Lažne vesti: Koliko su opasne i kako se koriste za moderno ratovanje u svetu?!

Često u javnosti američki predsednik Donald Tramp koristi mantru o medijskim lažima ("fake news") osobito u glavnim američkim medijima, što je dovelo do manjka poverenja u američke medije u svetu.

Na nišanu Lazanskog: Putin sposoban političar, nekada agent KGB-a, dok se Tramp bavio nekretninama

AMERIČKI SENATOR BERNI SANDERS: Donald Tramp je "PATOLOŠKI LAŽOV"!

Danas se sve više govori o lažnim vestima tj. "fake news" fenomenu, ali on uopšte nije nov. Postoji otkako je medija, od starorimskih zidnih novina do današnjih društvenih mreža. Obično se "fake news" stavlja u razne kategorije, počevši od satire ili parodije, koja nema zlu nameru ali može prouzrokovati pogrešno razumevanje, posebno kada naslovi ne prate sadržaj teksta.

Ukoliko informacija uokviruje neko pitanje ili pojedinca onda ona može zavesti čitaoce u pogrešnom smeru; podjednako istinski sadržaj može biti deljen unutar pogrešnog konteksta. Ponekad novinari prave izvore i istinite podatke nadomeštaju krivim i izmišljenim izvorima. Ozbiljniji slučajevi "fake newsa" su manipulacija i čista izmišljotina.

Ukoliko se istinit podatak ili slika manipulišu kako bi se proizvela laž, onda se radi o spinu. A ako je novi sadržaj u potpunosti netačan, onda se radi o izmišljotini kojoj je cilj prevariti čitaoce i širiti zlo. 

Na svim univerzitetima gde se studira novinarstvo i političke nauke, studenti se suočavaju s pitanjem etike i morala, barem sa stanovišta novinarske profesije. Mnogi će nastojati da budu etični u javnom prostoru i barem neće blatiti svoje ime. Ali lažne vesti u svojim ozbiljnijim oblicima ne stvaraju novinari, već urednici. Preferencijalni pristup urednika nekih svetski poznatih medija, kao što su BBC, Vašington Post ili Le Mond, krugovima moći i uticaja, pa čak i u krugovima gde se donose odluke, jasno govore da se radi o sprezi politike i medija vezano za unapred utvrđene podatke koji će izaći u javnost odnosno skrivanje onih podataka koji mogu naštetiti u datom trenutku.

NIJE MU PRVI PUT: Evo još Putinovih genijalnih odgovora (VIDEO)

Stoga je uvek važno razumeti izvor podatka (razumeti misiju i cilj izvora), ne zaustavljati čitanje samo na naslovu, proveriti autore, izvore i datum objave, razumeti da li se možda radi o satiri, nastojati samog sebe ispitati po pitanju subjektivnosti, i najzad upitati relativno nezavisne stručnjake. 

Cilj lažnih vesti nije postavljanje alternativne istine, već uništenje istine u potpunosti, nastojanje da građani ostanu bez činjenica i da jednostavno moraju verovati medijskom sadržaju u svetu gde ih niko više ne štiti od laži. 

Politički i društveni ciljevi danas se ne dobijaju simetričnim sukobom dveju ili više strana nego čistom manipulacijom i uveravanjem građana u jednu glavnu istinu. Svet je postao poprište post-istinitosti, gde tačnost podatka više ionako nije važna ako verujemo u neku drugu ideju.

Klasičan primer takvog ratovanja jest pokušaj niza američkih medijskih kuća da prikažu kako je tokom predsedničke kampanje 2016. u Sjedinjenim Državama ruski predsednik Vladimir Putin nastojao uticati na rezultat izbora. Iako nema nikakvih konkretnih činjenica da je Putin naredio hakovanja (krajnje rezultate istrage još uvek čekamo), mediji su jasno optužili Putina da stoji iza tih kriminalnih dela, ako su ona uopšte i postojala. Ali nusproizvod takve vesti jeste opšta kriza građanskog poverenja u američki izborni sistem, što godi Demokratima i Republikancima jer bi u budućnosti mogli računati na apatiju američkog izbornog tela i stabilizovati predviđanja idućih izbora. Isto tako je Putin mogao ubaciti vest o svom napadu na izborni sistem i stvoriti takvu krizu, ali pitanje je što bi on time postigao. Kritično promatranje ovog pitanja daje prilično jasan odgovor. 

Danas postoji ogromna količina podataka i ne-podataka, što je dobrim delom omogućeno kroz društvene mreže i posebno napravljene medije koje šire lažnu propagandu samo da bi posle bili shvaćeni kao kompetentni izvori za veće i uticajnije medije.

Razlučivanje takvih podataka osobito je važno obaveštajnim zajednicama kao donekle nezavisnom državnom tijelu. U slučaju nekih starijih organizacija tog tipa, kao što je CIA, vidi se napredak tokom godina. Isprva se radilo o slavnim pustolovima OSS-a, ali nakon niza pogrešaka nastali su pravi profesionalci koji su dobrim delom učili od svojih britanskih i sovjetskih kolega.

Ljuti Mekejn: Amerika GUBI rat u Avganistanu!

Obavještajne službe se oslanjaju velikim delom na profesionalnu obaveštajnu analizu, dakle vrlo pomnu predanost strukturalnim analizama u kojima se važu izvori i pokušavaju razlučiti hipoteze.

Mnogi bi građani ostali začuđeni koliko rad obaveštajca liči na rad akademskog profesora. Dobar analitičar zna da jedan analitički zaključak nije jednako vredan kao drugi i da su razlike u vrlo sitnim pojedinostima. Ispituju se svi izvori, ali s posebnom predanošću promišljanja koji je cilj izvora u davanju informacija i ko je ciljana grupa tog podatka. Tek tada sledi operativni deo posla po kojem su špijuni poznati. Posledično, glavna odlika dobre obaveštajne službe jest dobro praćenje istorijskog iskustva, a posebno u pogledu kritičnog razmišljanja i skeptičnog uma. Nije čudo da su vodeći obaveštajni analitičari profesori vodećih univerziteta i "think tankova" na svetu.

Oni mogu najbolje povezati proces mukotrpnog znanstvenog istraživanja i obaveštajnog interesa, te propitati svaki podatak ili dokument po osnovnim pitanjima da li je tačan, da li je autor u poziciji posedovanja dovoljnog znanja o onome o čemu piše, te zašto takav dokument postoji. Odgovori na ta pitanja su glavne sastavnice odluke da li je dokument lažna vest ili nije.

Jedan aforizam govori, paranoični ste samo ako ne postoji zamka. U savremenim okolnostima to znači da možemo svi biti paranoični, ali samo ako ne shvatamo da je ta paranoja stvarna u vidu informacionih ratova i stalnom nastojanju prevare i korištenja lažnih vesti. 

Objektivno novinarstvo ne postoji. Čiste činjenice i objektivno prenošenje podataka se ponekad tretiraju kao zlatni standard novinarstva, ali takvo izveštavanje niko ne bi čitao jer se novinar mora pre svega prilagoditi svojoj publici. No, i javnost ima svoju ulogu. Medijska javnost ima građansku obavezu da kao građani preuzmu odgovornost što su sami odlučili da je jedan izveštaj istinit, a drugi nije. Zamka je lenog uma što danas sve više ljudi želi informaciju u nekoliko reči na Fejsbuku i Tviteru, a po mogućnosti u obliku slika i piktograma špiljskog tipa na Instagramu. 

PROPAGANDA ZAPADNIH MEDIJA O STANJU U SIRIJI: Bruje o gubicima sirijske vojske (FOTO/VIDEO)

Svaki pojedinac je odgovoran za korištenje skepticizma i kritične misli u proceni dokaza i argumenta, barem dok internetske kompanije i društvene mreže ne izume neki oblik filtriranja informacija i izbace lažne vesti po određenim algoritmima.

Oni to neće napraviti jer deluju upravo po načelu manipulacije ljudskog uma do te mere da se više i kritičnim sagledavanjem vesti ne može razlučiti šta je lažna vest. Uostalom, čak i da uspeju u plemenitoj nameri, to neće sprečiti ljude da dele druge "vesti" ili stvore svoje vlastite platforme. Upravo ovih dana Fejsbuk najavljuje da će drastično smanjiti nekvalitetne podatke s "news feeda" koji vidimo kad god otvorimo naš korisnički račun. Razlog tome je istraživanje Fejsbuka o spamovanju korisničkog prostora te nastojanje da se prikaže više objava i priča koje će biti ljudima informativne i zabavne.

ALBANSKA PROPAGANDA U HOLIVUDU: Ratni film sa Kosova nominovan za Oskara! (VIDEO)

Ono što nije dovoljno shvaćeno iz saopštenja Fejsbuka je kojim algoritmima i kojim načinom se određuje šta je informativno i zabavno, i hoće li se time sprečiti alternativne vesti u dolasku do čitalaca.

Nema sumnje, informacioni rat se nastavlja kao glavni oblik savremenog sukoba u svetu.