Šta se krije iza rampe za Poglavlje 31? Novi udar zbog RUSIJE, a evo šta se od Srbije traži da uradi
Novaković u izjavi Tanjugu kaže da ne bi trebalo pisati novi izveštaj, jer bi to oduzelo previše vremena, već revidirati postojeći, koji je završen još 2014. godine.
- Pisanje novog izveštaja bi podrazumevalo verovatno i novi eksplonatorni i bilateralni skrining, što u principu nema smisla. Bilo bi najbolje revidirati postojeći tekst i to se verovatno može uraditi za kratko vreme, dok bi novi bilateralni i eksplanatorni skrinig uzeli malo više vremena nego što treba - kaže Novaković.
Izveštaj Evropske službe za spoljne poslove o skriningu, odnosno procesu analitičkog pregleda zakonodavstva, još 2014. godine poslat je državama članicama na revidiranje i odobrenje.
Međutim, nekoliko država, među kojima i Litvanija, ne dozvoljavaju Srbiji da dobije taj izveštaj, koji je prvi korak na putu ka otvaranju Poglavlja 31.
Novaković je podsetio da je u julu ove godine mađarski ministar spoljih poslova Peter Sijarto rekao da bi Litvanija trebalo da iznese svoje mišljenje u vezi sa skriningom za Poglavlje 31, kako bi dalje mogla da se nastavi procedura.
Novaković kaže da su razlozi zbog kojih Litvanija blokira izveštaj brojni i da sežu još u 2011. godinu, ali da je glavni razlog određeno nepoverenje prema spoljnoj politici Srbije kad je reč o Rusiji.
Objašnjava da su trenutno glavni deo Poglavlja 31 spoljnopolitičke deklaracije i mere sa kojima se Srbija ne usaglašava, a pre svega one koje se tiču Rusije i konflikta u Ukrajini.
- Sigurno je da naša administracija u Ministarstvu spoljnih poslova i pregovaračkom timu zalaže za to da nema potebe da se pravi problem na osnovu izveštaja o skriningu i da je potrebno uspostaviti zvaničan, vidljivi dijalog, a nužan preduslov za to je izveštaj - rekao je Novaković.
Dodaje da će samo otvaranje poglavlja trajati određeno vreme zbog procedure, ali da je prethodno neophodno da Srbija dobije izveštaj o skriningu.
Nakon toga će obe strane predstaviti svoju pregovaračku poziciju, a onda će se krenuti u otvaranje poglavlja.
Inače, kako prenose "Večernje novosti", saradnja Srbije i Rusije i činjenica da Beograd nije uveo sankcije Moskvi, trn su u oku najvećim zagovornicima embarga Kremlju u okviru EU, a to su Poljska i bivše sovjetske republike koje su danas u Uniji - Litvanija, Estonija i Letonija.
Kako se navodi, u diplomatskim krugovima u Briselu govori se i da Nemačka, iako nema tvrd stav kao baltičke zemlje i Poljaci, takođe ne gleda blagonaklono na nizak nivo usaglašenosti Srbije sa odlukama i deklaracijama Brisela koje se tiču Rusije.
Tačnije, Srbija se nije pridružila nijednoj od devet deklaracija koje se direktno ili indirektno tiču Moskve, a koje je Brisel usvojio u prvoj polovini godine, a od ukupno 32 spoljnopolitička dokumenta u kojima je traženo usaglašavanje, Srbija je odbila čak 18.
Pojedinim članicama smeta i razvijena vojno-tehnička saradnja Srbije i Rusijem, zajedničke vojne vežbe, a zameraju čak i saradnju srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova i ruske Federalne službe bezbednosti.
BONUS VIDEO: Ovo su poslovi sa srednjom školom ili licencom koji mogu da vam donesu VIŠE OD 700 EVRA MESEČNO