Ivanu (32) ne radi nijedan bubreg: Da bi preživeo potrebna mu je naša pomoć!

Ivanu Redžiću (32) iz Uroševca na Kosovu i Metohiji hitno je potrebna transplantacija bubrega, on je već četiri meseca na dijalizi jer nijedan njegov bubreg ne radi.

Prelepa Anastasija (21) ima LEUKEMIJU: Da bi je pobedila potrebna joj je naša pomoć!

Naime, zbog konstantnog umora Ivan je završio na lečenju na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

Podržalo skoro 160.000 građana Srbije: Inicijativa "Fondacije Jurić" pred premijerkom

- Do tada sam živeo jedan normalan život. Otac mi je umro 1995. godine, pa sam sa majkom i bratom 1999. godine zbog situacije u zemlji s Kosova došao u Beograd. Tu sam završio Visoku školu elektrotehnike, a potom se zaposlio u banci. Od proleća prošle godine pa sve do leta osećao sam ogroman umor. Mislio sam da mi treba odmor i odlučio sam da odem na letovanje. Međutim, nešto me je teralo da posetim lekara, koji me je uputio na laboratorijske analize. Usledilo je šokantno obaveštenje, doktor mi je rekao: tvoji bubrezi više ne vrše svoju funkciju - priča Ivan Redžić.

Nikakvih nagoveštaja da ovaj mladić boluje od teške bolesti ranije nije bilo. Živeo je kao i svi mladi ljudi, jedan užurban, zabavan i srećan život.

- Pravi šok je usledio tek nakon nekoliko meseci. Majka je uradila analize da bi mogla da mi da bubreg. Ista smo krvna grupa, verovali smo da će sve biti u redu, a onda je usledio novi šok. Njoj su dijagnostikovali sličnu bolest, bubrezi joj propuštaju proteine, a mogla je da završi na dijalizi kao i ja - kaže Ivan. Druga opcija za transplantaciju bio je njegov brat koji ima 35 godina, ali ni to nije uspelo.

- Zbog etičkih kodeksa i ta šansa je propala, komisija neće da odobri da on bude donor organa - objašnjava sagovornik.

Od trenutka kada je saznao za bolest, čiji uzrok još nije otkriven, pa sve do avgusta ove godine Ivan je bio na posebnom režimu ishrane, imao je jednu operaciju nakon koje je krenuo na dijalizu.

- Život mi se potpuno promenio, na bolovanju sam godinu dana, ne krećem se više među ljude, slabije se družim, zatvoren sam između četiri zida i to mi veoma teško pada. Dijalize podnosim teško, ne samo fizički nego i psihički, strašno je kada znate da ako ne odete na dijalizu, možda nećete preživeti. Dva dana nedeljno sam na VMA, u danima kada nisam tamo trudim se da živim, ali to nije isti život kao ranije. Imam veliku podršku porodice, prijatelja, poznanika, ali nemam ono najvažnije - kompatibilan bubreg koji bi mi spasao život - kaže tužnim glasom Ivan Redžić.