INTERVJU - AZEM VLASI: Na Kosovu je nemoguć scenario Republike Srpske

Običan narod nije politički ostrašćen niti podeljen. Nema tenzija ni u međuetničkim odnosima. Srbi i Albanci ponajviše sarađuju u biznisu. Političari se svađaju preko medija i u parlamentu, ali ne može se reći da su u neprijateljskim odnosima

Azem Vlasi, nekadašnji prvi čovek jugoslovenske omladine, akter je mnogih bitnih događaja u novijoj istoriji. Bio je blizak sa mnogim čelnicima nekadašnje Jugoslavije, sada je advokat u Prištini.

KEŠ ALBANSKE MAFIJE KROJI PRAVDU: Milioni Bedžeta Pacolija oslobodili zločinca Haradinaja?!

Vlasi, koji je bio jedan od najvažnijih političara sa Kosova u trenutku raspada Jugoslavije, bio je politički savetnik institucija Kosova, a sada se u kosovskoj javnosti najviše pojavljuje u svojstvu političkog komentatora. Pregovore između Beograda i Prištine vidi kao neophodne i kaže da su oni doprineli izvesnom relaksiranju odnosa. Kaže da je urađeno mnogo toga kako bi se smirile tenzije i poboljšao život građana, ali da je to stalo. Vlasi u eksluzivnom intervjuu za Ekspres, napominje da to sve neće biti moguće dok se ne reši statusno pitanje Kosova.

– Običan narod nije politički ostrašćen niti podeljen. Nema tenzija ni u međuetničkim odnosima. Srbi i Albanci ponajviše sarađuju u biznisu. Političari se svađaju preko medija i u parlamentu, ali ne može se reći da su u neprijateljskim odnosima – kaže Vlasi, koji je trenutno i savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova Kosova.

ADVOKAT VIŠNJIĆ PORUČUJE: Francuski sud se u slučaju Haradinaja nije bavio dokazima

Kako vidite današnje odnose Beograda i Prištine? Hapšenje Ramuša Haradinaja pokazalo je koliko je lako da se destabilizuje ceo proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova, koji inače ide sporo i mukotrpno. Koliko još ovakvih slučajeva čeka negde u mraku da se pojave i da zakoče ceo proces? Ili treba nešto da se uradi na obe strane da takvi skriveni slučajevi izgube na značaju?

DANAS HITNA SEDNICA ZBOG HARADINAJA: Da li će se zahtev Srbije usvojiti?

– Dok Srbija drži neke skrivene poternice za građane Kosova iz perioda oružanih sukoba (1998-1990), iako je prošlo 18 godina od tih događaja, i tako “puca iz mraka”, ne može biti jasno na čemu smo u odnosima sa Srbijom. Za sudsko procesuiranje osumnjičenih iz tog vremena imamo tri sudske nadleznosti: Haški tribunal za ratne zločine, gde je i Haradinaj već procesuiran i to je završeno. Zadržavanje Haradinaja i držanje otvorene poternice protiv njega sračunato je na njegovo maltretiranje, i to iz inata, zato što se borio za oslobođenje Kosova. Inače, nema nikakve šanse ni pravnih razloga da ga Francuska izruči Srbiji. Zatim, mi imamo i domaće sudove (uz pomoć sudija i tužilaca misije EULEX), koji su već procesuirali više slučajeva, i sada imamo i Posebno veće, koje će takođe procesuirati slučajeve iz toga vremena. Bilo bi dobro da se pred sudovima Srbije procesuiraju oni građani Srbije koji su tokom tih događaja vršili zločine na Kosovu.

Proces dijaloga trebalo je da pomogne normalizaciji odnosa. Šta vidite kao problem i kako je misljenje u Prištini o ovim pregovorima? Jesu oni uspeli?

– Dijalog je neophodan i on je doprineo izvesnoj relaksaciji odnosa između Srbije i Kosova. Ali dok srpska strana ne shvati i prihvati da je to dijalog za normalizaciju međudržavnih odnosa, dakle da je Kosovo država, sve to svodi se na foliranje.

OGLASIO SE ZLOČINAC: Evo šta je Haradinaj napisao na Fejsbuku!

Jedno od najkrupnijih pitanja u dijalogu jeste formiranje zajednice srpskih opština i sprovođenje Briselskog sporazuma. Posle toga sve izgleda kao da je stalo. Vi lično niste imali primedbu na sporazum, obe strane su ga potpisale, osim što ste rekli da je sporazum trebalo da sklopi Vlada ili Skupština a ne premijer. Zašto svi imaju rezerve prema tom sporazumu i ustežu se da ga sprovedu?

OGORČENE PORODICE KIDNAPOVANIH I UBIJENIH NA KiM: Oslobađanje Haradinaja je politika, a ne pravda!

– Već imamo ustavne i druge mehanizme preko kojih kosovski Srbi komotno mogu da ostvaruju prava koja im pripadaju i poboljšaju svoj položaj. Imamo deset opština sa srpskom većinom, a sa nivoa lokalne vlasti najbolje se može uticati na poboljšanje života građana u lokalnoj zajednici. Formiraće se i asocijacija tih opština da bi one mogle bolje da sarađuju po nekim specifičnim pitanjima. Naravno, u okviru ustavnog sistema Kosova. Ali namera Srbije jeste nešto drugo: da nam tu zajednicu podmetnu kao “kukavičje jaje”, da preko nje kosovske Srbe etnički i teritorijalno odvoji od našeg ustavnog sistema i veže ih za Srbiju. To neće proći. Ovde nema mogućnosti da se imitira “bosanski scenario”, odnosno Republika Srpska. Formiranje te zajednice u isključivoj je nadležnosti Vlade Kosova, u saradnji sa predstavnicima Srba u institucijama Kosova i opštinama sa srpskom većinom. Jer, to je unutrašnje pitanje Kosova, pošto je reč o kosovskim opštinama, i Srbija tu nema nikakvog posla.

Pročitajte celi intervju u novom Ekspresu…