"SPECIJALCI" SA ZAPADA REŠAVAJU "STVAR" DO 24. FEBRUARA? Šta se krije iza dolaska stranih diplomata u Beograd: Kosovo najzapaljivija tačka u Evropi
U prestonicu bi prvo trebalo da stigne specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, zajedno sa izaslanicima francuskog i nemačkog predsednika, Emanuelom Bonom i Jensom Pletnerom, dok su nakon toga moguće posete i drugih zvaničnika.
Ranije je najavljeno da će im se priključiti i viši savetnik u Stejt departmentu SAD Derek Šole, ali se od toga u međuvremenu odustalo.
"U CIRKUSU NEMA NI VUČIĆA, NI VUKA" Predsednik žestoko odbrusio nemačkom "Cajtu", nije mu PREĆUTAO skandalozni tekst!
"NISTE PROČITALI TEKST KAKO TREBA" Vučić odbrusio novinarki N1 na provokaciju o izjavi Vučevića
VUČIĆ OPASNO ODBRUSIO KURTIJU! "Dvadeset dana ne možeš da uđeš na sever Kosova!"
Za očekivati je da na stolu bude francusko-nemački predlog koji je početkom septembra dat obema stranama na uvid, a iza čijih redova stoji upravo Bon i Pletner.
"Prvi korak ka dogovoru"
U međuvremenu su na taj dokument i Beograd i Priština poslali svoje primedbe, ali je, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i revidiran tekst i dalje neprihvatljiv za Srbiju. Najnovija verzija koja je dospela u javnost ne spominje priznanje Kosova, ali se njemu insistira da neće biti blokiranja u međunarodonim organizacijama.
Zato je pitanje, šta može da se očekuje od ovog dolaska specijalaca? Da li iskusne diplomate žele da iskoriste trenutni momenat, pošto na Kosovu nakon puštanja uhapšenih Srba i uklanjanja barikada nema ni najmanje krize, da "ulete" i reše stvar do 24. februara, roka koji je prvobitno bio najavljen za potpisivanje sporazuma ili u narednih godinu dana kako predviđa posledna verzija?
Najrealnije je da iz svega proistekne jasan okvir budućeg toka pregovora pošto dosadašnji nije dao rezultate, napominje bivši diplomata Srećko Đukić.
- Ovo bi mogao da bude prvi korak ka dogovoru o metodologiji budućih pregovora. Može se očekivati neka druga forma, šatl diplimatija ili intenzivniji pregovori u Briselu. Dosadašnji razgovori nisu produktivni, "porađali" su krize skoro svakog meseca, a čini mi se da sada specijalci dolaze da saopšte Beogradu i Prištini kako će sve to izgledati - napominje Đukić.
Bivši ambasador u Belorusiji međutim napominje da nije realno da išta bude potpisano do 24. februara, ali da u toku godine mora da dođe do rezultata.
- U narednih dvanaest meseci neki dokument mora da bude potpisan jer iskustvo kriza koje su se dešavale prošle godine pokazuje da je Kosovo najzapaljivija tačka u Evropi. Pitanje je veliko i šta se sve dešava iza kulisa, i kakav je to dokument koji je na stolu - napominje Đukić.
"I region tema"
Najvažnije odredbe Šolc - Makron predloga podrazumevaju jednaka prava za Srbiju i Kosovo, nepovredivost granica, poštovanje teritorijalnog integriteta, zaštita nacionalnih manjina i poseban status za Srpsku pravoslavnu crkvu.
Iza njega ne stoji samo Evropska unija, već i Sjedinjene Američke Države, što je Eskobar jasno i rekao. Na to ukazuje i Suzana Grubješić iz Centra za spoljne politike.
- Dolazak Eskobara i Lajčaka treba da demonstrira jedinstven pristup EU i SAD prema rešavanju kosovskog pitanja, u čijoj se osnovi nalazi francusko-nemački predlog. Pošto javnost i dalje ne zna detalje tog plana, ne verujem da bi bez pripreme javnog mnjenja moglo da dođe do sklapanja sporazuma u toku ili odmah nakon ove posete. Ono što je izvesno jeste da je ovo godina ozbiljnih testova za ceo region i verovatno kraj potkopavanja napora Zapada da spreči prelivanje sukoba iz Ukrajine i da region čvrsto veže za sebe - ističe ona.
Zato Grubješić kaže da Kosovo jeste centralna tema, ali da bi za očekivati da bude i region jer su vidljivi i pokušaji destabilizacije BiH i još nekih zemalja.
- U svemu tome i Rusija ima ulogu, jer iako ne može ni na koji način da pomogne, vrlo je zainteresovana da sačuva određeni uticaj u regionu, iako se iz njega istorijski povukla napuštanjem Ugljevika i Slatine pre dve decenije - zaključuje Grubješić.
Sve Šolc - Makron verzije
Šolc - Makron predlog isplivao je u javnost početkom septembra, nakon što je situacija na Kosovu destabilizovana odlukom kosovskog premijera Aljbina Kurtija da traži preregistraciju vozila iz Srbije. Srbi sa severa Kosova uzvratili su barikadama, a varnice su ugušene šatl diplomatijom SAD i EU.
To je bio okidač da francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc pošalju svoje specijalne savetnike Emanuela Bona i Jens Plotnera u misiju spašavanja dijaloga. Ubrzo je stigla i vest da nisu sedeli skrštenih ruku, i da je iz Pariza i Berlina poslat predlog za rešenje nesuglasica.
Zvanični primerak tog plana do sada nije objavljen, a nezvanično su procurele dve verzije ovog predloga: od 13 i 9 tačaka, a javno je rečeno da je i treća verzija na stolu.
Prva verzija, koja navodno ima četiri stranice, obuhvata period od 10 godina i predviđa ulazak Kosova u UN bez protivljenja Srbije. Naša zemlja zauzvrat dobija ubrzan ulazak u EU i značajnu finansijsku pomoć.
Druga je praktično je kopija ugovora dve Nemačke koji je potpisan 1972. godine, nema eksplicitnih odredbi nezavisnosti i samostalnosti dve strane, ali sadrži one o nepovrepovredivost međusobnih granica i poštovanju teritorijalnog integriteta. Predviđa otvaranje stalnih misija koji će biti osnovana u sedištu Vlade.
Treća, najnovija verzija, ima 10 tačaka, ne spominje međusobno priznanje, ali spominje jednaka prava za Srbiju i Kosovo, nepovredivost granica, poštovanje teritorijalnog integriteta, zaštitu nacionalnih manjina, poseban status za SPC, kao i to da jedna i druga strana neće blokirati jedni druge u međunarodnim organizacijama. Vučić je upravo za nju rekao da ne sadrži ono što je Srbija tražila.