Mariniki Tepić puna usta pravde, a o njenim skandalima brujali i svetski mediji: Karijera Đilasove pionirke puna kontroverzi
Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, poznata je po učestalim napadima na Srpsku naprednu stranku, često iznoseći netačne tvrdnje koje su bile predmet pažnje javnosti i medija.
Ista ona Marinika, koja je javnost pokušavala da ubedi da su koke nosilje u Vojnoj ustanovi Morović plantaže marihuane. Ista ona koja je, kao Dinkova „novinarka u pokušaju“, tada Čobanu, plasirala izmišljene informacije, da su tokom rata u Hrvatskoj, srpske vlasti, u Stajićevu i Begejcima (današnji Torak), držale koncentracione logore za mučenje hrvatskih zarobljenika. To je ista ona Marinika koja je, još 2016. godine, potpisala Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici i zahtevala da se srpski narod proglasi za genocidan.
Ona je tokom svoje političke karijere promenila šest ideološki različitih stranaka, da bi na kraju završila kod Đilasa. Ovo ozbiljno otvara i pitanje Tepićkine političke doslednosti i uverenja.
Takođe, u više navrata se bavila temama vezanim za pravosuđe i korupciju, pri čemu su određeni pravni postupci u kojima je učestvovala izazvali interesovanje javnosti. Jedan od takvih slučajeva je odluka sudije Osnovnog suda u Novom Sadu, koja je bez održavanja ročišta i saslušanja stranaka odbacila privatnu tužbu Aleksandra Trnovanovića iz Kovina protiv Marinike Tepić za uvredu. Ovaj slučaj je presedan u srpskom pravosuđu kada je reč o privatnim tužbama, budući da se dokazivanje standardno odvija na glavnom pretresu.
Takođe, 2020. godine u javnosti su se pojavili navodi o mogućoj manipulaciji biračkim spiskovima i selidbi glasača. Slučaj Kristijana Jašarevića iz Kovina, koji je tvrdio da mu je opozicija pretila kako bi dao lažne izjave o izbornim malverzacijama, zabeležen je u službenim beleškama MUP-a. Prema njegovom svedočenju, bio je ucenjen da lažno svedoči o uzimanju novca za glasanje.
Glas Amerike i Amnesty International su 2012. godine izveštavali o postupanju prema Romima u Srbiji u vreme kada su na vlasti bile stranke s kojima je Tepić tada bila povezana. Prema njihovim izveštajima, Romi su u okviru urbanih projekata premeštani u metalne kontejnere, što je izazvalo reakcije međunarodnih organizacija.
Godine 2020. ekstremne levičarske organizacije su u Pančevu izazvale incidente, pri čemu je došlo do sukoba sa policijom i uništavanja javne imovine. Učesnici protesta su lomili zaštitne ograde na gradilištu u centru grada i provocirali reakciju nadležnih organa, dok su u prve redove protesta postavljeni maloletnici, kako bi kasnije mogli biti predstavljeni kao žrtve policijske reakcije. Ovi događaji su zabeleženi snimcima, a na njima se videla i Đilasova pionirka Marinika Tepić, piše Epančevo.
BBC je takođe reagovao na određene tvrdnje koje je Marinika Tepić iznosila u javnosti, posebno u vezi sa optužbama na račun britanskog desničara Džima Dovsona, koga je nazvala fašistom. Kada je Dovson pokrenuo tužbu za uvredu časti i duševni bol, Tepić se pozvala na poslanički imunitet i odbila da na sudu dokaže svoje tvrdnje.
Svi ovi podaci ukazuju na niz kontroverzi koje prate političku karijeru Marinike Tepić, kako u pogledu političke doslednosti, tako i u vezi sa njenim istupima u javnosti i određenim pravnim procesima.
Izvor: ePančevo
