NOVI PLAN ZA KOSOVO POD VELOM MITSERIJE! Njegov sadržaj TAJNA, ali jedan otkriveni detalj INTRIGIRA - da li će Zapad biti na strani Srbije?!

Zašto? Zato što ta vest može značiti samo jedno: Ili taj plan ne podrazumeva međusobno priznanje Beograda i Prištine, što bi bila dobra vest za Srbiju ili je po sredi nešto potpuno suprotno - pet država EU koje do sada nisu priznavale Prištinu, promenile su stav i prihvatile kosovsku državnost. Ova druga opcija stavila bi Beograd u mat poziciju, izbivši mu iz ruku ključni argument u borbi za Kosovo.

Šta znači to što je svih 27 država članica EU podržalo evropski predlog za rešenje kosovskog pitanja? Da li to što je iza tog predloga stalo i pet država EU koje zvanično ne priznaju nezavisnost Kosova znači da se u tom dokumentu ne spominje priznanje Kosova kao nezavisne države ili su i te članice EU "legle na rudu" i prihvatile kosovsku državnost? Analitičari ocenjuju da je EU izašla u susret "crvenim linijama" Beograda pa se u predlogu ne spominje ni priznanje kosovske nezavisnosti ni dozvola za ulazak Prištine u UN.

Kako se bliži subota i dolazak četvorice predstavnika Kvinte Jensa Pletnera, Emanuela Bona, Gabrijela Eskobara i Miroslava Lajčaka u Beograd na razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem tako zapadni zvaničnici sve glasnije ističu da iza najnovijeg, modifikovanog predloga za rešenje kosovskog pitanja stoji svih članica EU.

"Predlog ima snažnu podršku svih 27 članica EU"

To je u ponedeljak posebno istakao šef diplomatije EU Đuzep Borelj koji je naglasio da "nedavno revidirani predlog EU koji su podržavale Nemačka i Francuska sada ima snažnu podršku svih 27 članica EU".

Borelj je pritom izrazio nadu da će se Beograd i Priština posvetiti deeskalaciji situacije i povratku dijalogu.

- Strane se moraju vratiti dijalogu. To je zadatak koji je EU dobila od Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a i ja, kao medijator. Ovo je neophodno za obe strane na evropskim putevima. Posle letnjih incidenata doneli smo predlog za dvojicu lidera (Vučića i Kurtija prim. aut.), ažurirali smo ga poslednjih nedelja, posle poslednjeg dogovora koji smo postigli o tablicama, za koji smo se nadali da ćemo izbeći tenzije. Ponudili smo taj predlog i moramo ga hitno izneti. Srećan sam što smo za ovu inicijativu dobili snažnu podršku svih ministara. Sada je to predlog 27 država EU - podvukao je Borelj.

"Ko ne priznaje Kosovo nek ne blokira predlog"

Kako je EU postigla jedinstvo u vezi sa predlogom za rešenje kosovskog pitanja objasnio je američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar. Kako je otkrio, sa pet država EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova postoje stalni i česti razgovori.

- Kosovo je nezavisna država i više nije pitanje statusa, već priznanja. Ako i ne dobijemo priznanje od svih, bar očekujemo da ne bude blokiranja - istakao je Eskobar na nedavnom brifingu o Zapadnom Balkanu.

"Predlog - most ka rešenju problema"

Sinhronizovano delovanje EU u vezi sa kosovskim problemom najavila je još početkom novembra predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kada se još predlog za rešenje kosovskog pitanja nazivao francusko-nemačkim.

- Želim da kažem da postoji potpuna podrška francusko-nemačkom predlogu. I mi smo integrisali taj predlog u dijalog koji se vodi. Stoga pozivamo obe strane da to iskoriste, jer taj predlog je most ka rešenju problema koji može da se reši - istakla je tada Ursula fon der Lajen.

Ako pet država EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova nemaju ništa protiv evropskog predloga za rešenje kosovskog pitanja može li Srbija da prihvati takav dokument?

Višemesečna izgradnja jedinstva EU u vezi sa KiM

Bivši diplomata Srećko Đukić ističe da je već više meseci traje izgradnja evropskog jedinstva u vezi sa rešavanje kosovskog pitanja.

- Sada je to jedinstvo pogotovo vidljivo uz svesrdnu podršku SAD-a. Prema poslednjim informacijama, u najnovijoj verziji evropskog plana izbegnute su crvene linije Beograda u pogledu međusobnog priznanja Srbije i Kosova, ali i ulaska Kosova u UN - ocenjuje Đukić.

Kako kaže, napravljen je vešt diplomatski manevar.

- Beogradu je ponuđena primamljivija ponuda iako ona suštinski nije mnogo izmenjena - smatra Đukić.

Srbija nema rezervni plan?

Sagovornik tvrdi da se pet država EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova nisu do sada destruktivno ponašale u vezi sa kosovskim pitanjem.

- U dosadašnjoj praksi sve što su imale u vezi sa Kosovom te države su rešavale bilateralno. Nikada nisu koristili veto niti blokirale procese ka rešavanju kosovskog pitanja. Tako se i sada ponašaju i verovatno čekaju krajnji ishod dijaloga Beograda i Prištine da bi i same donele odluku u vezi sa kosovskim pitanjem. Te države sigurno neće priznati nezavisnost Kosova pre konačnog rešenja - apostrofira Đukić.

Bivši diplomata smatra da je Srbija u veoma nezahvalnoj poziciji.

- Mi nemamo rezervni plan ni izlaz iz ove situacije. Ako odbijemo evropski predlog biće to krajnje nepovoljno po nas, s druge strane, ako prihvatimo sledi nam detaljna analiza šta dobijamo sa tim - zaključuje Đukić.

Zašto bi Španija tražila od Srbije da prizna Kosovo?!

I direktor Evroatlantskog saveza Srbije Dragan Šormaz ističe da je prema njegovim saznanjima EU u najnovijem, modifikovanom predlogu izašla u susret "crvenim linijama" Beograda.

- U tom predlogu od Srbije se ne traži da prizna nezavisnost Kosova niti da dozvoli ulazak Prištine u UN. Zašto bi Španija ili Rumunija tražile od Srbije da prizna nezavisnost Kosova kada ni one same to nisu učinile - pita se Šormaz.

Kako kaže, bez obzira na sve treba imati u vidu da je to samo predlog.

- To znači da je potrebno dve strane da sednu za sto da bi se došlo do rešenja. Ipak, da bi do toga došlo neophodna je hitna deeskalacija situacije na Kosovu. Mora da se sedne za sto i razgovara da li sada u subotu, nedelju ili neki drugi dan bitno je da se razgovara - naglašava Šormaz za "Blic".

"Mora da se sedne za sto i razgovara"

Sagovornik objašnjava zbog čega je bitno da se razgovara.

- To je interes Srbije i naših građana. Podsetiću da je samo u poslednjoj deceniji iz Srbije otišlo pola miliona građana i to će pokazati rezultati nedavnog popisa. Zbog toga mora da se razgovara o ovom predlogu, a ne zbog NATO-a, SAD, EU, Rusije ili ne znam koga - zaključuje Šormaz.