"U minut do 12": Država donosi novi NACIONALNI program za borbu PROTIV RAKA
Država uskoro donosi Nacionalni program za borbu protiv raka, kojim će broj karcinoma u Srbiji biti smanjen za 30 odsto, a smrtnost od ove bolesti za čak 40 odsto, najavio je dr Radan Džodić, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju.
Pročitajte i:
Ovaj program baziraće se prevashodno na prevenciji svih oblika kancera i obuhvataće kampanje za zdraviji život, zabranu pušenja, kvalitetniju ishranu... Plan je da se radi i na povećavanju broja pregleda za rano otkrivanje bolesti i da se drastično skrate liste čekanja u bolnicama.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar uveren je da će se ostvariti značajni rezultati koji će doprineti drugačijoj statistici kada su u pitanju maligna oboljenja u Srbiji. On ističe da je "minut do 12, jer su nam se desile stvari na koje smo upozoravali".
- Neophodno je da se promene stvari, da svako krene od sebe, da promenimo životne navike, način ishrane, fizičke aktivnosti, da redovno idemo kod lekara. Jedino tako ćemo pomoći i sebi i svima onima oko nas. Ovo je najbitnija borba i ona će biti naš prioritet - rekao je Lončar.
Jednostavne mere
Prema Džodićevim rečima, "najbolji lek" u borbi protiv karcinoma, od kog godišnje u našoj zemlji oboli 36.000 ljudi, a čak 20.000 umre, upravo je dobra prevencija. Ona ujedno i čini okosnicu Nacionalnog programa za borbu protiv raka, koju je sastavio tim domaćih stručnjaka, a koji će se uskoro naći i pred poslanicima Skupštine Srbije.
Primarna prevencija
- zdravstvena edukacija stanovništva
- zdrava ishrana
- prevencija pušenja i alkoholizma
- unapređenje ishrane i prevencija gojaznosti
- zaštita od kancerogenih materija iz životne sredine
- prevencija infekcija značajnih za razvoj raka
- zaštita od prekomernog izlaganja UV zracima
Sekundarna prevencija
- pregledi za rano otkrivanje raka ("skrininzi")
- bolja dijagnostika i lečenje
- pomoć onkološkim pacijentima i njihovim porodicama
Najčešće vrste raka u Srbiji
- rak dojke
- rak grlića materice
- rak pluća
- rak debelog creva
- Da li ćemo oboleti od raka ili ne, dobrim delom zavisi od nas samih i naših životnih navika. Naučno je dokazano da ljudi koji se zdravo hrane, jedu dosta voća i povrća, ne piju, ne puše i fizički su aktivni imaju malu šansu da obole od ove opake bolesti. Nasuprot tome, gojazni ljudi, oni koji su skloni cigaretama i alkoholu, jedu crveno meso, slanu hranu i neaktivni su, češće obolevaju. Samo alkoholizam je odgovoran za deset odsto smrtnih ishoda od raka. Sve su to jednostavne i jeftine mere, a ukazivanjem na njih, možemo da smanjimo broj obolelih za čak 30 odsto - kaže Džodić. On navodi da su u Nacionalnom planu za borbu protiv raka svima, od pojedinca pa do predsednika države, date jasne smernice kako bi se trebalo ponašati i šta činiti da se broj obolelih, koji iz godine u godinu raste, konačno smanji.
- Plan sadrži spisak svih faktora rizika, od ishrane, pića, pa do kancerogenih agenasa u životnoj sredini. Tako, primera radi, dajemo preporuku kako da, ukoliko se otkrije da je jedno mesto bilo kontaminirano, pratimo stanovništvo koje tu živi kako ne bismo imali epidemiju karcinoma - kaže on.
On napominje da je bitan deo strategije i "skrining", odnosno rano otkrivanje raka.
- Što se rak ranije otkrije, lečenje je jeftinije i uspešnije. Nadamo se da ćemo, ukoliko se ono što predlažemo primeni, smrtnost od raka smanjiti za nekih 40 odsto. Naime, "skrining" podrazumeva da se osobe određene starosne dobi ili koje su pod većim rizikom pozivaju povremeno na preglede pisanim pozivom, koji bi im stizao na kućnu adresu. Problem je kod nas što se ljudi obično javljaju kod lekara kad je bolest ozbiljno uznapredovala i tada su šanse za izlečenje obično nikakve. Cilj "skrininga" je da se karcinom, ako postoji, otkrije u početnoj fazi - objašnjava Džodić.
Početak borbe
Doktorka Ana Jovićević, koja je jedan od autora ovog plana, navodi da je on zapravo jedno sveobuhvatno uputstvo za borbu protiv raka.
- Njime se zapravo predlažu mere kojima bismo mogli da smanjimo i broj obolelih i broj umrlih od raka u Srbiji. Osim preventive i "skrininga", on sadrži i niz drugih predloga kako bi trebalo svi u medicinskom lancu da postupaju i šta da urade da se smanji uticaj maligniteta na kvalitet života obolelog. Mi nismo u obzir uzimali da li trenutno imamo kapaciteta za to, niti smo to razmatrali, već smo napravili jednu vrstu vodiča, odnosno jedan krovni dokument, iz koga bi, ukoliko se on usvoji, trebalo da izađe još novih predloga i propisa - objašnjava Jovićevićeva.