NEK IM NEKO KAŽE DA JE DOSTA! Albanci SRPSKU PRESTONICU proglasili SVOJOM
Nemanjići se prevrću u grobu
Carski grad koji je privremeno prisvojio Stefan Nemanja, pripojio ga srpskoj srednjevekovnoj državi Stefan Prvovenčani, a prestonicom ga proglasili kralj Milutin i carevi Uroš i Dušan - Prizren - juče je usvajanjem zakona u tzv. kosovskoj skupštini postao glavni istorijski grad samoproglašenog Kosova!
Pročitajte i:
Naime, tada je izglasan "Zakon o glavnom gradu Kosova - Prištini" i istovremeno, za istorijski glavni grad proglašen Prizren, čime je definitivno stavljena šapa Albanaca na brojne srpske srednjevekovne manastire, svetu srpsku zemlju, objekte pod zaštitom Uneska...
Istoričar Čedomir Antić kaže da je ovo način da se srpska istorija preinači u albansku, kao što je do sada pokušavano mnogo puta.
- Nema mnogo komentara tu. Prvo, tzv. kosovska vlast tvrdi da predstavlja sve narode na Kosovu, tako uvek mogu da kažu da to rade zbog Srba. Činjenica da zbog posledica rata tamo i nema više Srba, ali oni tvrde da su učinili sve da se Srbi vrate, što su im različite međunardone ustanove dale za pravo i potvrdu. Nema šta tu da se komentariše - zaključio je srpski istoričar.
Njegov kolega i potpredsednik SPS-a Predrag Marković pokušao je da se našali, rečima "da je Priština toliko ružan grad, da su morali da uzmu Prizren, jedini lep grad na Kosovu, kao glavni."
- Uvek sam se čudio zašto Prizren nije bio glavni grad Kosova i u staroj Jugoslaviji, jer je najlepši grad na Kosovu. Oni su uzeli sve, svetinje, ovo za istorijsku prestonicu i nije toliko bitno. Oni mogu šta hoće, šta imamo mi s tim, mnogo gore stvari su nam uradili nego ta simbolička pitanja. Oni su stvarno prisvojili sve što su mogli, zašto ne bi i ovo - pita se Marković.
Veći broj crkava u Prizrenu, inače, datira iz 14. veka. Crkva Bogorodice Ljeviške zadužbina je kralja Milutina podignuta 1306/07. godine, i istorijsko je sedište episkopa prizrenskog Srpske pravoslavne crkve iz kog potiču i tri najstarije sačuvane freske. Crkva je stavljena na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, kao deo ansambla srednjovekovnih spomenika na Kosovu.
Nadomak Prizrena nalazi se i vrhunac sakralnog graditeljstva, manastir Svetih arhangela, zadužbina cara Dušana u periodu 1343. do 1352. godine. Ceo manastirski kompleks se nalazi pod zaštitom Republike Srbije kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Većina od 25 srednjevekovnih hramova, tri manastira, Bogoslovija i rezidencija episkopa koji su postojali u Prizrenu, gotovo sve spaljeno i uništeno u martovskom pogromu 2004. godine