OEBS-ova Ličnost godine za vladavinu prava, sudija Dragana Boljević "predmete u fioci držala i po dve godine"!?

Da li je Apelacioni sud u Beogradu morao da bude baš taj sud u kome su uhleblje našli i neki koji su u pravosuđu ostali puzeći kroz mala vrata, a ne regularnim izborom? I to baš oni koji nisu reformu pravosuđa prošli ne zbog nekih političkih pritisaka ili revanšizma ( zbog čega su inače stradale zaista mnoge sudije i tužioci u Srbiji), već zbog sporosti, aljkavosti i neažurnosti u svom radu…

Zato će vam, bar svaki drugi građanin Srbije, sa puno argumenata reći, kako su sudovi u Srbiji spori, neefikasni i da se u mnogim slučajevima to namerno radi!? Pored korupcije, zapadnog tutorstva, namerna ili slučajna – sporost ( aljkavost) je treća rak rana našeg pravosuđa koja umnogome kvari sliku srpskog modernog i prosperitetnog društva… I našta izvršna vlast nikako ne može uticati!

U osnovi sporosti rada sudova uglavnom leži takođe korupcija, jer je uvek jednoj stranci u postupku u interesu da se slučaj razvuče u nedogled, pa čak u varijantama i da zastari, posebno kad su u pitanju krivični postupci – tvrde mnogi poznati beogradski advokati. – Sudski procesi se često vode tako da im se godinama ne nazire okončanje, tako da je sasvim opravdan revolt stranaka u postupku, odnosno građana Srbije. Istina je, da smo imali primere tokom čuvene reforme pravosuđa, da su se mnogi sudski predmeti preusmeravali iz jednog suda u drugi, od jednog sudskog veća u drugo, pa je i to itekako uticalo na užasnu sporost rada sudova. Sve to žestoko iritira građane i otvara direktnu sumnju da je možda suprotna strana “podmitila sudiju” da namerno odugovlači sudski postupak!?

Antikorupcijski portal Embargo podsetiće na samo neke karakteristične slučajeve ne(namerne) sporosti u radu pojedinih sudija koji su itekako javnosti dobro poznati, a u sprezi su sa tim famoznim “spoljnim elementom” koji zasigurno opterećuje efikasan rad našeg pravosuđa. Javnost je itekako poznato ime sudije Apelacionog suda, Dragane Boljević, od 2006.godine predsednice nevladine organizacije, čuvenog Društva sudija Srbije i njenog nereizbora za sudiju u čuvenoj reformi pravosuđa opštim izborom sudija iz 2009.godine!

Srpskoj javnosti nije poznato šta su bili stvarni razlozi kojim su se rukovodili članovi Visokog saveta sudstva da sudiju Boljevićevu “ostave ispod crte”. Ali, Dragana Boljević se žalila Upravnom sudu, koji u aprilu 2013.godine poništava odluku Vosokog saveta sudstva, pa je tako slučaj Boljević ponovo vraćen na odlučivanje VSS!? Ali, ovoga puta, VSS bio je u novom sazivu u kome su, kako se tada nezvanično tvrdilo “većina bili članovi njenog Društva sudija”, pa je njihova odluka iz maja 2013.bila na neki način i logična?!
Dragana Boljević je izabrana za sudiju Apelacionog suda čime je izgleda “uslišena želja onih spolja”, jer je ona više od deceniju unazad bila izuzetno aktivna u međunarodnim (saradničkim) okupljanima na temu pravosuđe u zemljama regiona… Naravno da nisu za sve te godine Boljevićkinih “međunarodnih pravnih ekskurzija”izostala brojna priznanja, plakete i nagrade kao još jedan dokaz za njene izuzetne saradničke ( podaničke?!) sposobnosti! Posebno kad su u pitanju ideje i predlozi zapadnih mentora, pre svega kroz Društvo sudija koje ona predvodi punih 12 godina!

Mišljenje o razrešenju sudijske funkcije za Draganu Boljević donele su njene kolege sudije, jer su imali pred sobom konkretne dokaze njenog “rada” – ostalo je zabeleženo u zvaničnim izveštajima kada se odlučivalo o njenom reizboru.

U njima se nalaze sledeće konstatacije “ da predmete nije radila po redosledu, što znači da su neki završavali u fioci?! Čak 180 predmeta ( odluka po žalbi) je rešila u periodu dužem od dve godine, a rok je bio 30 dana, a u izuzetnim slučajevima 60 dana, jer se radilo o žalbama a ne celim predmetima”!?

U obrazloženju zbog čega prvobitno sudija Okružnog suda u Beogradu, Dragana Boljević nije bila reizabrana navodi se još: “ U brojnim predmetima gde je bilo potrebno samo napisati već donetu odluku, ona je to radila duže od godinu dana od donošenja te odluke! U brojnim slučajevima predmeti su čekali gde je bilo potrebno samo stranci dostaviti dokumentaciju na dopunu!? Pa i pored svega navedenog i dokumentovanog, ona je 2013.postala sudija Apelacionog suda ne regularnim izborom, nego odlukom Upravnog suda!? Inače, nije nebitna i činjenica da joj je muž advokat…”.

Sudija Dragana Boljević je na odluku prvog sastava Visokog saveta sudstva ( iz 2009., broj 06-00-37/2009-01 od 25.decembra 2009. I 119-05-00632/2010-01 od 14.juna 2010.) o prestanku njene sudijske dužnosti izjavila je prigovor i podnela je Ustavnu žalbu.