USPEŠNI TRGOVCI I CENJENI DOMAĆINI: Ovo su zanimljivosti iz istorije porodice Vučić
Anđelko Vučić, deda predsednika Srbije i Stevo Vučić, Anđelkov brat od strica, su bili uspešni trgovci i cenjeni domaćini, poznati koliko po poslovnim uspesima, toliko i po privrženosti pravoslavlju i - Rusima.
Privrženost je bila tolika da su pomenuta dvojica Vučića svojevremeno upregla kočiju i krenula put Moskve. Međutim, iz nekog razloga, stigli su samo do Doboja i vratili se nazad. Sudbina je htela da dve generacije kasnije njihov unuk bude srpski državnik koji je verovatno najviše puta službeno boravio u Rusiji i koji se čak 18 puta sreo sa ruskim "carem" Vladimirom Putinom.
"VUČIĆ ĆE UPUTITI POZIV KVINTI DA ZAUSTAVI KURTIJA" Premijer lažne države sprema haos - Srbi odlučni da naprave sledeći korak
"ALBANCI SPREMAJU PAKAO NA KOSMETU" Vučić se hitno sastaje sa Srbima sa KiM i obraća narodu
RADNA NEDELJA SA PREDSEDNIKOM: Najvažnije aktivnosti Aleksandra Vučića (VIDEO)
Odlazak u Jerusalim je bolje prošao. Anđelko je posetio Hristov grob i nakon povratka sa hadžiluka dobio titulu i nadimak Adžija. Kako su tad ljudi koji su išli u Jerusalim bili retkost, Adžija je po tom nadimku bio poznat ne samo u Bugojnu i okolini, već i šire.
Kada je Aleksandar Vučić pre nekoliko godina posetio Čipuljić i zgarišta porodičnih kuća, svratio je u obnovljenu kuću Drage Vučića, koji je stric njegovom ocu Anđelku. Susret starine sa "svojim Alekom" je bio vrlo emotivan. Nije ni čudo. Nisu se dugo videli, ostareli Drago je bio poslednji preostali Vučić u Bugojnu a oko njih – zidine nekadašnjih kuća.
Nakon raspitivanja za zdravlje i porodicu, Drago je okrenuo i na politiku, upozoravajući Aleksandra da ni po koju cenu ne sme da se okrene protiv Rusa.
- Vidim Alek da te ovi sa Zapada stalno napadaju, ali nemoj protiv Rusa. Jeste teško, ali ti znaš da smo mi Vučići uvek bili za Ruse.
- Znam Drago, ne brini.
U knjizi "Zapis o zločinu" poznati bugojanski hroničar Branko Mićić, savremenik tih događaja, navodi da je nakon državnog udara 27. marta 1941. godine, kojim je zbačena vlada Cvetković-Maček a Kraljevina Jugoslavija odbacila Trojni pakt sklopljen sa Hitlerom i Musolinijem, trgovac Anđelko Vučić "u znak slavlja, stavio pred svoju radnju bure sa rakijom i svakog ko je naišao besplatno je častio".
Tog dana je u Čipuljiću, predgrađu Bugojna, bila pomalo svečarska atmosfera. Slobodarski bugojanski Srbi su smatrali da nije časno da njihova država bude u savezu sa Hitlerom i Musolinijem.
Nažalost, nekoliko dana kasnije izbio je Drugi svetski rat i Vučići su platili strašnu cenu svog rodoljublja i rusofilstva. Anđelko Vučić i još petorica Vučića ubijeni su od hrvatskih ustaša, jedan je poginuo kao pripadnik partizanskog pokreta a žene i deca su proterani u Srbiju.
Anđelo Vučić je predvodio delegaciju Srba iz Bugojna koja je 1934. godine prisustvovala sahrani kralja Aleksandra, koji je ubijen u atentatu u Marselju.
Sadašnji bugojanski sveštenik Slaviša Đurić kaže da je tročlana delegacija u Beograd otputovala sa velikom voštanom svećom, koja je za tu nesrećnu priliku napravljena upravo u crkvi u Čipuljiću. Posle sahrane, sveću su vratili u Bugojno. Kada bi sveća dogorela, od voska koji se sa nje topi sveštenik je pravio novu, tako da je sveća gorela sve do izbijanja Drugog svetskog rata.
Uprkos golgoti kroz koju su prošli, jer više od 2.000 nesrećnika ubijeno je u ustaškim zločinima, bugojanski Srbi uspeli su da sačuvaju sveću sa kraljevog odra. Posle Drugog svetskog rata, da bi izbegli oduzimanje sveće i odmazdu komunističkih vlasti, Srbi su od nje napravili dve jednake sveće. Jednu su zvali seljačka, a drugu radnička sveća. Vlast je znala poreklo te dve sveće, ali zbog teškog stradanja srpskog stanovništva je to tolerisala.