SUTRA JE PREOBRAŽENJE GOSPODNJE: Na dan kada se menja i voda i gora, evo šta treba da uradite

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju 19. avgusta praznik posvećen Preobraženju Gospodnjem.

Ova svetkovina se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, a posvećena je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor u Svetoj zemlji (Izraelu) kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.

Bečki Standard o Predsedniku Srbije: Aleksandar Vučić je srpski Vilijem Brant

Ana Brnabić potrešena vešću o terorističkom napadu: Uputila pismo saučešća premijeru Barselone

Kako trojica evanđelista izveštavaju, Hristos se sa nekolicinom svojih učenika povukao na molitvu na Tavorsku goru. U jednom momentu se preobrazio, zasjao kao sunce, a uz njega su se pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija. S nebesa je dopirao jasan glas "ovo je sin moj mili, koji mi je po volji, njega poslušajte".

"Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu", piše u verskim knjigama.

Praznična trpeza bogata vinom i ribom

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Sutra se na kraju svete liturgije osvećuje grožđe. Takođe se ono deli na groblju za pokoj duša mrtvih. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.

Ikona Preobraženja nalazi se često na ikonostasima. Na njoj je predstavljen Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.

Narodna verovanja na ovu svetkovinu

U narodu postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava. Kako se veruje, u otvorenim vodama, rekama i moru, ne treba se više kupati. Neke porodice danas slave krsnu slavu.

Praznik Preobraženje slavi se na istoku od sedmog veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda.

Naime, Janoš Hunjadi, kod nas zvani Sibinjanin Janko, mađarski velikaš, zajedno sa franjevcem Ivanom Kapistranom sprečio je sa vojskom prodor Turaka na sever. Obojica su kratko posle pobede umrli, prvi u Zemunu, drugi u Iloku.