PET GODINA VELIKOG NAPRETKA SRPSKOG ZDRAVSTVA: Brojevi sami govore - evo koliko je država uložila u ovaj sistem (FOTO/VIDEO)
Istakavši da se po izgradnji najsavremenijih zdravstvenih objekata u poslednjih nekoliko godina jasno vidi koliko se Srbija menja, predstavnici Društva lekara Vojvodine zahvalili su predsedniku Vučiću i na tome što je mnogo učinio na zadržavanju kadrova, koji se sada vraćaju u Srbiju kako bi svojim znanjem na najbolji način pomagali ljudima u svojoj zemlji.
- Upravo zato je ovo prestižno priznanje, koje se uručuje zaslužnim pojedincima jednom u deset godina, ovoga puta dodeljeno predsedniku Srbije, koji je oblasti zdravstva posvetio posebnu pažnju u svim aspektima - navodi se u saopštenju Službe za saradnju s medijima predsednika Srbije.
"SRBIJA I BEOGRAD ĆE UVEK BITI VAŠA KUĆA" Vučić ugostio srpsku decu iz regiona, od mališana stigla SNAŽNA poruka (FOTO)
VUČIĆ POSLE PRIJEMA UPUTIO SNAŽNU PORUKU: "Volite Srbiju onoliko koliko ona voli vas" (VIDEO)
"BEZ BLAMA, VAN SVAKE PAMETI!" Đukanović burno reagovao na to kako se Milenković pojavio na saslušanju (FOTO)
Podsetimo, pandemija korona virusa pokazala je koliko je ulaganje u zdravstveni sektor važno i to ne samo kroz investiranje u nove objekte već i u održavanje postojećih.
Koliko je država ozbiljno shvatila zdravstvo i ulogu lekara, najbolje opisuje izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića:
- Više nije biti lekar samo biti uvažen u društvu, biti poštovan i živeti pristojno. Danas je odgovornost na lekarima i medicinskim sestrama mnogo veća. I to ne samo zbog pandemije korona virusa, jer imaćemo i druge viruse koji će dolaziti i drugih problema. Zdravstvo postaje jedna od četiri najvažnije stvari - a to su broj ljudi, ekonomski rast, vojna moć i zdravstvo. Zdravstvo je u poslednjih godinu i po dana postalo jedna od četiri noge stolice koja se zove država.
Do juna 2021. godine u sektor zdravstva (infrastrukturu i opremu) uloženo je gotovo pola milijarde evra. Predsednik Vučić je izneo podatak i da je od početka 2013. godine zaposleno 25.270 radnika, a odobreno je 10.449 specijalizacija i užih specijalizacija. Takođe, ove godine su prvi put organizovane akcije zapošaljavanja najboljih diplomaca medicinskih fakulteta i školaraca iz medicinskih škola, a na taj način posao je dobilo nešto više od 400 lekara i 700 medicinskih sestara.
IZGRADNJA BOLNICA
Klinički centar Srbije
Jedan od najvažnijih projekata države u zdravstvu je izgradnja Kliničkog centra Srbije u Beogradu. To će, kako je najavljeno, biti jedan od najmodernijih kliničkih centara u Evropi. Novi objekat ima skoro 900 ležajeva intenzivne i poluintenzivne nege koji bi trebalo da bude otvoren krajem decembra ili početkom januara kako je i najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u emisiji "Ćirilica" na TV Happy.
- Za mesec, mesec i po dana, najkasnije dva meseca otvorićemo KC Srbije sa kompletno završenom prvom fazom radova. Velelepnu bolnicu - rekao je predsednik Vučić gostujući u emisiji na TV Happy.
- Biće to bolničko-hotelske sobe na najvišem nivou, oprema je najbolja i najskuplja, evropskih i svetskih proizvođača. Samo u ovu fazu uloženo je 69 miliona evra a ukupno će biti uloženo 112 miliona - kazao je Vučić kad je obilazio radove.
Institut Dedinje
Radovi na izgradnji novog objekta su, uprkos svim izazovima usled pandemije i vanrednog stanja, završeni u roku, tokom juna 2021. godine. Ukupna ugovorena vrednost radova je 29 miliona evra, dok je projekat potpune rekonstrukcije starog objekta Instituta spreman za realizaciju. Procenjena vrednost rekonstrukcije je 13,5 miliona evra, a radovi bi mogli da počnu tokom jeseni 2022. godina.
- Zaprepašćenje zbog uslova koji su vladali, a oduševljenje zbog stručnosti i rada. Želim da se zahvalim svima koji rade što nisu nikada gubili nadu. Dragi prijatelji, mi danas moramo da kažemo, primajući ovaj objekat, da smo potpuno srećni i ispunjeni. Do ovoga je doveo napor države, ali i nas koji smo odlučili ovde da ostanemo - rekao je na otvaranju instituta dr Bojić.
- Sa tri nove angio sale, sa telemonitoring centrom i ostalom opremom najnovije generacije... Ja kao direktor mogu da kažem jedino - nebo je granica. Kao nacionalni institut za srce i krvne sudove mi ćemo i pospešiti prevenciju srčanih bolesti - rekao je dr Bojić.
Kovid bolnica u Batajnici
Izgradnja nove kovid bolnice u Batajnici, koja je opremljena najsavremenijom opremom, počela je 1. avgusta. Ova bolnica završena je za samo četiri meseca. Neretko može da se čuje da za nju govore da je "svemirski brod" u poređenju sa drugim klinikama.
U bolnici ima 930 mesta, od čega je oko 680 mesta u jedinicama poluintezivne nege i 250 kreveta za bolesnike koji će se lečiti na intezivnoj nezi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će objekat biti multifunkcionalan, da će moći da se koristi i za druge namene, nakon završetka epidemije korona virusa.
Klinički centar u Novom Sadu
Tokom 2020. godine dva objekta su potpuno rekonstruisana i to: zgrade Interne klinike i Neurohirurgije. Posle 60 godina od izgradnje, otvorena je kompletno rekonstruisana Klinika za interne bolesti, u kojoj su smeštene Nefrologija i klinička imunologija, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Gastroenterologija i hepatologija i Klinika za hematologiju.
Nova zgrada KC Vojvodine je površine oko 35.000 metara kvadratnih, a za to je utrošeno 28,5 miliona evra. Obnovljeni i novoizgrađeni objekti imaće 348 postelja - standardne, poluntenzivne i intenzivne nege, ali i za pacijente koji su transplantirani. Novi objekat blokova B i C Urgentno dijagnostičkog centra Kliničkog centra Vojvodine ima hirurški blok sa 16 operacionih sala, jedinice intenzivne i poluintenzivne nege i stacionar sa ukupno 348 kreveta.
Kovid bolnica u Novom Sadu
Srbija je pokazala sposobnost i prilagodljivost na krizu, na koju je bila u stanju brzo da odgovori. Za samo četiri meseca - u Novom Sadu, na Mišeluku izgrađena je kovid bolnica.
Na 19.500 kvadrata smeštene su dve operacione sale, angio-sala, dva rendgena, dva skenera, odeljenja sa ultrazvukom, endoskopija, laboratorija, pet ambulanti, osam dijaliznih mesta i prvi put i banka krvi.
Novi zdravstveni centar ima 220 kreveta na intenzivnoj i 404 kreveta na poluintenzivnoj nezi, a osim bolničke zgrade ima i kuhinju, magacin, apoteke, kapelu, kotlarnicu i veliki parking.
Po okončanju borbe protiv korona virusa, ovaj objekat će biti u sklopu Kliničkog centra Vojvodine, biće pretvoren u Gradsku bolnicu.
Kovid bolnica u Kruševcu
Vučić je na otvaranju kovid bolnice u Kruševcu rekao da ona izgrađena za četiri meseca, u rekordnom roku, a da je oprema, među kojom je i 150 respiratora (high flow) i 57 pokretnih, koštala milijardu i 119 miliona dinara, odnosno 9,5 miliona evra.
U njoj ima 493 bolničkih ležajeva od čega je 150 na intenzivnoj nezi, i namenjena je zbrinjavanju pacijenata iz Rasinskog okruga ali i iz drugih krajeva, pre svega sa Kosova i Metohije.
Oko bolnice zasađeno je 98 jablanova, u znak sećanja na poginule pripadnike 125 motorizovane brigade, od čega, kako je naveo "38 njih je poginulo na Košarama", a koja je ukinuta 2005. godine.
Zdravstveni centar Užice
Kompletna rekonstrukcija i izgradnja hirurgije i odeljenja urgentne medicine u Zdravstvenom centru Užice procenjena je na oko 80 miliona evra i uključuje izgradnju 40.000 kvadrata.
- Mi ćemo da uložimo gotovo 80 miliona evra u naredne četiri godine za rekonstrukciju i dogradnju bolnice u Užicu. Za 10 do 12 meseci krenućemo sa radovima, koji će trajati tri godine. Time će Užice moći da postane peti klinički centar u Srbiji. Biće sve novo i to su ogromne pare - rekao je predsednik u avgustu ove godine dok je obilazio ovaj grad.
Posebno je važna informacija da se u ovom gradu ništa nije ulagalo u zdravstveni sistem od 1988. godine.
Novi Klinički centar u Nišu
2017. godine u Nišu je otvoren novi Klinički centar - namenjen pacijentima sa juga i jugoistoka Srbije. Rekonstrukcija i izgradnja novog objekta koštala je 32 miliona evra.
Na mestu gde se nalazi nova zgrada KC Niš bilo je blato i močvara, a danas je tu savremeni objekat koji je simbol novog vremena i novog zdravstva.
Klinički centar u Nišu ima 50.000 kvadrata, 38 klinika i 1.525 bolničkih postelja, što ga čini drugim najvećim zdravstvenim centrom u Srbiji posle Kliničkog centra Srbije. Jedna zgrada je rekonstruisana, a druga je napravljena iz temelja i ima sedam nivoa. U njemu ima banka krvi, poseban prostor za transplantirane pacijente, kao i prostor za buđenje pacijenata iz anestezije.
Bolnica onkologije
2018. godine u Beogradu je otvorena nova bolnica "Onkologija dva", na kojoj se rade isljučivo terapije zračenja. U njoj se nalaze četiri nova akceleratora, pa je tako Srbija ispunila evropski standard - da svaka zemlja treba da ima jedan takav aparat na 250.000 građana.
Za Institut su nabavljena tri najsavremenija linearna akceleratora, jedan CT simulator, kao i prateća radioterapijska oprema. Nova bolnica od 1.200 kvadratnih metara je ukupno koštala 8,9 miliona evra, od čega oprema 6,4 miliona.
Aleksandar Vučić je prošlog leta razgovarao sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom i direktorkom Instituta za onkologiju Danicom Grujičić o novoj onkološkoj klinici, zbog sve većeg broja ljudi koji boluju od raka.
Podsetimo, za pet godina država je uložila jednu milijardu evra za zdravstvo.
Novac se ulaže u obnovu i izgradnju zdravstvenih ustavnova, ali i u mlade kadrove koji će činiti okosnicu zdravstvenog sistema u budućnosti.
Od početka 2013. godine zaposleno je 25.270 radnika, a odobreno je 10.449 specijalizacija i užih specijalizacija.
NAJMODERNIJI SISTEM ZA VAKCINACIJU
Prvi slučaj kovida 19 u Srbiji zabeležen je 6. marta 2020. godine i tačno 293 dana od tad počela je vakcinacija (pre nego u većini evropskih zemalja) protiv korona virusa koji je do sada u svetu odneo više miliona života.
Tada je širom Srbije na 300 punktova počela masovna imunizacija stanovništva, a u glavnom gradu najveći centar je na Sajmu. Prema tvrdnjama zvaničnika, država na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem je tada obezbedila više od milion doza različitih vrsta vakcine.
Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je tad počela vakcinaciju.
Prema planu Instituta za javno zdravlje "Batut", imunizacija se sprovodila u tri faze u skladu sa dostupnošću vakcina.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić predstavili su tada najmoderniji sistem za prijavu, zakazivanje i praćenje vakcina i imunizacije stanovništva Srbije, koji u svakom trenutku prati ceo proces – od nabavke do vakcinacije.
Vakcine koje su bile građanima na raspolaganju na samom početku pandemije, koje su i sada dostupne građanima jesu Fajzer/Biontek i Moderna, britanska Oksford-AstraZeneka, ruska Sputnjik i kineska Sinofarm i Srbija je jedna od retkih zemalja koja na raspolaganju ima ovoliko vrsta vakcina.
Novi sistem e-vakcina, kako je podvukao, bio je još jedan dokaz da naše zdravstvo napreduje, ali i još jedan od načina, posle izgradnje kovid bolnica u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu, da naša država ide u korak sa najrazvijenijim zemljama.
Donacije vakcina
Srbija je donirala S. Makedoniji ukupno 40.000 doza vakcine "Sputnjik V", prvi kontingent od 20.000 prve doze vakcine stigao je juče, 1. aprila, a najavljeno je da će doze za revakcinaciju stići u narednom periodu.
26-28. marta, vakcinisano je ("AstraZeneka" vakcinom) više od 22.000 stranaca, koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave.
Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni.
MASTERPLAN
Zdravstveni sistem pretrpeće velike promene u narednim godinama - "Masterplan" na kojem radi Ministarstvo zdravlja predviđa spajanje i reorganizaciju ustanova, mogućnost "razmene" lekara i opreme, podelu ustanova na regione, a izabrani lekari ići će na teren u posetu najstarijim pacijentima.
Dokument koji se pojavio u javnosti je novi Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite iliti Masterplan zdravstva.
Prema Masterplanu, planiranje se u zdravstvu više neće raditi prema kapacitetu ustanove, već prema broju stanovnika, njihovim potrebama i mogućnosti ustanove da pruži uslugu.
Promene će se realizovati u fazama - u prvoj fazi u prve tri godine, u drugoj fazi od četvrte godine i u naredne tri godine, i potom dugoročno, najkasnije do 15 godina.