Pal Teleki: Čovek koji se ubio jer nije hteo da napadne Kraljevinu Jugoslaviju 1941.
Kada je shvatio da je napad na Jugoslaviju neizbežan, mađarski premijer se našao između čekića i nakovnja, između Hitlera i Engleza. Između propasti svoje zemlje i gaženja reči.
Mađarska je već bila u savezu sa Nemačkom i Italijom, a sa njom Rumunija i Bugarska. Jedino se Jugoslavija nećkala i otezala da pristupi Trojnom paktu, savezu koji se nije dopadao ni knezu Pavlu, niti većinskom srpskom narodu.
Ipak, ostavljena na nemilost Trećem rajhu koji je uveliko zgazio Poljsku, Čehoslovačku, Dansku, zemlje Beneluksa i Francusku, i bez pomoći iz Velike Britanije, Jugoslavija je poklekla i 25. marta potpisala pristupanje u Beču.
Kontroverzna ličnost: Smetali mu Jevreji
U svom prvom mandatu, ubrzo nakon Prvog svetskog rata, Teleki je kao premijer doneo protivjevrejski zakon, prvi u Evropi, koji je Jevrejima uskratio puno pravo na obrazovanje. Visoko školovanje moglo je da upiše onoliko Jevreja koliko ih je procentualno bilo među Mađarima.
Kada je 1939. ponovo postao premijer, doneo je drugi protivjevrejski zakon. Ovoga puta nisu mogli da budu urednici, režiseri, producenti, nisu mogli da budu u upravljačkim strukturama vlasti.
Koliko ih je bilo procentualno u ukupnoj populaciji, toliko je moglo da ih bude zaposleno u preduzećima, u svetu biznisa uopšte.
Radno sposobni Jevreji su terani na prinudni rad, dok su oni koji nisu mogli da potvrde da su državljani Mađarske (npr. sa teritorija pripojenih od Čehoslovačke) bili deportovani. Mnogi su predati Nemcima da budu pogubljeni.
Činilo se da Mađarska nema naročitih razloga za dvoumljenje: kada su svi na evropskom kontinetu sa Nemcima, što ne bi i oni. Sa Jugoslavijom nije bilo problema, pogotovo jer je u decembru 1940. sa Beogradom potpisan sporazum o nenapadanju i Pakt o večnom prijateljstvu i tako, crno na belo, sahranjeni duhovi prošlosti.
27. mart: Iskušenje za Jugoslaviju, ali i za Mađarsku
Međutim, da se stvari promene iz korena pobrinuli su se elementi u vojsci Jugoslavije koji su organizovali brz vojni puč i 27. marta smenili vladu koja je potpisala sporazum sa Nemačkom. (pogledajte: BOLJE RAT, NEGO PAKT! Odbili smo 27. marta prelaz stranim trupama - zvuči poznato?)
Hitler se nije dvoumio; gnevan što su "Srbi pogazili dogovor" u koji je uložio tri godine vremena i strpljenje koje nije poklanjao nikome ni pre ni posle, vođa Rajha je Direktivom 25 naložio uništenje Jugoslavije, tj. Srbije.
Preko ambasadora u Berlinu, Mađarskoj je poručeno da se od nje očekuje pozitivan odgovor na poziv da učestvuje u agresiji na Jugoslaviju. Ne samo da će nemačke trupe napasti preko njene teritorije, nego i da vojska kontrolisana iz Budimpešte iskoristi priliku "da povrati teritorije koje su Jugosloveni ukrali 1918.
Teleki je, kao premijer, stupio u kontakt sa Entonijem Idnom, britanskim ministrom spoljnih dela, koji mu je rekao da će London objaviti rat Bidimpešti ako se ona ne bude aktivno suprotstavila napadu na Jugoslaviju. Teleki se našao između čekića i nakovanja.
Ako odbije Hitlerov zahtev, mislio je da će se Nemačka posle Jugoslavije ostrviti na Mađarsku, kao što je na Čehoslovačku i Poljsku. Isto tako je mislio da učešće u "ubistvu južnog suseda" znači rat sa Englezima, ali i gaženje pakta do kojeg je mnogo držao.
Osvanuo je 3. april 1941. godine. Javljeno mu je da nemačke snage ulaze u Mađarsku, što je bila posledica samoinicijativnog dogovora načelnika Generalštaba Verta, etničkog Nemca i regenta admirala Hortija, sa Rajhom.
Kada je poslužitelj, nakon podužeg kucanja, ušao u premijerovu sobu, zatekao ga je mrtvog, sa revolverom u ruci.
"Pogazili smo reč... Iz kukavičluka. Narod oseća da smo se odrekli časti i da smo se udružili sa pokvarenjacima. Postajemo lešinari, smećarska nacija. Kriv sam jer vas nisam sprečio", bile su reči u pismu adresiranom na Hortija.
Tako se, zbog svog viđenja časti prema Jugoslaviji, ali i nemoći da svoj mali narod iščupa iz bure koju su prouzrokovali veliki, od sveta oprostio Pal Teleki.