STRUČNJACI OTKRILI - OVAKO ZAPAD HOĆE DA PRITISNE SRBIJU: Isplivali novi planovi, sve se svodi na DVE STVARI
Zapadni moćnici, posle posete nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu i preteće rezolucije Evropskog parlamenta, pokušaće da Srbiju ucene finansijski kako bi što pre priznala nezavisnost lažne države Kosovo i uvela sankcije Rusiji.
VUČIĆ I KURTI USKORO OČI U OČI? Visoki zvaničnik EU otkrio kada bi moglo da dođe do susreta
Prelistavanje dnevnih novina za 17. jun 2022. godine
Formulacija o "međusobnom priznanju" i njene posledice: Ove dve poruke zaparale su uši srpskoj javnosti
Reditelj Dragoslav Bokan, profesorka FPN Dragana Mitrović i analitičar Darko Obradović slažu se u proceni da će se politički pritisci na Srbiju u narednom periodu pojačavati.
Zadatak države i predsednika Aleksandra Vučića, kažu eksperti, jeste da pronađu najbolji mogući način da sačuvaju nacionalne interese, a da istovremeno od Zapada ne naprave neprijatelja.
Obrad Kesić: EP je skup trećerazrednih političara
Obrad Kesić, politički analitičar i šef Predstavništva Republike Srpske u SAD, kaže da su u jeku ukrajinske krize primetni pritisci na Srbiju da prizna Kosovo, a celu situaciju dodatno otežavaju provokativni potezi Evropskog parlamenta.
- Za mene taj parlament predstavlja skup trećerazrednih političara koji više ne mogu da prolaze među sopstvenim glasačima, pa ih za nagradu pošalju u Brisel kako bi ih se na neki način rešili. To govori koliko su relevantni u nekim merilima politike. Sa druge strane, oni jesu postali simbol netolerancije i šovinizma - ističe Kesić.
Zatezanje žice
Nemački kancelar Šolc tokom prošlonedeljne posete našoj zemlji direktno je zatražio da Srbija prizna lažnu državu Kosovo i da uvede sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini. Sličan zahtev navodi se i u rezoluciji Evropskog parlamenta, koja nije obavezujuća, ali koja će, po svemu sudeći, u skoroj budućnosti postati zvanična politika EU.
Dragoslav Bokan, predsednik Instituta za nacionalnu strategiju, podseća da pritisci na Srbiju, u različitim oblicima, traju već decenijama.
- Zapad već više od 20 godina aktivno radi sve što može da bismo mi Srbi pristali na dobrovoljnu predaju Kosova, kako bi nas naterali na ono što oni nazivaju obostranim priznanjem... Ne može tu, dakle, sada mnogo toga novog da se uvede kao vrsta pritiska na našu zemlju, već samo da se intenzitet pritisaka pojača i da te pretnje budu sve strašnije, naročito kad je reč o finansijskim tokovima. Ekonomski, naša država u mnogo čemu jeste zavisna od Evrope, kojoj pripada, i to ne samo geografski. Sa te strane zatezaće se žica oko nas sve više i sve jače... - uveren je Bokan, koji dodaje da je naše da pokušamo da se spasemo mudrošću, veštinom, inteligencijom...
- Moramo da se hvatamo za povoljne trenutke, da posvećeno tragamo za našom šansom i da, na kraju, postavimo situaciju tako da i oni u Evropi, u Briselu, Berlinu ne požele da izgube Srbiju ili da je dobiju kao neprijatelja... - predlaže Bokan, koji kaže da predsednik Aleksandar Vučić vodi najmudriju moguću politiku u ovom trenutku.
Viola: Ako Srbija želi u EU, mora da prizna Kosovo i uvede sankcije Rusiji
Poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon izjavila je da, ukoliko Srbija želi da se pridruži Evropskoj uniji, mora što pre da uvede sankcije Rusiji i prizna nezavisnost "Kosova".
- To nije pitanje "ili-ili". Znamo poteškoće u vezi sa tim, Vučić je objasnio sve, ali bez obzira na to mi moramo da vidimo posvećenost Srbije da se za početak suoči sa sankcijama Rusiji i da reši zavisnost od ruskih energenata. U postizanju konačnog sporazuma, EU očekuje i priznanje nezavisnosti Kosova. Naravno, obaveze postoje i na kosovskoj strani, tu je implementacija sudske odluke o manastiru Dečani, ali i priprema nacrta plana za formiranje Zajednice srpskih opština - kazala je Kramonova.
- Ne pristati na zahteve druge strane, a ne napraviti neprijatelja od iste te druge strane, u stvari je sama suština inteligentne strategije koju primenjuje naš predsednik. Nadam se da će on u takvim svojim potezima uspevati i dalje, kao što je i do sada... - zaključuje Bokan.
Dragana Mitrović, profesorka na Fakultetu političkih nauka, kaže da će Zapad veoma teško uspeti da nagovori i primora Srbiju da se povinuje ucenama i zahtevima EU.
- Teško će biti naterati Srbiju, koja nije strana u sukobu i koja ima objektivan, uravnotežen pristup zasnovan na vlastitim nacionalnim interesima i međunarodnom pravu, da se u sukob uključi kroz sankcije Ruskoj Federaciji. A te sankcije jesu sankcije ruskom narodu. Teško će biti, čak i iz vizure Zapada, opravdati kažnjavanje Srbije, koja ima apsolutno principijelnu poziciju - kaže profesorka Mitrović, koja ukazuje i na činjenicu da Zapad nema jedinstven stav prema aktuelnoj krizi.
- Stav Zapada nije jedinstven iz mnogo razloga, uključujući i različite interese i nivoe zavisnosti od Ruske Federacije. Nemalu ulogu u ovome ima i uticaj Srbije u regionu i na tome je zasnovana njena atraktivnost za one koji bi da je i silom privuku na svoju stranu. Ovakvoj proceni ide u prilog i sve veći broj država sveta koje uspevaju da se odupru diktatu Zapada i njihovom narativu o sukobu u Ukrajini... - ističe Mitrovićeva.
Petar Petković, Kancelarija za KiM
- Kada Viola fon Kramon kaže da Srbija ne može da se priključi EU dok ne prizna takozvano Kosovo, da li misli na EU sa Španijom, Rumunijom, Slovačkom, Kiprom i Grčkom? Otišla je predaleko - naveo je on.
Strah od posledica
Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu ocenjuje da nije nikakva novost da vodeće države EU priznaju Kosovo.
- Ipak, već sada je jasno da nerešen status dijaloga Beograd-Priština nije uticao na ekonomski razvoj Srbije. Takođe, s druge strane, svet se promenio, neutralnost je suštinski nestala kao opcija i plašim se da bismo, u nekom najgorem scenariju, mogli da snosimo znatne ekonomske posledice. Mogli bi da nam suspenduju pregovore, da uslede povlačenja stranih kompanija... Baš zato neophodna nam je više nego ikada ranije mudra državna politika - kaže Obradović.