EU SRBIJI NEĆE TRAŽITI DA PRIZNA KOSOVO? U Evropskom parlamentu danas rasprava o amandmanima na izveštaj o Srbiji
Članovi Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta glasaće u utorak o amandmanima na predlog izveštaja o našoj zemlji, podnosioca Vladimira Bilčika, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju.
Očekuje se da tom prilikom bude usvojen i konačni izgled ovog dokumenta, pre nego što se o njemu bude glasalo na plenarnom zasedanju 24. i 25. marta.
KO UČESTVUJE U MEĐUSTRANAČKOM DIJALOGU? Bilčik: Narod je doneo odluku na izborima 2020. godine (VIDEO)
ŠAMAR MOSKVI IZ BRISELA: Sankcije EU korak ka degradaciji odnosa
EVROPSKA UNIJA ODBIJA RUSKO CEPIVO? EMA još uvek nije primila zahtev za odobrenje Sputnjika V
Na Bilčikov tekst je podneto 385 amandmana. Zasada se zna da ima 38 usaglašenih odnosno kompromisnih amandmana koji će se naći u rezoluciji, dok će se danas znati hoće li biti još dodataka.
Srbija se, između ostalog, pohvaljuje za ostvaren proces reformi i traži se poštovanje njenog teritorijalnog integriteta, ali, s druge strane, kritikuje se situacija oko ljudskih prava ili odnos prema medijima.
Amandmanima se insistira na daljem usklađivanju spoljne, bezbednosne i trgovinske politike s EU, kao na ključnoj stavki. Traži se, čak, da se dalja pristupna pomoć uslovi usaglašavanjem s "vrednostima EU".
Zahteva se i veće isticanje uloge EU u investiranju i trgovini sa Srbijom. U delu gde se Srbija podstiče da pruži uverljive i održive rezultate sa efikasnim istragama u oblastima kao što su pravosuđe, sloboda izražavanja i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, jednim od amandmana se pridodaje i zahtev za rezultate posebno u slučajevima sa visokim nivoom interesovanja javnosti.
Zahteva se, tako, odbijanje svakog pokušaja diskriminacije ili asimilacije manjina, traži pristup obrazovanju na jezicima nacionalnih manjina od predškolskog uzrasta, rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja sa susedima u vezi sa ratnim zločinima i nestalim osobama, povratak kulturnih dobara, sprovođenje sudskih presuda o ratnim zločinima, odbacivanje govora mržnje...
Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže da će Bilčikov izveštaj biti usvojen u formi rezolucije Evropskog parlamenta koje nisu obavezujuće i to treba naglasiti.
- Ono što je Bilčik stavio u izveštaj je na liniji godišnjeg izveštaja Evropske komisije i odnosi se na vladavinu prava, izborni proces, međupartijski dijalog, normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Pitanje je šta će usvojiti Spoljnopolitički odbor, a šta će proći kasnije u plenumu. Sačekajmo da vidimo šta će biti u konačnom dokumentu da bismo znali na čemu smo - objašnjava Grubješićeva.
Među amandmanima koje je podneo izvestilac Bilčik nalazi se i onaj koji podseća da je Evropska komisija sugerisala da, zbog pandemije, Novi Sad bude evropski grad kulture 2022. umesto 2021. godine. Naglašavaju se, takođe, istorijske veze između EU i srpskog naroda. Ističe se i da Srbija kao svaka suverena država ima pravo da slobodno sklapa političke, diplomatske i vojne sporazume i saveze. Zahteva se i brža primena nove metodologije proširenja, a Srbiji se odaje i priznanje zbog posvećenosti regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima, miru, stabilnosti, pomirenju i održavanju klime pogodne rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja iz prošlosti. Istaknut je i presudan doprinos Srbije čuvanju spoljnih granica EU.
ZVEZDICA UZ KOSOVO
Postoje, takođe, i amandmani u kojima se, svaki put kada se pominje ime Kosova, insistira na tome da se stavi zvezdica. Formiranje ZSO se navodi kao presudni deo Briselskog sporazuma. Traži se i prestanak pritiska na Srbiju u pristupnom procesu zahtevima za "priznavanjem Kosova".