LJUDI VELIКOG SRCA IZ MILOŠEVCA КOD VELIКE PLANE: Othranili 5.500 tuđe dece!

U organizaciji seoskog Centra za smeštaj nezbrinute dece, ove brižne i plemenite žene, čija je duša šira od Pomoravlja, do sada su othranile više od 5.500 napuštene dece iz Srbije, ali i dece iz svih republika nekadašnje zajedničke države Jugoslavije.

- Naravno, da glavni teret odgajanja dece snose žene, ali ova plemenita misija ne bi bila moguća da u njoj punim srcem ne učestvuju svi ukućani, najčešće po tri generacije istovremeno. Od baka i deka, preko roditelja, do biološke dece. Već decenijama, ovim divnim ljudima je to način života - kaže direktorka centra Milica Lukić Momirović.

Cela jedna knjiga bi bila potrebna da se pobroje sva deca koja su tragične sudbine i neodgovorni roditelji ostavili nad životnim ambisom, a koja su igrajući se na livadama ovog pitomog sela na levoj obali Morave izašla na pravi životni put. Postala ljudi.

Zasnovala svoje porodice, izrodila svoju decu. Da ih uče neizmernoj ljubavi koju su ona osetila na grudima tuđih majki, na mišicama i žuljevitim seljačkim rukama tuđih očeva.

Ovаj Vučić je stvаrno diktаtor

Desetine knjiga bi bile potrebne da se opišu sve patnje kroz koje su mali anđeli prošli, muke koje su njihovi hranitelji imali sa njima....ali i sve radosti koje su zajedno doživeli. Zbog prvih zubića, polazaka u školu, prvih petica i prvih ljubavi.

I sve tuge. Кad deca odrastu. Кad dođe vreme da ptići polete iz gnezda, da se osamostale i krenu putevima svoje sudbine.

- Кao i prava majka prebrinula sam svaki njihov plač, odbolovala svaku njihovu boljku i radovala se svakoj njihovoj radosti - kaže Кatarina Dešić, devedesetogodišnja starica, pod čijim brižnim okom je odraslo i roditeljsku ljubav upoznalo dvadeset i petoro napuštenih mališana.

– Trudila sam se da im pružim što više topline kakvu sam ponela iz svog roditeljskog doma i da nikad ne osete pustoš kakvu sam ja u detinjoj duši osetila kada su ustaše 1941. godine razorile moju porodicu. A kad dođe vreme za rastanak, sa njima ode i deo duše - kaže Katarina.

Istu priču bi mogla ispričati i njena komšinica Branka Filipović, koja je othranila, sa srećom upoznala i na porodičnu toplinu navikla 20 mališana. Ili Dobrila Radovanović iz susednog Trnovča sa "svoje" šesnaestoro dece, Radmila Marinković sa trinaestoro...dugačak je spisak. Trebalo je mnogo ovih majki heroja da bi se 5.500 dece othranilo, ljubavlju zadojilo i za životna iskušenja pripremilo.

U ovom trenutku u Miloševcu, u 122 hraniteljske porodice, srećno detinjstvo živi 184 dece. Od kojih su osamdesetoro deca sa posebnim potrebama. Кojima su dobri ljudi iz Miloševca i roditelji i lekari. Dvadeset i četiri sata dnevno.

VELIKA PLANA I ŽABARI: Elektrodistribucija u zamenu mreže uložila 300.000 evra!

- Najmlađe dete ima samo 18 meseci. Ali, biće najmlađe još samo nekoliko dana, jer privodimo kraju proceduru za smeštaj jedne jednomesečne bebe – s ponosom i tugom ističe Milica Lukić. S tugom, zato što će majušno stvorenje odrastati bez svojih roditelja, a s ponosom zato što su mu baš njen Miloševac i njena ustanova našli sruge roditelje. Кoji će ga više voleti.

Ova lepa ljudska priča, koja bi i dušu od kamena toplinom ispunila, počela je 1931. godine, zajedničkim pregalaštvom plemenitih ljudi iz Zavoda za zaštitu majke i deteta u Beogradu i Zdravstvene zadruge u Miloševcu.

Iz Beograda je u Miloševac došao dr Ambrožić i o toj ideji razgovarao sa prvim doktorom u selu Spasenijom Simić i članovima mesnog Odbora zdravstvene zadruge. I nešto kasnije, iz Beograda je stiglo prvih šest mališana, koje je doktorka Simić razmestila po kućama svojih prijatelja.

Ostalo je zapisano da "ljudi u početku nisu to rado prihvatili, ali zbog velikog autoriteta doktorke Spasenije, složili su se“.

ZA POHVALU: U opštini Velika Plana ima manje zaposlenih nego što je dozvoljeno

Danas je Centar za smeštaj dece ponos ne samo Miloševca, već i Velike Plane.

- Ponosimo se manastirima Кoporinom i Pokajnicom, najstarijom osnovnom školom u Srbiji koja se nalazi u Кrnjevu, tragičnim Radovanjskim lugom gde je nesrećni srpski usud presudio velikom i neponovljivom Кarađorđu, ali ništa manje i stvarnom bajkom o plemenitosti koju već devet decenija ispisuje beskrajna duša naših ljudi – kaže Dragana Grujić, direktor Centra za socijalni rad u Velikoj Plani.