OSUĐENI I ZA ZLOČINE ZA KOJE SU BILI OSLOBOĐENI Detalji presude Stanišiću i Simatoviću
Bivši rukovodioci Službe državne bezbednosti Jovica Stanišić i Franko Simatović osuđeni su danas pravosnažno u Mehanizmu za krivične sudove u Hagu na 15 godina zatvora za zločine počinjene u šest gradova u BiH i jedan zločin na Daljskoj planini u Hrvatskoj u ratu početkom devedesetih.
Žalbeno veće ukinulo im je prvostepene kazne od po 12 godina zatvora na koje su bili osuđeni 2021. godine zbog podržavanja i pomaganja zločina u Bosanskom Šamcu 1992. godine i osudilo ih na po tri godine veće kazne.
PALA PRAVOSNAŽNA PRESUDA U HAGU: Stanišiću i Simatoviću po 15 godina zatvora
Oni su sada osuđeni i za neke zločine za koje su pre dve godine bili oslobođeni. Žalbeno veće je u tim pojedinim stavkama delimično prihvatilo žalbu tužilaštva i proglasilo ih odgovornim za proterivanje nesrpskog stanovništva iz velikih delova BiH i Hrvatske.
Osuđeni su i za učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu, kako je sud naveo, da se počine krivična dela ubistva, deportacije, nehumana dela, progoni, prisilna premaštanja prilikom zauzimanja Bijeljine, Zvornika, Bosanskog Šamca, Doboja i Sanskog Mosta u proleće 1992. godine i za zločine u Trnovu u julu 1995. i u septembru iste godine u Sanskom Mostu. Mehanizam u Hagu proglasilo ih je odgovornim i za ubistva u Daljskoj planini u Hrvatskoj u junu 1992.
- Žalbeno veće je utvrdilo da je Služba državne bezbednosti Srbije finansirala Srpsku dobrovoljačku gardu i plaćala njihove komandante i pripadnike. Stanišić i Simatović su tim finansiranjem zajednički doprineli izvršenju zajedničkog zločinačkog cilja prilikom ubistava u Sanskom mostu 1995 . godine - kazala je predsedavajuća Žalbenog veća sudija Grasijela Gati Santana.
- Osnivali su kampove za obuku dobrovoljaca i imali zajedničku nameru da se sprovede zajednički zločinački cilj i proteraju nesrbi. Odgovorni su za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu i krivična dela koja su počinili drugi, glavni izvršioci.
Stanišić i Simatović su oslobođeni odgovornosti za UZP u Bosanskom Šamcu, jer, kako je to navela sudija Santana, nije utvrđeno da su lično planirali zločine i imali nameru i uticaj na počinioce da ih izvrše.
Žalbeno veće je u potpunosti odbacilo žalbe Stanišića i Simatovića po svim tačkama, a prihvatilo deo žalbe tužilaštva.
Ovo je inače poslednja presuda u predmetima za zločine u Jugoslaviji devedesetih, koji su suđeni u Haškom tribunalu.
Žalbeno veće je Stanišiću i Simatoviću produžilo pritvor u kojem se neprekidno nalaze poslednje dve godine u Sheveningenu. U njemu će ostati do prebacivanja u zatvor u određenoj evropskoj zemlji.
Stanišić je do sada u pritvoru proveo sedam godina i dva meseca, a Simatović osam godina i tri meseca. Posle deset godina u zatvoru mogu da traže od predsednika Mehanizma u Hagu uslovni otpust na osnovu dve trećine izdržane kazne.
Sudski postupak trajao 20 godina
Sudski postupak protiv njih dvojice trajao je 20 godina, od 2003. godine kada je podignuta optužnica i kada su uhapšeni u Beogradu u akciji "Sablja" i izručeni Hagu. Nakon prvog suđenja obojica su oslobođeni 2013. godine, međutim, tužilaštvo se žalilo, pa je ta prvostepena presuda 2015. godine ukinuta i naloženo je da im se ponovo sudi. Drugo suđenje počelo je 2017. godine i oni su u junu 2021. godine proglašeni krivim za zločine u Bosanskom Šamcu 1992. godine i osuđeni na po 12 godina zatvora. Za druge optužbe su oslobođeni. Na tu presudu su se žalili i oni i tužilaštvo, pa je Žalbeno veće sada donelo konačnu odluku i osudilo ih i za dodatne zločine, a kaznu povećalo na 15 godina zatvora.