Evropska vizija najbolja za Srbiju i region: Naša zemlja će do 2025. biti spremna za ČLANSTVO

Predsednik Bečkog ekonomskog instituta (WIIW) Hanes Svoboda smatra da bi Srbija trebalo između 2020.i 2025. da bude spremna za punopravno članstvo u EU.

On je izrazio nadu da će se proces integracije nastaviti i da će obuhvatiti i sve ostale zemlje Zapadnog Balkana.

- Srbija je za nas ne samo najveća zemlja u regionu, već i važna po pitanju ekonomskog i kulturnog razvoja. Nadam se da će se nastaviti dalje u pravcu evropske integracije - kazao je on.

Evropska vizija, za razliku od svih ostalih puteva, najbolja vizija za budućnost svih u regionu, smatra Svoboda.

Istovremeno ukazuje da EU nije raj, te da pristupanje ne rešava sve probleme.

Smatra da bi Unija sa zemljama Zapadnog Balkana, a tako i Srbijom, trebalo da upsostavi bezbednosnu zajednicu, kao pripremu i prelazno rešenje za punopravno članstvo.

Svoboda je, u razgovoru sa srpskim novinarima, rekao da bi bilo korisno da se upostavi bezbednosna zajednica EU i Zapadnog Balkana, jer mnogo ljudi u EU strepi da se prijemom novih članica uvozi i stvara više nesigurnosti, nego što se izvozi.

Bivši predsednik socijaldemokratske frakcije u EP ukazao je da su zajednički problemi EU i Zapadnog Balkana bezbednosna pitanja, kao što su trgovina ljudi, narkotika, male grupe islamskih fundamentalista koji postoje na Kosovu, Albaniji i drugim delovima Balkana, ali i zaštita granica.

- Zbog toga su redovni sastanci ministara unutrašnjih poslova regiona i EU važni. Smatram da bi mogao da se uspostavi zajednički sekreratijat ili u Briselu ili Beogradu, koji bi se bavio na institucionalni način ovim problemima. Ne treba samo da se sastaju i razgovaraju, već je neophodno da aktivno deluju - kaže Svoboda.

Povodom izjave predsednika EK Žan Kloda Junkera da bi Srbija mogla postati članica EU 2025.godine, on izražava uverenje da bi Beograd između 2020. i 2025. mogao uspuniti sve potrebne uslove za članstvo.

- Odlučujuće je da pristupni proces ostane u pokretu, nastavi da živi. Mnogi u regionu imaju osećaj da su odsečeni i izolovani od ostatka, zbog zastoja - kaže on.

U ekonomskoj oblasti važno je još tešnje povezivanje regiona i EU, to je moguće i do toga treba doći.

U oblasti bezbednosti imamo zajednički interes da se borimo protiv ekstremizma i kriminala, te to treba institucionalizovati. 

- Postoji i nekovencionalnije razmišljanje, a to bi značilo brz prijem u EU, ali bez ''punih'' obaveza i prava. Takvo razmišljanje predviđa da bi zemlje učestvovale u zajedničkoj politici u mnogim oblastima, ali ne i u mnogim stvarima kao što su prava na slobodu kretanja radne snage, ili finansijskoj oblasti, jer punopravno članstvo stekle tek nakon što bi sprovele sve reforme - objasnio je Svoboda.

Prema njegovim rečima, bitno je da se izađe iz aktuelne blokade i razmišlja o putevima kako preduzeti dalje korake ka pristupanju, sa ciljem da građani regiona vide da nisu zaboravljeni.

Kosovski problem

Na pitanje da li je Kosovo najveća i jedina prepreka Srbiji na putu ka EU Svoboda je podvukao da je uvek bio protiv toga da se pitanje Kosova stavi na prvom mestu prioriteta.

Joksimović OPTIMISTA: Srbija do kraja godine otvara tri ili četiri nova poglavlja

- Uveren sam da će biti razvoja u rešavanju kosovskog pitanja tokom pristupnom procesa. Moraju i političari na Kosovu da se skoncentrišu na svoje zadatke, kako bi građanim stvorili što bolje uslove - rekao je on, dodajući da saradnja Beograda i Tirane predstavlja važan doprinos stvaranju okvira za rešavanje kosovskog pitanja.

Svoboda je podsetio da je za Hrvatsku na putu ka EU bilo odlučujuće da podstakne unutrašnji reformski proces, u čemu dugo nije uspela, uključujući i integraciju srpske manjine.

Takođe je ukazao da kod Makedonije blokada zbog imena ne sme biti izgovor za nesprovođenje unutrašnjih reformi.

- Tako i kosovski problem ne sme sprečavati da se sprovedu unutrašnje reforme u Srbiji. Srbija treba da nastavi reformski proces i da ne stavlja Kosovo u središte svog delovanja - savetovao je bivši izveštilac Evropskog parlamenta za Hrvatsku.

Naglasio je i da je odlučujuće da se ne stvaraju nikakve nove granice, već pokušavaju ukinuti postojeće, time što će se pojačati saradnja regiona, ali i između regiona i EU, kako bi Zapadni Balkan bio još privlačniji za ulaganje.

Svoboda je rekao da zbog istorije ima još previše predrasuda i pokušava razgraničenja, ali da bi sve zemlje regiona, a tako i Hrvatska koja je već članica EU, trebalo da se uzdrže od prenaglašavanja konflikata.

Istovremeno je podvukao da se u EU uvek polazilo od toga da svaka zemlja koja pristupi EU ne koristi bilateralne konflikte za sprečavanje napretka druge države.