Pravoslavci obeležavaju BLAGOVESTI: Evo šta danas NIKAKO NE SMETE da uradite
Jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika
Blagovesti spadaju u radosne događaje i radosne hrišćanske praznike. Slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.
Pročitajte i:
Sa ovom blagovešću arhangela, "silaskom Svetog Duha na prečistu devu", počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila "Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom", otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.
Smatra se da od Blagovesti počinje setva jarih žita. Takođe se veruje da je taj dan srećan za kalemljenje voća.
Po narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć ili barem u praskozorje, a dan treba da počne pesmom devojačkom.
Devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. Vladalo je verovanje da će – ko preskoči ovu vatru biti zaštićen od ujeda zmije.
ŠOKANTNO OTKRIĆE: Isus Hrist je Srbin, a ovo je njegovo PRAVO IME! (VIDEO)
Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: "Beš’te zmije i gušteri, beš’te zmije i gušteri!"
Verovalo se i da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke. Dobro je na ovaj dan umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene. One koje žele porod odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
