"Ubili su njih 16, ali ne i ISTINU O ZLOČINU": Nakon DVADESET GODINA OD BOMBARDOVANJA RTS-a progovorio HEROJ!
Na današnji dan pre dve decenije, kada je nato bombama pogođen RTS, Miroslav Mlinar postao heroj spasavanja povređenih u Aberdarevoj
- Pre nego što sam prišao teško povređenom Milovanu Jankoviću, koji je ležao obliven krvlju i nogu prikleštenih betonskim pločama, prvo sam trojicu kontuzovanih radnika RTS-a izveo iz prašine pogođene zgrade u Aberdarevoj. Njih dvoje su, na sreću, bili samo zbunjeni i uplašeni, a trećeg sam nosio na rukama do stepenica ka Tašmajdanu. Kad sam prišao povređenom Jankoviću, čije je telo visilo nad zemljom, ponovo su se začuli avioni. Okupljeni ljudi počeli su da beže u strahu od nove rakete, a ja sam ostao držeći ranjenika na svojim leđima, jer nisam više imao snage da ga držim rukama. Posle 10 minuta stigli su vatrogasci - ovako o slikama iz pakla, kada je u noći 23. aprila 1999. godine NATO agresor u dva sata i šest minuta ubio 16 i ranio na desetine radnika RTS, svedoči Miroslav Mlinar, heroj spasavanja povređenih.
Izvinjenje američkog novinara u Beogradu: SAD su bombardovanjem RTS-a prešle Rubikon (VIDEO)
RUSKI BRAT koji nas NIJE NAPUSTIO: Otkrio NAJPOTRESNIJU SCENU agresije, pa uputio PORUKU NATO paktu (VIDEO)
KRVAVI ATIF SE KOPRCA pred LICEM PRAVDE: Po njegovom naređenju KLALI SRBE, a sada ponovo UVREDIO SVE ŽRTVE
On je bio prvi koji je krenuo da pomaže unesrećenima u zgradi nacionalne televizije. Za svoje zasluge iz 1999, već naredne godine je nagrađen titulom ambasadora humanosti, a aprila 2008. je postao nosilac biometrijskog pasoša Srbije broj 1, koji mu je svečano uručen u Skupštini Srbije. Miroslav je heroj našeg naroda u ratu i miru.
- Te noći sam se slučajno našao u Takovskoj. Nisam mogao da spavam, glava mi je bila puna mračnih misli zbog agresije. Vreme sam prekraćivao šetnjom po centru. Nisam mogao ni da pomislim da će ludaci gađati zgradu televizije, odnosno da će RTS označiti kao vojni objekat od visoke važnosti - kaže on.
Sagovornik, čija će se autobiografija uskoro naći u prodaji, dodaje da je te noći NATO hteo da ubije istinu koja je putem RTS-a išla u svet, ali da se 20 godina od strašnog događaja u Aberdarevoj pokazalo da se istina ne može ubiti i da je ona, za razliku od NATO-a besmrtna.
- Jadnog Milovana, zarobljenog u betonskoj klopci, detonacija rakete izbacila je iz kancelarije kao katapult. On je bio u fotelji kada su delovi tavanice pali po njegovim nogama. Bila mu je otkinuta šaka, glava mu je bila otvorena, a on svestan... Kada je došla lekarska ekipa, koju je vodio dr Vlada Đukić, Janković je vrisnuo: "Seci noge, seci ih dušmanski!" Gledao me je u oči dok je njegova krv kapala po meni. A onda sam čuo drugi glas: "Kolega, mesta..." Stigao je i dr Sloba Ivanović. On se pridružio Đukiću prilikom amputacije Jankovićeve druge noge. Taj događaj je u TV prenosu gledala cela Srbija... - priča Mlinar.
Spasilac iz Benkovca Miroslav Mlinar, koji je tada imao 32 godine, ovaj podvig preživeo je zahvaljujući izuzetnoj fizičkoj spremi. Dok su lekari amputirali noge Jankoviću, Mlinar se uputio ka spratu odakle se čulo zapomaganje čoveka kome je gvozdena armatura bila zarivena u slabinu. Seća se i da je pokušavao da stigne do ranjenika pre vatre. Dok se peo uz ruševine, osetio je kako mu se "para" grlo i kako gubi snagu. Otrovi koji su se oslobodili u oblacima, pošto je NATO raketa pogodila laboratoriju RTS-a sa hemikalijama za razvijanje filma, potpuno su ga ovladali.
- Kažu da sam ustao kod stepenica koje vode ka Crkvi Svetog Marka i da sam napravio nekoliko koraka, ali ja se toga ne sećam. Probudio sam se u "šoku B" Kliničkog centra, gde sam ležao uz Miroslava Jankovića. On je umro nekoliko dana kasnije, a ja sam ležao tu polumrtav dok "šok" nisu ispraznili zbog važnijih pacijenata - šestorice ranjenih u kineskoj ambasadi. Oni su doneti 7. maja - navodi Mlinar.
Tu nije bio kraj Mlinarevim mukama, jer je 20. maja preživeo i bombardovanje bolnice "Dragiša Mišović".
- Prebacili su me u Kliniku za plućne bolesti, budući da mi je sluzokoža disajnih organa bila skroz spaljena u Aberdarovoj. Dr Mandarić, načelnik bolnice, i dr Sanja Radovanović su me operisali 11. maja, ali sam u šok-sobi u stanju polusvesti bio i tog 20, kada su sa šest projektila NATO zlikovci gađali bolnicu na Dedinju. Osoblje nije stiglo da me prebaci u podrum, a posle su me našli kako ležim na podu prekriven staklom, jer su me detonacije izbacile iz kreveta - priseća se Miroslav.
Miroslav Mlinar je u ratu ostao bez gotovo pola familije.
- Kad već nisam mogao da pomognem najvoljenijima, i kada mi sudbina nije dozvolila da u trenucima njihove smrti budem uz njih, svaki put kada se nađem u nekoj teškoj i opasnoj situaciji ja duboko u svom srcu i dušu osećam kao da sam sa onima koje sam izgubio. Videvši u tim trenucima u očima unesrećenih ljudi strah, bol i patnju, kao da gledam oči moga đeda Prokopija, moga brata Aleksandra, moje sestre, tetke i svih onih bez kojih sam ostao, a koji su umirali u najtežim mukama. Te njihove oči su moj putokaz i nema te sile koja će me zaustaviti u nastojanjima da budem uz njih i da im pomognem - govori nam Mlinar.
Ključni susreti o Kosovu u narednih 168 sati: Vučić će razgovarati sa 4 od 5 najznačajnijih svetskih lidera
Đani Ćurčić o protestima protiv bombardovanja: "Šiptari" me "ubijali", izgubio sam 2 miliona zbog štrajka!
Misterija čudne pilule: Šešelja TRI PUTA POKUŠALI DA UBIJU U Hagu, a na meti je bio i čuveni srpski general!
U napadu NATO poginuli su: Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković (27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54), monter. Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" saopštila je 2000. da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade Televizije. U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji nastradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.
Sindikat novinara Srbije (SINOS) saopštio je u ponedeljak da se ne sme zaboraviti dan kada je NATO bombom ubijeno na radnom mestu 16 medijskih radnika RTS-a i da počinioci tog zločina moraju biti kažnjeni. SINOS podržava ocenu "Hjuman rajts voča" da je napad na zgradu i studio RTS-a bio namerni napad na civilni objekat, što ga čini ratnim zločinom.
- Taj ratni zločin označio je početak prakse nekažnjenih vojnih napada na medije i u drugim delovima sveta - ukazuje se u saopštenju SINOS-a, koji je potpisala predsednica tog sindikata Dragana Čabarkapa.