PRAVOSLAVNI GRCI sutra slave Božić po SRPSKOM KALENDARU: Evo zašto Srbi to ne čine
Malo je falilo da sve krene drugim tokom
Pravoslavni Grci danas slave Božić 25. decembra zahvaljujući srpskom matematičaru, geofizičaru, klimatologu i astronomu Milutinu Milankoviću. Čuveni srpski i svetski naučnik izradio je 1923. godine novi Julijanski kalendar koji je Grčka pravoslavna crkva odmah prihvatila, a zbog njegovog tvorca ga u grčkim teološkim krugovima i danas nazivaju „srpskim kalendarom“.
Pročitajte i:
PRAVOSLAVCI, OVO MORATE DA ZNATE: Evo šta znači crveno slovo i šta tog dana treba raditi
Mnogi Srbi ni ne znaju zašto Grci kao pravoslavci Božić slave 25. decembra, umesto 7. januara, a ustvari je samo malo nedostajalo pa da i Srpska pravoslavna crkva pređe na reformisani Julijanski kalendar po kome se Božić poklapa sa rimo-katoličkim Gregorijanskim kalendarom (25. decembar).
Srpski naučnik Milutin Milanković dobio je 1923. godine zadatak od vaseljenskog patrijarha Milentija IV da napravi novi Julijanskog kalendara, koji je trebalo da smanji veliki vremenski jaz između hrišćanskih kalendara. Rezultat Milankovićevih proračuna bio je kalendar koji kasni samo jedan dan na svakih 28.800 godina, dok na primer još uvek svetski priznat Gregorijanski kalendar kasni dan na svakih 3.280 godina. U Milankovićevom kalendaru svi meseci imaju po 30 dana, osim februara koji ima 28 u prostoj, odnosno 29 dana u prestupnoj godini.
Sukob SPC i kralja Aleksandra
Milutin Milanković je svoj Novi julijanski kalendar predstavio na Svepravoslavnom saboru 1923. godine u Carigradu (Istanbulu). Novi kalendar odmah su prihvatile Grčka, Bugarska, Rumunska, Aleksandrijska, Carigradska i Antiohijska patrijaršija, a kasnije i Kiparska i mnoge druge. Srpska pravoslavna crkva je posle velike diskusije odlučila da odbaci Milankovićev kalendar tesnom većinom. Zvanični razlozi za odbacivanje Milankovićevog kalendara bili su potpuno trivijalni i odnosili su se na pomeranje datuma postova za narednu godinu, naročito na skraćenje Petrovskog posta. Pozadina ovog odbijanja ustvari je ležala u tihom sukobu između SPC i kralja Aleksandra. Crkva je nezvanično smatrala da Aleksandar želi da postane apsolutista, a da bi se prelaskom na NovoJulijanski kalendar ustvari udovoljilo katoličkim Hrvatima u novoj državi, za koje se tada smatralo da bi više trebalo da poštuju srpske praznike. Naime, nije tajna da je Aleksandar tražio model po kome bi u Kraljevini Jugoslaviji ukinuo dvostruko slavljenje Božića i Uskrsa. Duplo proslavljanje pravoslavnih i katoličkih praznika značilo je i mnogo više neradnih dana u novoj državi, što je čak i Nikola Pašić isticao kao problem. Srpska crkva je nametanje ovog pitanja kao problema videla kao vid pritiska i zahtev da Srbi naprave ustupke Hrvatima, pa je odbijanje kalendara ustvari bio čin pokazivanja moći u odnosu na kralja.
Milanković odbio da napravi izmene
Od Milankovića je tada čak zatraženo da napravi prepravke u svom kalendaru kako bi se datumi u već odštampanim kalendarima SPC za narednih nekoliko godina poklopili, odnosno da se prelaz na novi kalendar izvrši postepeno. On je kao naučnik odbio da se povinuje ovim zahtevima, odgovorivši da im je napravio najtačniji kalendar na svetu, a da bi ga svako unošenje promene napravilo neispravnim za upotrebu.
Problem je kao i mnogo puta u srpskoj istoriji rešen tako što nije rešen, odnosno sve je ostalo po starom. Kraljevina Jugoslavija nastavila je da Božić i druge crkvene praznike slavi duplo, a Grci, Bugari, Rumuni i svi ostali pravoslavni narodi, osim Srba i Rusa, počeli su da Božić slave 25. decembra po Novojulijanskom kalendaru. Doduše, Božić se i po starom Julijanskom kalendaru slavi 25. decembra, samo što se on ne poklapa sa zvaničnim svetskim kalendarom, po kome pada na 7. januar.
PRASIĆI, MRTVAČKI SANDUK I NACVRCANI SKELEDŽIJA: Skelom preko Dunava, od Begeča do Banaštora (FOTO)
Mnogi Srbi i danas umeju da pogreše tvrdeći da Grci, Rumuni i ostali pravoslavci proslavljaju Božić 25. decembra po rimo-katoličkom Gregorijanskom kalendaru, iako oni to zapravo rade po Novojulijanskom kalendaru. Srpska i Ruska pravoslavna crkva nisu svoje kalendare reformisale ni do danas, za šta teoretičari vere tvrde da je u pitanju samo vid političkog otpora prema zapadnom hrišćanstvu. Dok Rusi možda i imaju opravdanje da zadrže stari kalendar, za pravoslavne Srbe i dalje nije jasno zašto odbijaju da pređu na kalendar koji se i danas u naučnim krugovima smatra najtačnijim na svetu, a koji je izradio jedan od najvećih srpskih umova Milutin Milanković.
ČULI STE ZA NIŠ: A da li znate koliko je rimskih careva rođeno u Sremskoj Mitrovici?
Izmene Julijanskog kalendara koje je predložio Milutin Milanković, a koje su 1923. usvojene na Svepravoslavnom saboru:
- Oduzeti 13 dana od starog Julijanskog kalendara. Oni predstavljaju akumuliranu razliku u računanju vremena od ekumenskog Sabora održanog u Nikeji 325. godine
- Crkveni praznici koji padaju u dane između 1. i 14. oktobra, a koji su zbog promene u prvoj godini izostavljeni iz kalendara, slaviće se svi 14. oktobra, ako nadležni sveštenik ne predloži drugačije
- Svi meseci u godini imaće isti broj dana i u buduće kao i do tada. Februar će imati 28 dana u prostoj godini, a 29 dana u prestupnoj
- Kao i ranije i dalje će postojati dve vrste godine: prosta (neprestupna) sa 365 dana i prestupna sa 366 dana. Prestupna će biti svaka četvrta godina, odnosno ona koja je daljiva sa brojem 4 bez ostatka
- Izuzetak od pravila su sekularne (vekovne) godine
- Fiksni svetovni praznici zadržaće datume koje su imali i do tada
- Pokretni praznici zavisiće od datuma Vaskrsa. U saglasnosti sa kanonskim odredbama, Vaskrs će se slaviti prve nedelje posle punog Meseca posle prolećne ravnodnevnice
- Uskršnji pun Mesec biće određen astronomskim proračunom koji za osnovu uzima meridijan koji prolazi kroz kupolu Hristovog hrama u svetom gradu Jerusalimu
- Vaseljenski patrijarh zahtevaće od Petrograda, Atine, Beograda i Bukurešta da izračunaju dugoročnu tabelu kada pada Vaskrs i dužni su je dati svim ostalim pravoslavnim crkvama
- Sekularne ili godine stoleća (one koje se završavaju sa 00 na kraju) biće prestupne samo ako broj vekova podeljen sa brojem 9 daje ostatak 2 ili 6. Drugim rečima, ako broj godina podeljen sa 900 daje ostatak 200 ili 600, ta godina će biti prestupna (2000, 2400, 2900, 3300, 3800, itd.). Ostale su proste (2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2800, 3000, 3100, 3200, 3400, 3500, 3600, 3700 itd.)