Presrećna sam što sam u 60. godini postala majka, ali nije lako - Ispovest najstarije porodilje u Srbiji
Život se iz korena menja
Presrećna sam što sam letos, posle pete vantelesne oplodnje, u 60. godini postala majka. Dolaskom na svet moje ćerke Aline ostvarila mi se najveća želja, a moj život iz korena se promenio. Sada živim i borim se za moju malu lepoticu. Ali nije nam lako. Podstanari smo, primanja nikakvih nemamo, a svu ušteđevinu potrošila sam boreći se godinama da ostanem trudna. Još vraćam kredit banci.
Čim je izašla iz bolnice počeli su problemi: Porodila se u 59. godini, pa saznala bolnu istinu
Ovako, četiri meseca posle porođaja, priča hrabra i neverovatno uporna Atifa Ljajić (60), koja sa malom Alinom i suprugom Šerifom Nokićem (69) živi u iznajmljenom kućerku u Ulici Šabana Koča u Novom Pazaru.
- Hvala bogu, Alina lepo napreduje, stalno se smeje, a ja se sve bolje snalazim u ulozi majke. Od Šerifa nema mnogo vajde. Bolestan je i samo ponekad navrati. Sve moram sama i sve nekako prebrodim, ali kada treba da platimo kiriju i struju, nastaju veliki problemi - žali se ova Novopazarka, o kojoj su pisali mnogi mediji u Srbiji i regionu, čak i u Turskoj i Americi, jer je svojim primerom i upornošću dala nadu mnogim ženama i porodicama u borbi za potomstvo.
Kirija je 120 evra, struja još 30, hrana...
- Da sam dočekala penziju, bilo bi lakše, ovako, naš život je svakodnevna borba za golo preživljavanje. Trudim se da Alini ništa ne fali i da ona naše nevolje ne oseti, ali se i bojim kako ću dalje - dodaje Atifa i naglašava da njeni problemi nikako ne bi trebali da obeshrabre druge žene koje vantelesnom oplodnjom pokušavaju da se ostvare kao majke.
Posle povratka iz Beograda, gde je održavala trudnoću i porodila se, puno ljudi ju je zvalo i davalo podršku. Mnogi su pomogi i novčano, neki su davali pelene, odeću, sredstva za higijenu..
Dobili smo i dva kreveca za Alinu. Vratili smo deo dugova i taman kada smo malo stali na noge, dobili smo otkaz iz stana, pa smo morali na brzinu da tražimo novi smeštaj. Neki nisu hteli da nas prime, jer su se bojali da nećemo moći da im platimo kiriju, neki su se pravdali da ne izdaju stanove porodicama sa malom decom. Naša mala ušteđevina brzo se istopila - ističe Atifa i nada se da će joj dobri ljudi pomoći da ima siguran krov nad glavom, da Alinina soba cele zime bude topla, a u kupatilu bude dovoljno tople vode. - Samo da izdržimo do proleća, kada se nadam penziji. Neće ni to biti neki veliki prihod, ali značiće nam, biće neka sigurnost.