Predsednik Vučić doputovao u Kazahstan!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doputovao je danas u posetu Astani, gde će, kao specijalni gost kazahstanskog predsednika Nursultana Nazarbajeva, učestvovati na otvaranju međunarodne specijalizovane izložbe „Astana Ekspo - 2017“.

Vučić: Pretnje iz Prištine plaše i zabrinjavaju, nadam se adekvatnoj reakciji iz sveta

Inđiji nagrada „Biznis partner 2017“ kao najbolji grad jugoistočne Evrope (FOTO)

Na otvaranju „Ekspa“ prisustvovaće veliki broj svetskih lidera, između ostalih ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik Kine Si Ðinping.

Predviđeno je da se predsednik Vučić, tokom boravka u Astani, sastane sa predsednikom Nazarbajevom, kao i premijerom Bakitzanom Sagintajevom, predsednikom Senata parlamenta Kazahstana Kasimom-Žomartom Kemelulijem Tokajevom.

„Ekspo Astana 2017“ se održava od 10.juna do 10.septembra pod motom „Budućnost energije“.

Svetska izloža, na kojoj učestvuje više od 100 zemalja i međunarodnih organizacija, treba da doprinese jačanju svesti za temu energije i obnovljivih izvora energije.

Ekspo treba, prema zamisli organizatora da pošalje signal ljudima, organizacijama i nacijama da je potrebna saradnja u prevazilaženju globalnih izazova.

Areal na kojem se nalazi Ekspo je veličine 25 hektara, a paviljoni su poređeni u obliku turbine, koja simobolizuje hidroturbinu ili vetroturbinu, čime se ukazuje na dva važna izvora obnovljive energije.

U centru se nalazi kazahstanski nacionalni paviljon u obliku sfere pod nazivom „Nur Alem“, oko kojeg su četiri tematska paviljona, jedan umetnički i kulturni kompleks, kao i 14 međunarodnih paviljona.

Inače „Nur Alem“ pavljon je najveća sfera dijametra od 80 puta 100 metara.

Na Ekspo-u biće, kako je najavljeno, promovisani izvori obnovljive energije, kao i alternativni izvori energije, energetska efikasnost, savesna potrošnja, elektrifikacija transporta, univerzalni pristup čistoj energiji, energetska bezbednost.

Takođe će se ukazati i na negativne posedice fosilnih energenata i globalnog zagrebavnja.

Vučić je, sredinom novembra prošle godine, kao premijer, predvodeći političko-privrednu delegaciju, boravio u zvaničnoj poseti Kazahstanu, tokom koje se sastao sa državnim vrhom te zemlje i prisustvovao u Astani svečanom otvaranju ulice Nikole Tesle.

On je takođe učestvovao na otvaranju biznis foruma, a tada ostvareni poslovni kontakti trebalo bi ove godine, kako je rečeno na kraju posete, da doprinesu značajnom povećanju trgovinske razmene, pre svega izvoza iz Srbije.

Prethodno je, krajem avgusta, predsednik Kazahstana Nazarbajev posetio Srbiju i tom prilikom je potpisano više sporazuma.

Potpisani su sporazumi o uzajamnoj pomoći u krivičnim stvarima, o transferu osuđenih lica, kao i sporazum o ekstradiciji, sporazum o saradnji između Vojvodine i uprave Almaatinskog regiona, kao i sporazum o učešću Srbije na „Astana Ekspo 2017“.

Ekonomska saradnja Srbije i Kazahstana još uvek ne prati u dovoljnoj meri dobre političke odnose dveju zemalja. 

Mada su zvanični Beograd i Astana potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini još 2010. godine, koji je stupio na snagu u januaru 2012, ekonomsku saradnju karakteriše skroman obim, pa i struktura razmene, kojom dominiraju energenti i nizak nivo investicija.

Ukupna spol?notrgovinska robna razmena Srbije sa Kazahstanom u 2016. godini je bila na nivou 77,5 miliona dolara. 

U 2016.godini vrednost robnog izvoza Srbije u Kazahstan je neznačajno smanjena i iznosi 24,3 miliona dolara, uz smanjenje robnog uvoza za 62,5 odsto, koji iznosi 53,2 miliona dolara. Deficit Srbije u robnoj razmeni je dostigao 28,9 miliona dolara, a pokrivenost uvoza izvoza je 45,7 odsto.

Prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-april ove godine, ukupna spol?notrgovinska robna razmena sa Kazahstanom iznosila je 32,5 miliona dolara, uz deficit u razmeni od 4,9 miliona dolara. 

Ukupan izvoz u prvih četiri meseci iznosio je 13,8 miliona dolara, a s druge strane, uvezeno je u vrednosti od 18,7 miliona dolara.

Pokrivenost uvoza izvozom Srbije u robnoj razmeni sa Kazahstanom raste od 2013. godine. Najveća pokrivenost uvoza izvozom zabeležena je u prva četiri meseca ove goine. godine, kada je dostigla 73,7 odsto.

Vučić: EU najveći investitor u Srbiji i uvoznik srpske robe

U srpskom izvozu dominiraju materijali, mašine i transportni uređaji, dok se iz Kazahstana najviše uvoze energenti.

U 2016. godini Srbija je najvise izvezla u Kazahstan transmisiona vratila,krivaje, hartiju i karton, kreč, cement i građevinski materijal, proizvodi od drveta, mašine i uređaji za niskogradnju i građevske radove, proizvodi od plastike, opremu za zagrevanje, hlađenje, biljne sirove materije, konstrukcije i delovi, mehanički uređaji za manipulaciju.

U prva četiri meseca tekuće godine Srbija je najviše izvezla u Kazahstan kreč,cement i građevinski materijal, proizvode od drveta, nameštaj i delove, hartiju i karton, montažne zgrade, biljne sirove materije, proizvode od plastike, mašine za pojedine industrijske grane, merne, kontrolne instrumente i staklo.

U prošloj godini Srbija je iz Kazahstana najviše uvezla sirovu naftu i mineralna ulja (69,9 odsto uvoza), rude bakra i koncentrati (15,9 odsto), aluminijum (9,6 odsto), tečni propan i butan (2,7 odsto), nerazvrstanu robu (1,2 odsto).

Han u Beogradu: Danas razgovori sa Vučićem, pa obilazak Žeželjevog mosta u Novom Sadu

Kada je reč o investicijama iz Kazahstana, prema podacima Narodne banke Srbije, od januara 2010. do decembra prošle godine u Srbiju je ušlo oko 2, 35 miliona dolara iz Kazahstana čime je ta zemlja na 60. mesto zemalja po neto ulaganjima nerezidenata u Srbiju.

Kazahstan, koji je po veličini teritorije deveta zemlja u svetu, je država sa više od 17 miliona stanovnika i predstavlja značajno tržište, zbog čega je važno unapređenje trgovinska saradnje koja bi srpskim kompanijama omogućila veći plasman proizvoda. 

U Beogradu je u avgustu prošle godine održano je prvo zasedanje Međuvladine srpsko-kazahstanske komisije za trgovinsko-ekonomsku saradnju.

Bruto domaći proizvod Kazahstana je, prema podacima Svetske banke, prošle godine iznosio 184,5 milijardi dolara, dok je BDP po stanovniku bio 10.518 dolara.