Najvažniji u diplomatskoj ofanzivi Srbije: Šta državi donosi sastanak Vučića i Merkelove
Susret u petak u Berlinu
Najvažniji sastanak u okviru predsednikove "diplomatske ofanzive" za rešavanje kosovskog pitanja zakazan je za petak kada će se Vučić sastati sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, upravo u Nemačkoj. Šta će poručiti Berlin i koji će biti naš odgovor?
Pročitajte i:
Da se uistinu radi o diplomatskoj ofanzivi potvrđuje predsednikova agenda: u samo mesec dana očekuju se bilateralni sastanci sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i njegovim ministrom spoljnih poslova, predsednicima Bugarske i Belgije, poseta BiH, potencijalni sastanak sa Kolindom Grabar Kitarović, poseta političkih i privrednih predstavnika nemačke pokrajine Baden-Virtemberg Beogradu i, konačno, novi susret sa Federikom Mogerini. Ipak, ključna etapa diplomatskog puta je, bez sumnje je ona koja vodi u Berlin, u kabinet najmoćnije evropske kancelarke.
Poziv koji je Angela Merkel uputila predsedniku Vučiću – drugi u poslednja dva meseca – ohrabrujući je znak smatra bivši ambasador Srbije u Berlinu Milovan Božinović i objašnjava da on pruža mogućnost da se dijalog pomeri sa mrtve tačke.
- U toj proceni je naša vlast sigurno u pravu – kaže Božinović.
On veruje da je, u situaciji u kojoj je dijalog evidentno u krizi, potrebno da značajne zemlje nešto učine, da približe beograd i prištinu i poguraju stvari. Stoga, kako se pretpostavlja, Vučić i ide u Berlin kod kancelarke da proveri šta se još može obezbediti.
Vulin o položaju Srbije: Vučić će uspeti da se izbori za Kosovo
Predsednik Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić ukazuje na drugi bitan momenat, a to je da su Merkel i predsednik Srbije izgradili kredibilan odnos poverenja, koji može pozitivno uticati na rešavanje izazova na Balkanu. Miletić, međutim, ne veruje da od Nemačke odnosno susreta Merkel – Vučić možemo očekivati trajno rešenje, već samo bolje razumevanje srpske situacije i stvaranje uslova da se u doglednom roku stvari reše.
- Treba imati u vidu da nemačka politika ima jednu konstantu, te da ta konstanta nije u skladu sa kompromisima koje Srbija traži kako bi izgradila trajno rešenje na Balkanu – primećuje Miletić.
Da i Vašington deli osećaj Berlina misli i Edvard Džozef, profesor američkog Univerziteta "Džons Hopkins" koji ukazuje da za Vašington "status kvo" nije rešenje, a na pitanje da li SAD imaju ambiciju da se pitanje Kosova reši ove godine odgovara da je "očigledno da će Kosovo biti pitanje broj jedan između Vašingtona i Beograda".
- Vašingtonu je jasno da dijalog koji vodi Evropska unija u Briselu očigledno neće funkcionisati. To je konačno postalo jasno i evropskim partnerima, među kojima je sazrelo mišeljenje da dijalog Beograda i Prištine u Briselu ne daje i neće davati rezultate, te da se mora pogurati – kazao je Džozef.
Šta ostaje srpskoj strani? Ne treba zaboraviti da će do kraja meseca predsednik Vučić izneti svoju platformu za rešavanje kosovskog pitanja. Kako je već rekao, vaga između dve opcije od kojih je jedna zamrznuti konflikt. U međuvremenu, Priština ubrzano radi na pripremanju Zajednice srpskih opština, al bez tutorstva Vašingtona i Brisela albanski lideri kroje svoju viziju praktično bez srpskog uticaja.