ŠOKANTNO OTKRIĆE! Evo zbog čega je Milošević predao Krajinu Tuđmanu
Od pada Republike Srspke Krajine, zločinačke akcije hrvatske vojske pod nazivom "Oluja" i proterivanja srpskog stanovništva prošlo je već 26 godina, ali još uvek nije jasno, zašto je država Krajiških Srba tako lako pala i zašto je sudbina hrvatskih Srba bila tako teška.
Sadnjom jednog drveta godišnje se eliminiše 21 kilogram karbonskog otiska
OVAKO JE POSTAO PRVI PREDSEDNIK REPUBLIKE SRBIJE! Kako je decembar postao mesec Slobine pobede
SRBIJA RAME UZ RAME SA NAJRAZVIJENIJIM ZEMLJAMA! Kako je protekla vakcinacija u Srbiji od samog početka pa do danas
Jedan od mogućih odgovora krije se u naučnom radu istoričara Koste Nikolića sa Instituta za savermenu istoriju u Beogradu, koji se bavio ovom temom. U tekstu se istražuju i objašnjavaju događaji koji su neposredno doveli do operacije "Oluja". Prvi tematski krug posvećen je operaciji “Ljeto 95” u jugozapadnoj Bosni i Hercegovini iz jula 1995. koja je dovela do zauzimanja teritorija koje je kontrolisala vojska bosanskih Srba (Bosansko Grahovo i Glamoč), čime je Knin bio direktno ugrožen. Drugi tematski krug posvećen je akciji hrvatskih vlasti da, pre svega u SAD-u, obezbede podršku za operaciju “Oluja”. Istražuju se i diplomatski napori za pronalaženjem mirnog rešenja, opisuju se i pregovori dve strane vođeni u Ženevi, kao i poslednje pripreme hrvatskog državnog vrha uoči početka operacije. U završnom delu rada daje se pregled stavova najznačajnijih srpskih političara prema događajima koji su doveli do pada Republike Srpske Krajine.
Po Nikoliću, jedan od najvažnijih uzroka za pad Krajine bio je rezultat dugotrajnih kontakata srpske i hrvatske strane i posrednog dogovora Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića. Tuđman je imao za cilj da Srbija prizna Hrvatsku u njenim avnojevskim granicama, i da se time praktično odrekne Srba iz Hrvatske, a Milošević je želeo da se stvori Republika Srpska u BiH, čime bi se, kako je jednom prilikom izjavio, srpsko nacionalno pitanje bilo rešeno.
U radu se navodi da je Milošević postao sklon takvom rešenju jer su sankcije i ekonomska blokada gotovor potpuno urušile privredu i društvo Srbije, ki da Srbija više nije dugo mogla da izdrži. Milošević je želeo punu normalizaciju odnosa sa Hrvatskom kako bi se Srbiji ukinule sankcije.
Nikolić u svom radu, između ostalog, navodi izjavu Hrvoja Šarinića, bliskog Tužmanovog saradnkia, koju je dao kao svedok u Haškom tribunalu.
Kada se 12. novembra 1993. sastao sa Miloševićem u Beogradu, Hrvoje Šarinić ga je pitao sledeće: “Znam da smatrate da je Knin hrvatski, no nisam siguran da jednako razmišljate i o Baranji?
Milošević mu je odgovorio: "Otvoreno Vam kažem da sam s Republikom Srpskom u BiH, koja će pre ili posle da postane deo Srbije, rešio 90% srpskog nacionalnog pitanja kao što je Tuđman rešio nacionalno pitanje Hrvatske s Herceg Bosnom".
Kasnije ga je Šarinić pitao o nagađanjima da će se dvije Krajine uskoro ujediniti i pridružiti Srbiji. Milošević je rekao:
- Garantujem da to nije naš cilj i da do toga neće da dođe. Bila bi to velika greška. Malo pre sam rekao da sam s Republikom Srpskom rešio srpsko nacionalno pitanje.
Ovo je naravno samo još jedno tumačenje tragične istorije Srba tokom 90-tih godina, a svakako da će za konačnu istinu biti potrebno još dosta vremena i istraživanja.