliničkog centra Srbije uloženo je preko 200 miliona evra. Radovi su počeli pre tri godine, a nova zgrada je završena i zvanično otvorena krajem februara ove godine. 

Rekonstrukcija Klinike za interne bolesti u Vojvodini završena je u decembru 2020. godine. Reč je o objektu ukupne površine 5.100 kvadratnih metara čija je rekonstrukcija iznosila 682,4 miliona dinara. 

U Opštoj bolnici Vrbas u februaru 2021. godine završena je rekonstrukcija vredna 120 miliona dinara. 

Kliničko bolnički centar Vojvodine u rekonstruktivnim radovima je od kraja 2020. godine i u okviru tih radova dogradiće se lamela B i C Urgentno dijagnostičkog centra, koja obuhvata površinu veću od 33.000 hiljade kvadrata. 

U rekonstrukciju Kliničkog centra Srbije uloženo je preko 200 miliona evra. Radovi su počeli pre tri godine, a nova zgrada je završena i zvanično otvorena krajem februara ove godine. 

Tokom 2017. godine otvoren je Klinički centar Niš, rekonstrukcija i izgradnja novog objekta koštala je 32 miliona evra, a ukupna investicija bila je 53 miliona evra. Klinički centar u Nišu ima 50.000 kvadrata, 38 klinika i 1.525 bolničkih postelja, što ga čini drugim najvećim zdravstvenim centrom u Srbiji posle Kliničkog centra Srbije. Jedna zgrada KC Niš je rekonstruisana, a druga je napravljena iz temelja i ima sedam nivoa.

Kovid bolnica u Batajnici

Izgradnja nove kovid bolnice u Batajnici, koja je opremljena najsavremenijom opremom, počela je 1. avgusta. Ova bolnica završena je za samo četiri meseca. Neretko može da se čuje da za nju govore da je "svemirski brod" u poređenju sa drugim klinikama. 

U bolnici ima 930 mesta, od čega je oko 680 mesta u jedinicama poluintezivne nege i 250 kreveta za bolesnike koji će se lečiti na intezivnoj nezi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će objekat biti multifunkcionalan, da će moći da se koristi i za druge namene, nakon završetka epidemije korona virusa.

Kovid bolnica u Novom Sadu

Srbija je pokazala sposobnost i prilagodljivost na krizu, na koju je bila u stanju brzo da odgovori. Za samo četiri meseca - u Novom Sadu, na Mišeluku izgrađena je kovid bolnica. 

Na 19.500 kvadrata smeštene su dve operacione sale, angio-sala, dva rendgena, dva skenera, odeljenja sa ultrazvukom, endoskopija, laboratorija, pet ambulanti, osam dijaliznih mesta i prvi put i banka krvi.

Kovid bolnica u Kruševcu

Vučić je na otvaranju kovid bolnice u Kruševcu rekao da ona izgrađena za četiri meseca, u rekordnom roku, a da je oprema, među kojom je i 150 respiratora (high flow) i 57 pokretnih, koštala milijardu i 119 miliona dinara, odnosno 9,5 miliona evra.

U njoj ima 493 bolničkih ležajeva od čega je 150 na intenzivnoj nezi, i namenjena je zbrinjavanju pacijenata iz Rasinskog okruga ali i iz drugih krajeva, pre svega sa Kosova i Metohije.

Ovo je spisak svih zdravstvenih ustanove u koje je uloženo i obnovljeno: 

Odgovor na kovid pandemiju

Tokom prethodne dve godine koje su obeležene pandemijom koronavirusa, diplomatija predsednika Srbije Aleksandra Vučića je odigrala ključnu ulogu i doprinela izuzetno dobroj borbi protiv opakog virusa, kao i u direktnom spašavanju ljudskih života. Dobrim diplomatskim umećem predsednik Srbije uspeo je da obezbedi lepezu vakcina za građane Srbije i to od pet različitih proizvođača. U vremenu velike nestašice i deficita medicinske opreme i medicinskih sredstava, predsednik Srbije je uspeo da dobije značajne donacije od Ruske Federacije, Republike Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i Evropske unije. 

Na vreme su obezbeđeni i respiratori i zaštitne epidemiološke maske, kao i zaštitne rukavice i odela za medicinsko osoblje, a u pomoć su pritekli i kineski timovi lekara koji su u Srbiju došli da pomognu i obuče srpske medicinare da se što bolje izbore za virusnom pošasti. Srbija je bila prva zemlja Evrope koja je na raspolaganju imala dve vakcine protiv koronavirusa i to u milionskim dozama proizvođača Sinofarm i Sputnjik V.

Kao i zemlja koja je imala drugu najbržu stopu vakcinacije u Evropi što su mnoge zemlje svete shvatile kao odraz napretka Srbije. 

Rast plata i penzija 

Penzije u Srbiji rastu unazad nekoliko godina i svake godine naši najstariji građani dobijaju i bonus.
U Srbiji danas ima oko 1,7 miliona penzionera, a Republika Srbija svake godine izdvaja sve više sredstava namenjenih unapređenju društvenog standarda najstarijih i penzionera. Samo u 2020. čak 14.200 korisnika upućeno je na besplatnu rehabilitaciju, a na banjsko i klimatsko lečenje i oporavak u prethodne 3 godine – 1.476 osoba.

Penzije su usklađivane sa ekonomskim mogućnostima i u nekoliko navrata svim penzionerima isplaćena je jednokratna pomoć: četiri puta po 5.000, jednom 3.000 dinara, i 4.000 dinara u aprilu 2020. godine. Ukupna pomoć penzionerima iznosi 27.000 dinara.

Takođe, u februaru ove godine isplaćena je još jedna u nizu pomoć penzionerima od 20.000 dinara.

Zakon o privremenom smanjenju penzija stavljen je van snage. Penzioner koji je 2012. godine imao penziju od 20.000 dinara, sada ima 27.499 dinara, dok je nekadašnjih 30.000 dinara sada 39.284 dinara.

Pored toga, najavljeno je i povećanje primanja za najstarije građane. Tako bi prosečna penzija do 2025. godine u Srbiji trebalo da dostigne čak 440 evra. 

Nikad brži rast Srbije 

U proteklom periodu privreda Republike Srbije je jedna od najbrže rastućih u Evropi. Čak i u vremenu krize, koju mnogi već ocenjuju kao najveću od kraja Drugog svetskog rata, zabeležene su visoke stope rasta. 

Preduslovi za ove istorijske rezultate stvoreni su teškim reformama koje se sprovode prethodnih godina. Srbija je danas finansijski konsolidovana država, sa stabilnim javnim finansijama, kontrolisanim javnim dugom i dugoročno stabilnim i održivim privrednim rastom.

Srbija je uspela da, uprkos svim merama za ublažavanje posledica pandemije i nikad većim kapitalnim izdvajanjima, zadrži javni dug na kraju 2020. na 58,2% BDP, ostavljajući iza sebe države poput Belgije, Irske, Nemačke, Španije, Italije itd.

Izuzetni rezultati čak i u vremenu krize

Visoke stope rasta koje naša država konstantno ostvaruje, rezultat su teških reformi koje su sprovedene. Srbija će u 2022. godinu ući kao "najbolja u Evropi" sa kumulativnih 6,7 odsto ekonomskog rasta i sa oko 50 odsto učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu. 

U decembru prošle godine prosečna plata iznosila je više od 600 evra, a planovi za 2026. godinu jesu još veće plate i penzije, kao i prosečna plata od čak 1000 evra.

Aktivnim, brzim i ekonomskim merama država je uspela da održi privredu, a to što je Srbija prva u stopi rasta ekonomije u Evropi u doba najveće krize, pokazuje koliko je svetla i ozbiljna budućnost naše države.

Pored mnogih drugih, predstavljamo vam dva najvažnija ekonomska uspeha Republike Srbije:

Nezaposlenost na istorijskom minimum: Procenat nezaposlenih sveden na 9%

Otvaranjem velikog broja radnih mesta, borbom protiv rada na crno i drugim sistemskim reformama koje su sprovedene u poslednjih 9 godina, Srbija je uspela da u 2020. godini nezaposlenost, koja je 2012. godine iznosila čak 25,5%, svede na istorijski minimum od 9%.

Briga o građanima u vreme pandemije 

DODATNA POMOĆ DRŽAVE U 2021. GODINI

Nezaposleni su u junu dobili su još 60 evra, a penzioneri su u septembru dobili pomoć od dodatnih 50 evra.

Kao i 3.000 dinara u želji da se što pre razvije kolektivni imunitet i da što veći broj građana primi vakcinu protiv koronavirusa, nagrađeni su svi koji su primili makar jednu dozu vakcine.

Vlada je usvojila zaključak kojim je za 2.353 samostalna umetnika opredeljena pomoć od po 30.000 dinara za tri meseca – mart, april i maj 2020.

NOVČANE POMOĆI NASTAVILE SU SE I U 2022. GODINI

Svima koji imaju između 16 i 29 godina, a prijavili su se za novčanu pomoć u periodu od 15. do 30. januara 2022. godine, isplaćeno je 100 evra.

 Takođe u februaru, penzionerima je isplaćeno 20.000 dinara

Impozantan razvoj beogradske kulture

Početkom prošle godine, otvoren je svečano rekonstruisani Savski Trg u Beogradu kao i Spomenik Stefanu Nemanji.

Pažljivom rekonstrukcijom očuvani su svi istorijski slojevi koji ovom delu grada daju autentičnost, a trg je dobio potpuno nov izgled i pešačku zonu od 20.000 kvadratnih metara. Trg krasi i 300 stabala, pa je uz Savski park i drvorede duž ulica u Belgrade Waterfont-u, plato ispred zgrade nekadašnje Železničke stanice postao nova zelena zona u ovom delu prestonice.

Spomenik Stefanu Nemanji, delo ruskog umetnika, vajara i skulptora Aleksandra Julijanoviča Rukavišnjikova, ujedno je i prvi spomenik u Srbiji podignut osnivaču srpske države, visok je 23 metra i težak više od 60 tona. 

Razlika u odnosu na nekadašnji izgled Savskog Trga je enormna, a njegovom rekonstrukcijom ovaj deo Beograda je postao savremeniji, uređeniji i omiljeno mesto susreta. Turisti sada imaju i povod više da posete Beograd.

Ugled Srbije sve veći

Srbija je zemlja sa dugom diplomatskom tradicijom i to je oduvek poznati način ostvarivanja benefita za celokupno građanstvo i državu.

Broj zemalja koje uvažavaju srpsko mišljenje i narod uvećava se iz dana u dan. Naša zemlja je pokazala da ima ljude koji svojim profesionalnim i ličnim kvalitetima ispunjavaju zahteve potrebne za dostojno predstavljanje i zaštitu naših interesa u najvažnijim svetskim centrima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspeo je svojim diplomatskim susretima da obezbedi mnogobrojne strane investicije za našu zemlju, ali i višebrojne benefite za građane.

Ovo su neki od projekata koji je Srbija ostvarila sa drugim državama: