Nevidljivi ubica svake godine usmrti 5.400 ljudi u Srbiji: Stanovnici ovih gradova najviše umiru

Prašina (PM) manja od 10 mikrometara u zagađenom vazduhu, odgovorna je, kako procenjuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO), za preuranjenu smrt više od 5.400 ljudi svake godine u Srbiji.

Nevidljivi ubica, PM 10 čestice prilikom udisanja direktno napadaju respiratorni sistem i deponuju se u najdubljim delovima pluća, posebno ugrožavajući decu, trudnice, stare osobe i hronične bolesnike.

- Kao parametri zagađivanja vazduha posmatraju se i koncentracije sumporovih i azotovih oksida, ali su PM 10 čestice najbitnije po posledicama za ljudsko zdravlje, zato što se talože u alveolama, u kojima se vrši razmena kiseonika i ugljen dioksida - objašnjava onkolog dr Zoran Živković, predsednik Saveza za zdravlje u Valjevu, koje je pored Beograda i Užica, najcrnja tačka u Srbiji po koncentraciji PM 10 čestica u vazduhu.

- Tada nastaje fenomen kao kad se kesa od usisivača prepuni, a motor i dalje radi i pregreva se. U slučaju udisanja PM 10 čestica, koje skraćuju dah, srce se napreže da bi kompenzovalo smanjeni unos kiseonika i pri tom se iscrpljuje. Na taj način, pored razboljevanja pluća, one dovode i do srčanog ili moždanog udara i možemo ih smatrati uzrokom iznenadne srčane smrti, za koji nemamo valjani dokaz - dodaje dr Živković.

Istraživanje kvaliteta vazduha SZO i Instituta "Batut" pokazalo je da je u Srbiji prosečna zagađenost vazduha dva puta viša od preporučene i da se kreće od 12 do 33 mikrograma po metru kubnom. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine, pak, pokazuju da čak sedam, od 13 područja u Srbiji, ima prekomerno zagađen vazduh sa teškim metalima poput olova i nikla.

U najgoroj, trećoj, kategoriji, su područja Beograda, Užica, Valjeva, Kragujevca, Sremske Mitrovice, Pančeva i Bora gde su prekoračene tolerantne vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija vazduhu.

- Među tim materijama, dominiraju PM 10 čestice, koje su posledična "kombinacija" uticaja grejanja, saobraćaja i industrije, s obzirom da predstavljaju smešu dima, čađi, prašine, kiseline i metala, a od hemijskih elemenata sadrže i teške metale, pre svega olovo, kadmijum, nikal i arsen – stoji u zvaničnim izveštajima o zagađenju vazduha u Srbiji.

Rešenje celokupnog problema aerozagađenja, upozorava struka, zahteva multidisciplinarni pristup.

- Treba se fokusirati na saobraćaj i vozila na dizel pogon, koja ispuštaju ugljen dioksid, ugljen monoksid, azot monoksid, azot dioksid, koji u reakciji sa vlažnim vazduhom daju kiseline i jedan su od uzroka takozvanih "kiselih kiša".

- Posebna pažnja se mora obratiti na starost automobile i njihovu potrošnju i sagorevanje goriva. Ako bi zagađenje česticama PM 10 smanjili za 10 mikrograma po metru kubnom, broj smrtnih slučajeva bi se prepolovio - kaže dr Živković.