NEMA LOGIKE: Cena struje opada iz godine u godinu, udeo privatnih snabdevača na tržištu se povećava, a KZK kažnjava EPS Distribuciju

Naime, prema podacima Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) jasno se vidi da se cena električne energije i udeo EPS Snabdevanja na slobodnom tržištu električne energije smanjuju u periodu od 2015. do 2017. godine. Na osnovu tih podataka ne može da se kaže da su privatni snabdevači ugroženi od strane EPS Snabdevanja, jer se njihov udeo na tržištu iz godine u godinu povećava. Takođe, bitno je istaći da se prosečna godišnja cena električne energije smanjuje, što dalje implicira da krajnji kupci električne energije nisu ni na koji način oštećeni, već plaćaju nižu cenu.

Važno je naglasiti i to da do ovakve situacije, koju smo prikazali i na infografiku, nije došlo zbog efekta rešenja KZK iz decembra 2016. godine, jer to rešenje nije nikako moglo da imati bilo kakav uticaj na 2015. i 2016. godinu, gde cena električne energije i udeo EPS Snabdevanja opadaju.

Bivši član KZK i pravnik prof. dr. Dijana Marković Bajalović objašnjava da nije moguće da se za nekog kaže da zloupotrebljava dominantnost na tržištu ako mu udeo na tržištu opada, a cena proizvoda koji nudi iz godine u godinu smanjuje, što govori samo u prilog činjenici da EPS Distribucija nije mogla da zloupotrebi tzv. dominintnost na tržištu.

- Zloupotreba dominantnog položaja da se vrši sa ciljem da se uveća profit. Ako nema uvećanja profita, ako profit opada, ako tržišni udeo opada to je samo po sebi indikacija, možda ne dovoljan dokaz, ali indikacija da nema zloupotrebe – kaže Marković Bajalović.

Ona je, takođe, pojasnila i da u rešenju koje je KZK donela protiv EPS Distribucije se ne vidi razlog zloupotrebe tzv dominantnosti.

- Znači, razlog zloupotrebe predstavlja eliminaciju konkurencije, a KZK nije dokazala da je došlo do eliminacije konkurencije. Samim tim što tržište opada, konkurencija na tržištu se povećava i samim tim nema tog štetnog efekta te njihove radnje. Znači ne možete vi nominalno za jednu radnju da kažete to jeste zloupotreba ili nije. Vi morate da dokažete da na tržištu postoje štetne posledice, da je došlo do smanjenja konkurencije. Ako se umanjuje tržišni udeo onoga ko se optužuje za zloupotrebu, u ovom slučaju EPS Distribucije, to bi automatski značilo da jača konkurencija. Prema tome, zdrava logika vam kaže da tu zapravo zloupotrebe nema – zaključuje Marković Bajalović.

Sa njom je saglasan i ekonomista Ljubomir Madžar koji, takođe, smatra da ukoliko postoji smanjenje udela na slobodnom tržištu i ukoliko se cena proizvoda smanjuje ne možemo govoriti o zloupotrebi dominantnosti na tržištu.

- To su sve indikacije koje govore u prilog teze da monopola nema mnogo, odnosno, da se stepen monopola na tržištu smanjuje. Tako da je to dobar znak, to je nešto čemu se treba nadati da će se produbiti kao trend – kaže Madžar.

Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije prvi put pokreće postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv EPS Distribucije 2016. godine, da bi u ekspresnom postupku, za samo pet meseci, donela rešenje da se EPS Distribucija kazni sa 330 miliona dinara. 

EPS Distribucija nakon toga ulaže žalbu Vrhovnom kasacionom i Upravnom sudu. Upravni sud je posle ponovnog odlučivanja doneo presudu kojom je u celosti poništio rešenje Komisije i doneo odluku da se EPS Distribuciji vrati svih 330 miliona dinara, ali i 35 miliona zatezne kamate. Upravni sud je, takođe, Komisiji vratio na ponovni postupak predmet vezan za EPS Distribuciju.

S obzirom na to da je sud presudio u korist EPS Distribucije, zbog rešenja koje je donela Komisija za zaštitu konkurencije, oštećeni su samo građani Srbije, jer će iz njihovih džepova morati da se plati zatezna kamata od 35 miliona dinara. Dakle, zbog nesmotrene odluke Komisije i namere da se kazni jedno državno preduzeće, po svaku cenu i bez dovoljno dokaza, što je potvrđeno i na sudu, naneta je direktna šteta poreskim obveznicima Republike Srbije koji to sad moraju da plate. Pored toga što su građani Srbije oštećeni zbog njihove neodgovorne odluke, i pored rešenja koje je donela protiv državnog preduzeća, Komisija za zaštitu konkurencije rešila je i da Kosovo prizna kao nezavisnu državu.

Komisiji za zaštitu konkurencije postavili smo, između ostalih, i pitanje zbog čega su na ovaj način priznali Kosovo i Metohiju na šta smo dobili sledeći odgovor.

- Posebno napominjemo da definicija relevantnog geografskog tržišta nije povezana sa pitanjem statusa AP KiM, niti teritorijalnim uređenjem Republike Srbije. Ona zavisi od niza okolnosti, mahom ekonomskih, te se često dešava da definisano relevantno tržište bude šire ili uže od teritorije Republike Srbije (kao npr. teritorija Grada Beograda, Zapadna Srbija, aerodromski par Beograd-Rim i drugo) - naveli su iz KZK.

Upravni sud je u presudi, ukinuo rešenje KZK protiv EPS Distribucije i vratio predmet na ponovno postupanje. Komisija je bila u zakonskoj obavezi da se pridržava svega što joj je naložio sud. Međutim, Komisija za zaštitu konkurencije, na čelu sa Milojem Obradovićem, rešila je da ne poštuje zakone naše države, kao ni odluku najvišeg sudskog tela Republike Srbije, pa nisu preduzeli nijednu procesnu radnju koju im je Upravni sud naložio u ponovnom postupku protiv EPS Distribucije. Interesantno je da samo dan pre sastanka sa Evropskom komisijom, KZK donosi novo rešenje kojim kažnjava EPS Distribuciju sa 412 miliona dinara, iako zakonski nije smela da donese rešenje kojim je nova kazna veća od prethodne čime je povredila opšte procesno načelo reformatio in peius.