NACRT ZAKONA O POLICIJI VRAĆEN NA DORADU: Cilj je rešavanje nedoumice javnosti
Vlada Srbije povukla je iz procedure Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima. Kako je saopšteno iz Vlade, premijerka Ana Brnabić, u dogovoru sa ministrom policije Bratislavom Gašićem, dala je nalog da se Nacrt vrati na doradu, i da se nastavi rad na njemu kroz široke konsultacije.
Cilj je, kažu, da se razjasne sve nedoumice u javnosti, budući da je u pitanju propis od posebne važnosti za bezbednost svih građana.
PREMIJERKA POVUKLA NACRT ZAKONA O UNUTRAŠNIM POSLOVIMA: U dogovoru sa ministrom Gašićem doneta odluka
MINSTAR VUČEVIČ STIGAO U RAŠKU: Dočekao ga general Mojsilović, slede sastanci (FOTO)
CIA SKINULA OZNAKU TAJNOSTI SA DOKUMENTA VEZANOG ZA 5. OKTOBAR! Isplivali detalji o pripremama za rušenje Miloševića
Ovo je, inače, drugi put kako je ovaj zakon povučen iz procedure. Prvi put se to desilo u septembru prošle godine, a na molbu predsednika države Aleksandra Vučića.
I prethodnog i ovog puta, na meti kritike nekih međunarodnih tela i domaćih nevladinih organizacija, ali i opozicije, našli su se isti članovi nacrta vezani za uvođenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica, i za ulaženje na privatni posed bez naloga suda.
Nacrt koji je povučen predviđao je da se sigurnosne kamere za audio i video nadzor, kakve već postoje na beogradskim ulicama, koriste i za automatsku detekciju lika, koja uključuje i obradu biometrijskih podataka i telesnih karakteristika. Cilj ovakvog prepoznavanja, kako je ranije naveo MUP, jeste pronalaženje izvršilaca krivičnih dela, onih za koje se osnovano sumnja da pripremaju krivično delo, kao i za pronalaženja osoba za kojima se traga.
Civilni sektor je upozorio da bi policiji na ovaj način bile dostupne sve informacije o nekom pojedincu, od biometrijskih do podataka o kretanju.
Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je ranije da propisi iz njegovog domena zabranjuju obradu biometrijskih podataka, osim u određenim slučajevima. U te slučajeve mogli bi se podvesti razlozi koje je naveo MUP, kao što su otkrivanje počinilaca krivičnih dela i pronalaženje osoba za kojima se traga, ali se postavljalo i pitanje šta je sa ostalim građanima koje su kamere snimile.
Policijski sindikati nisu imali takve nedoumice, pa su u načelu podržali Nacrt, dok je advokatura imala primedbe na mogućnost ulaženja policije u stan bez naredbe suda, iako takva opcija već postoji u Zakoniku o krivičnom postupku. Međutim, kako kažu u Advokatskoj komori Srbije, ZKP to dozvoljava samo kada postoji saglasnost onoga ko u stanu živi, ukoliko neko zove u pomoć ili ako je to neophodno radi neposrednog hapšenja, dok je ovim Nacrtom predviđena i mogućnost ulaska u stan radi obezbeđivanja dokaza za pokretanje i vođenje krivičnog postupka.
Primedbe u javnosti izazvalo je i rešenje da se na policijskim uniformama umesto imena i prezimena nalaze određene oznake. Prema njima bi mogao da se utvrdi identitet policajaca, ali građani ne bi znali ko je u pitanju.